Садашњи оружана дејства у Украјини, кажу званичници, нису рат за освајање туђе територије већ за заштиту руског становништва и ,,враћање кући'' исконских руских земаља. И, што је можда најбитније, спречавање ширења НАТО пакта ка самим границама Русије и столовање нацистичких, антируских владајућих структура у тим земљама 

И још једно, господине Курти, не постоји решење проблема на Косову без нас Срба, без обзира колико се Ви трудили да игноришете ту тврдоглаву чињеницу.

Ипак, на крају свих крајева, врло могуће – и, заправо, врло вероватно – да ће се показати да код просечног Србина („Пере“) на одлуку „вакцинисати се, или не“ далеко већи утицај има перспектива олакшаног приступа колективном предмету жеље званом „десет дана за четири особе у Паралији“, него сви могући и немогући аргументи српске и светске здравствене струке и апели вољеног председника.

План финског дипломате и специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија из 2007. године предвидео је Косово као мултиетничко друштво, а вршење власти заснивало би се на једнакости свих грађана.Према том плану била је предвиђена широка аутономија за српске општине уз пуну власт Приштине.

Али, као и обично, планови су једно а реалност друго. У Централној Азији су и две велике силе, Кина и Русија. А Кинези кажу "далека вода не гаси пожар". Географија је нерешив проблем

Спрам императива да у случају злочина у Сребреници, беспоговорно и искључиво из геополитичких разлога, морамо да следимо речник пресуда за које многи сматрају да су значајним делом биле политички мотивисане, стоји потпуна слобода преиспитивања онога што се догодило у Јасеновцу и потпуна неспремност да се говори о једном од највећих злочина у историји човечанства

Оно што је сигурно, и што горе поменута три филма убедљиво илуструју, јесте да је српска јавност одлучна да више не ћути о Косову, и да су то већ увелико препознају и српски уметници

У Србији и још неким земљама сиромашни домаћи порески обвезници пружају новчане подстицаје богатим иностраним власницима капитала, уз сумњиве нето ефекте по Србију, јер плетачи каблова и чарапа остају и даље плетачи

Не бих да коментаришем „уметничку“ страну ове чудновате инсталације. Само ћу рећи да она одлично осликава сву „таштину празнине“ насталу симбиозом другосрбијанско-скоројевићког „граџанизма“ и вулгарне идолатрије актуелног режима. И ко зна каква ће све уметничка чуда из те симбиозе тек да проистекну.

У светлости Видовдана види се свачија суштина, ко је вера а ко невера, ко је за Христа а ко се продао за (много више од) тридесет сребрењака. На свакоме од нас је да изабере на којој ће страни бити, на Лазаревој или Вучићевој (као што је познато, он је, свакако не случајно, величао Мурата)