Речи и мисли | |||
Речи и мисли 95 |
![]() |
![]() |
![]() |
уторак, 18. новембар 2008. | |
На бранику најбољих односа
Један (може) за све, сви (не могу) за једног "Иако су 44 човека изручена трибуналу, иако више немамо ниједан заостали захтев да се доставе документа трибуналу, све ће то пасти у воду ако Младић не буде изручен. Можемо сви да одемо у Хаг уместо Младића, Холанђани ће инсистирати на њему." (Расим Љајић, председник Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом, 13. новембар 2008, "Политика") Сахрањивање на живо "Извештај генералног секретара УН Бан Ки Муна биће у складу са условима Србије за размештање Еулекса. То ће за ефекат имати 'сахрањивање' плана о косовској независности Мартија Ахтисарија." (Вук Јеремић, министар спољних послова, 10. новембар 2008, "Танјуг")
"Није само иза затворених врата прихваћен Еулекс него је прихваћен и разговор са Приштином, што је заправо почетак тих добросуседских односа у које нас полако уваљују." (Слободан Самарџић, бивши министар за КиМ из ДСС-а, 12. новембар 2008, "Политика") Сагласно сличном тежи "Занимљиво је да су поједини представници опозиције у Србији и приштинске власти сагласни у критици споразума [о распоређивању Еулекса]." (Борис Тадић, 15. новембар 2008, "Прес") & Нада Колунџија, шеф посланичког клуба ЗЕС-а:
"Уколико у мом одговору видите да политику Војислава Коштунице и ДСС-а о Космету стављам на исту страну са Тачијем, онда ту постоји озбиљан неспоразум. Ради се о томе да је по питању Еулекса, под условима Србије, најоштрије противљење изразила албанска страна, а питање новинара – како се то упоређује са чињеницом да је ДСС против, сам оставила отворено." (за скупштинском говорницом, 13. новембар 2008, "Политика") "Иначе, у новинарском питању Колунџији, нису били поменути ни Коштуница, ни ДСС, ни Тачи, и гласило је: 'Како коментаришете нападе да прихватањем Еулекса под одређеним условима Србија признаје независност Косова'?" (13. новембар 2008, "Политика") & "Срамотна изјава Наде Колунџије. Хтела је, ваљда, тако да покаже како је настојање ДСС-а и Војислава Коштунице за очување територијалног интегритета исто што и разбијање државе од стране Хашима Тачија." (Милош Алигрудић, шеф посланичког клуба ДСС-а, 13. новембар 2008, "Политика") "Поредити председника државе, а једном председник државе – увек председник државе, са Хашимом Тачијем незрело је и болесно." (Велимир Илић, шеф посланичког клуба НС-а, 12. новембар 2008, "Политика") "Нада Колунџија је особа вредна поштовања, што само шупље главе не виде." (Срђан Миливојевић, посланик ДС-а, реплицирајући Велимиру Илићу, 12. новембар 2008, "Политика") Чекали визе, дочекали Годоа!
"Божидар Ђелић треба да се извини грађанима због вишеструког обмањивања у вези са укидањем виза. Ђелић је пре избора укидање виза обећао до краја 2008, после избора средином 2009, а данас да укидање виза није сигурно ни 2010." (саопштење ДСС-а, 15. новембар 2008, "Бета") Субјективна одговорност медија Драган Тодоровић, потпредседник СРС-а:
"Лош резултат на изборима је последица свега што је СРС-у рађено претходних месеци, као и искривљене слике која о нама постоји у медијима." (11. новембар 2008, "Прес") & "Драган Тодоровић, потпомогнут Наташом Јовановић, Вјерицом Радетом и Еленом Божић толико добро води странку, да би требало да клекне пред Тадића и да га моли да у наредне две-три године не буде никаквих избора." (Томислав Николић, као бивши заменик председника СРС-а, 12. новембар 2008, "Правда") Незаштићени сведоци "Новинар: А треба ли Шешељ да се плаши Николића и Вучића као незгодних сведока? Драган Тодоровић: Знате, у Хагу су најављени неки сведоци чији идентитет још није откривен. Да ли ће се појавити неко од њих двојице или обојица... Новинар: Ви кажете да ће њих двојицу позвати Хаг да сведоче против Шешеља? Драган Тодоровић: Знате, нисам ни веровао да ће доћи до овога до чега је дошло јер нисам могао да схватим да Николић може да згази 18 година и да на најтежи могући начин, у најтежем могућем тренутку, изда и СРС и Шешеља." (09. новембар 2008, "Прес")
