Речи и мисли 89

Равно до НАТО-а

О потписаном Споразуму о безбедности информација са НАТО-ом:

"Србија се све више приближава НАТО." (Кармен Ромеро, шеф одељења за медије у Одсеку за јавну дипломатију НАТО, 29. септембар 2008, "Студио Б")

"Чак и Русија има са НАТО-ом потписан сличан акт." (Драган Шутановац, министар одбране, 02. октобар 2008, "Прес")

"Амерички амбасадор у НАТО-у Курт Волкер изјавио је да је за Американце веома важно да Косово што пре постане члан НАТО-а. Најмање што би свака озбиљна држава требало да учини у тренутку када јој се доводе у питање територијални интегритет и суверенитет јесте да одложи потписивање споразума и тиме покаже да неће одустати од борбе за очување својих државних и националних интереса." (Андреја Младеновић, портпарол ДСС-а, 02. октобар 2008, "Прес")

(Само)убиство мисијом коју поштујемо

"Добили смо уверавања министра иностраних послова Вука Јеремића, који се састао са Кондолизом Рајс и са мном, да ће омогућити да Еулекс буде на целој територији Косова. И држимо га за реч." (Камерон Мантер, амбасадор САД у Београду, 03. октобар 2008, "Б92")

"Став Владе је непромењен – мисије УНМИК-а и КФОР-а могу бити замењене само одлуком Савета безбедности УН који их је и поставио. Све друго је нелегално. Мисију шаље Европска унија коју ми поштујемо и која је наш циљ, али она нема право нити овлашћење да једнострано промени састав међународне мисије на Косову." (Оливер Ивановић, државни секретар у Министарству за КиМ, 04. октобар 2008, "Б92")

"Премијер Цветковић још у августу изјавио да влада треба да сарађује у споровођењу Еулекса и већ тада је било јасно да постоје контакти Владе са САД или неким другим међународним факторима. Због тога они избегавају да у резолуцију ставе Еулекс као тему. Избегавају, зато што се укључују у ту акцију и то је самоубиствени потез државе да сама себи одузима територију." (Слободан Самарџић, бивши министар за КиМ, 04. октобар 2008, "Б92")

Мило ће нам опростити што је признао Косово (ако будемо за најбоље односе)

Мило Ђукановић, премијер Црне Горе, у парламенту:

"Трагично... трагикомично је понављати 'Косово је Србија' у ситуацији у којој председник Србије не може да стане на тле Косова. Та прича шта ко од нас носи у души – носим и ја у души многе делове свијета, али ми не пада на памет да су то делови Црне Горе. Немојте да одавде увијек према Србији упућујемо најретроградније покличе. Има тамо већ довољно ретроградног национализма." (04. октобар 2008, "Танјуг/Вијести")

"Нема никаквих обавеза [да се призна Косово], ни мојих лично ни државних, а наводне притиске из ЕУ бих назвао легитимним очекивањима да следимо њихова политичка опредељења. Ако је било отвореног притиска на Црну Гору, то је од председника Србије, али ја га ипак доживљавам као покушај политичког партнера и пријатеља да добије подршку за нешто што су његови политички интереси. Ја то никада ни од кога не бих тражио и озбиљан државник нема на то право." (04. октобар 2008, "Вечерње новости")

&

"Србија и ја као председник имамо политичку вољу за најбоље односе са Црном Гором. Србија је стратешки фактор на Балкану и наша обавеза је допринос стабилност." (Борис Тадић, председник Србије, у Берлину, одбијајући да детаљније говори о "активностима Црне Горе везаним за признање Косова", 04. октобар 2008, "Танјуг")

Горски Интернет (из доба Хитлера)

У парламенту Црне Горе, 04. октобар 2008, "Вијести":

"Независност Косова подржавају најјаче државе које чине 60 одсто свјетског GDP [бруто друштвеног дохотка]." (Милан Роћен, министар иностраних послова Црне Горе)

