Možda je svesrpski vođa, sveznadar i superstar i o pomenutom uslovu EK već tri puta pitao Merkelovu, ali odgovora još nije dobio ili je, pak – u ćutanju sigurnost. Pa ćemo o tome biti obavešteni tek kada na red dođe nova epizoda Vučićevog “kosovskog junačenja” sa početka ovog teksta ili kada na red, posle Kosova*, dođe Republika Srpska? 

Ova poslednja krađa iz zagrebačke pravoslavne crkve Preobraženja Gospodnjeg koja se nalazi u centru Zagreba, samo pokazuje koliko bi tek bile ugrožene one ikone koje bi se vratile u ona mesta i parohijske crkve koja su ostale gotovo bez Srba.  

U svom obraćanju Dobrica Ćosić je sledio osnovni ton svoje knjige u kojoj su postavljena mnoga pitanja o istorijskoj i ljudskoj dimenziji bosanskog rata kao najsvirepijeg međunacionalnog, verskog i građanskog rata na ovim prostorima.

Doba evropske hegemonije u svetskom kapitalističkom sistemu odavno je prošlo. Ekonomski uspon Dalekog istoka doveo je do radikalnih promena u odnosima snaga. Iako moć SAD opada one su i dalje svetska super sila. Evropska unija u toj novoj situaciji  zbog svoje privredne sklerotičnosti i političke podeljenosti lako može postati periferija na Evroazijskom kontinentu

Međutim, ukoliko se pogleda malo ispod površine, videće da nije Republika Srpska, već upravo Bosna i Hercegovina, ta koja u mnogo čemu podseća na NDH! Prvo, i NDH i BiH su se zasnivale na savezu Muslimana (danas Bošnjaka) i Hrvata protiv Srba i polazili su od pretpostavke da Drina po svaku cenu mora biti granica

Južnoslovenski istoričari, generalno, dele se na dve grupe – oni koji veruju u masovnu seobu Slovena na Balkansko poluostrvo, i oni koji smatraju da su u pitanju daleko manje „mase“ Slovena.  Naravno, ima i onih, poput novoromantičara, koji smatraju da nikakve seobe nije ni bilo.

Nakon tri decenije mnogostranačja i posle tolikih izbornih ciklusa, nelegalnih i oktroisanih izbora - politički pluralizam opet ne stanuje u Srbiji

Pitanje koje se ovde postavlja jeste i da li je vlast u Srbiji svesno žrtvovala svoje građane radi postizanja dobrih rezultata na papiru (prema merilima MMF i SB)? Da li je to opravdano ili je, pak, pokazatelj da je Srbija samo jedna od kolonija u kojoj se jeftino vade resursi (u ovom slučaju ljudski), bušotina koja će na kraju biti samo zatrpana i zaboravljena. 

Sama knjiga predstavlja dnevnik predsednika Savezne Republike Jugoslavije, čoveka koji se od samog početka smatrao i ponašao kao da je tu došao silom prilika, da je dovučen i u sve to uguran protiv svoje volje. U najgore vreme, sa najmanje moći, sa najviše neprijatelja.

Jasno je da se radi o sudaru dve vrste realnosti, jedne iznuđene, politikantski pragmatične i defetističke, i druge koja ima svoje čvrsto uporište u kosovskom opredeljenju i zavetu