& "Новинар: Нисте ми одговорили, да ли је био планиран напад на Вучића? Драган Тодоровић: Будалаштина. Кад је СРС напао било кога? Новинар: Па Шешељ је вадио пиштољ на студенте испред Скупштине? Драган Тодоровић: То нису били студенти. Шешељ се бранио и од оних који су после тога осуђени због пљачке златаре. Не избегавате истину, то су чињенице, а ви обрћете ствари. Новинар: Адвокат Баровић се оклизнуо на банану." (09. новембар 2008, "Прес") "Ако није наредио Шешељ, онда је могуће да је Тодоровић заказао скуп и наредио напад на Вучића. Мада, могуће је да је то учинила и Елена Божић-Талијан [генерални секретар СРС-а]. У новој страначкој хијерархији она је одмах после председника. Мислим, она је испод њега!" (Томислав Николић, 10. новембар 2008, "Прес") Туђ на своме
"Ми ни тада ни данас нисмо хтели туђе, само оно што је наше, српско, а то јесу и Карлобаг, и Огулин, и Карловац, и Вировитица, и све те српске земље." (на Отаџбинском конгресу СРС-а) "Из мојих уста нисте чули никада за ту границу, никада." (04. новембар 2008, "Б92") "Могуће је да сам заборавио да сам то некад изговорио. Ја тако не мислим и ако сам то рекао, погрешио сам." (пошто су му цитиране речи из 2000, 09. новембар 2008, "Ало!") & "Јер, да неко 17 година галами Карлобаг, Огулин, Карловац, Вировитица, да 17 година стиче политички капитал у овом народу тврдећи да од Војислава Шешеља нема паметнијег Србина а онда преко ноћи тог Шешеља прогласи за лудака, одрекне се и Карловца и Вировитице и целога програма, а три дана након тога на изборима доживи аплауз и подршку бирачког тела – то само у Србији може да буде. Али и њихова сијалица ће брзо да прегори; кад би било поштовања закона у Скупштини Србији, прегорела би сутра. Јер, мандати недвосмислено припадају Српској радикалној странци. Као неко коме су толико пута одузимали освојене мандате, ја не могу то да прећутим." (Вук Драшковић, председник СПО-а, 13. новембар 2008, "НИН") К познанију социјалне одговорности "Очекујем од најбогатијих људи ове земље да покажу солидарност са осталим грађанима. У супротном држава ће морати да пронађе начин да их упути ка социјално одговорном понашању." (Борис Тадић, 09. новембар 2008, "Танјуг") &
"Ми смо релативно млада партија, тако да још нисмо стигли да оснујемо омладинску организацију, што не значи да је нећемо имати." (Милош Вукојевић, секретар ПУПС-а, 10. новембар 2008, "Курир") Није (њ)их убило орање... "То [што је Ивица Дачић свој улазак у владу условио тиме да не добијем никакву функцију] мени није значило ништа. Он је тиме вероватно лечио неку своју бољку јер је морао да уђе у коалицију са политичком групацијом која Србију води у ЕУ. Дакле, Дачић је ушао у нашу бразду. И позиција СПО-а је таква да га контролише да ли се добро држи те бразде, наше бразде, европске, за коју се и СПО и ДС боре од 1990. године." (Вук Драшковић, 13. новембар 2008, "НИН") "Нема никаквих сукоба са ЛДП. Наши програми су различити, што у изборним кампањама, кад се залажете за неке заједничке циљеве није толико битно, али у свакодневном деловању морате да афирмишете свој програм." (Владан Батић, посланих ДХСС-а, о изласку из посланичког клуба ЛДП-а, 12. новембар 2008, "Вечерње новости") Заклињање у клетве "Шта значи заклетва? Имамо заклетву и пред Богом и у цркви, па људи погазе те заклетве. Значи, између заклетве и клетве само је разлика у 'за'. Разлика је у томе да ли неко поштује дату реч, или не. Видите, имате врло лепих клетви, као, на пример, дабогда ти Борис Тадић био председник. Имате, међутим, тешке клетве, као што су: дабогда те возио Александар Вучић, дабогда ти финансије водио Верољуб Арсић, дабогда те од криминалаца бранио Ивица Дачић. Ето, видите како се девалвирају заклетве." (Зоран Красић, посланик СРС-а, говорећи у Скупштини о полагању заклетве тужилаца, 14. новембар 2008, "Политика") Све што нас убије, није нас ојачало
ВРЕМЕПЛОВ "Изгледа да Томислав Николић ужива у невербалној комуникацији. Председнику посланичке групе ДС показује средњи прст, а мени шаље пољубац." (Гордана Чомић, посланик ДС-а, за скупштинском говорницом, фебруар 2005) "Родио сам се у Сарајеву. Основну школу сам завршио у Сарајеву са свим петицама. Другу сарајевску гимназију завршио сам 1981. са покојом петицом, а на Филозофском факултету, Одсјек оријенталистика, поновио сам успјех из основне школе – поново сам имао све петице. Факултет никад нисам завршио, али и поред тога људи ме зову доктор." (Ненад Јанковић – др Неле Карајлић, јул 2005, аутобиографија у "НИН"-у) |