"Власт одустаје од принципа којих су се држали њихови преци, који нијесу знали за GDP, али су чували част. Када је већина земаља које су тада имале највећи GDP сматрала да је Црна Гора само Отомански вилајет, наши преци су одлучили да то не прихвате. Они нијесу знали за Интернет, али су имали принципе. Да су се држали GDP ко зна како бисмо се ми сад звали." (Драган Шоћ, посланик Народне странке Црне Горе)

&

"Вријеме је да се цитира 'Горски вијенац': Када су неког човјека питали, ко му извади око, рече да му је брат то учинио, па је зато рана тако дубока... Његош нас гледа и чуди се шта му чине Црногорци и то због чега." (Ранко Кадић, председник Демократске српске странке)

"Колеге из опозиције причом о Косову заснивају програм на емоцијама, а не аргументима. Када су Адолфа Хитлера питали како је освојио власт у Њемачкој, рекао је да је програм засновао на емоцијама. Никад чињенице нијесу побиједиле програм емоција." (Миодраг Вуковић, шеф посланичког клуба ДПС-а Црне Горе)

Част без чести

Јусуф Каламперовић, министар полиције Црне Горе, 30. септембар 2008, "Прес":

"Драган Џајић је легенда југословенског фудбала, човек коме се цела некадашња држава дивила и нама је част што је он затражио држављанство Црне Горе и што смо му га дали. Имали смо у виду да он од 1985. године има кућу у Милочеру, да је битан део свог времена проводио у Црној Гори, као и да је његова супруга Бранка Црногорка. Сигурни смо да ће давање држављанства Џајићу допринети афирмацији наше Црне Горе."

"Не верујем да ће се то догодити. Неће Драган нигде. Ту је он, у Београду." (на питање "како ће држава Црна Гора реаговати у случају да се Џајић не одазове позиву суда у Србији и да за њим буде расписана потерница")

Шта нисам хтео да кажем

Борис Тадић:

"Спреман сам да размишљам и о тој опцији [поделе Косова], ако претходно исцрпемо све опције. Ако исцрпемо све опције, а има их доста и можемо да пронађемо решење унутар појма суштинске аутономије, онда можемо да пређемо и на ту опцију. Ја се надам да ћемо пронаћи решење унутар ових првих опција суштинске аутономије." (29. септембар 2008, "Интервју" РТС-а)

"Ниједног тренутка не предлажем друга решења, нити предлажем питање поделе Косова. То питање дискутују интелектуалци у Србији и у међународној јавности, и то јесте једна од опција која је свих ових година била наглашавана када је у питању будући статус Косова." (01. октобар 2008, "Б92")

Виза по глави

"Да Можда Не", 01. октобар 2008, РТС-а:

"Што да не иду [косовски Срби] у Приштину по визе, шта је проблем? [...] Треба и да похвалимо ако се поправља стање, макар минимално – ако су рекли да иду у Приштину по визе, што је до скора било незамисливо, значи стање се поправља..." (Весна Пешић, председница Политичког савета ЛДП-а)

"Знате како иду? Жртвују главу!" (Душан Пророковић, бивши државни секретар у Министарству за КиМ)

Претварање тајкуна у предузетнике (и обратно)

Војислав Коштуница, председник ДСС-а, конференција за новинаре, 30. септембар 2008, "Прес":

"Садашња владајућа коалиција формирана је уз посредовање тајкуна и страних амбасада, што је мешање у унутрашње ствари Србије невиђено у новијој српској историји. Као премијер био сам у контакту с привредницима, а по одласку с тог места нисам ставио тачку на те контакте. Али, не бих допустио да на формирање владе утиче неко ко није позван да то чини."

"Дуг је списак и залудно је да вам наводим имена, јер се не ради ни о чему нерегуларном, а ово је потпуно нерегуларно да се новцем и уз посредовање амбасада формира влада." (на инсистирање новинара да директно одговори да ли се виђао са Мирославом Мишковићем или Миланом Беком)

Немој лажну аферу да ми даш

Млађан Динкић, потпредседник Владе и министар економије, за "Статус", 01. октобар 2008, "Прес":

"С политичке сцене ме неће отерати фабриковане афере. Отићи ћу када то сам будем хтео. Фабриковањем лажних афера покушавају да ми науде, да ме отерају из политике, али, у суштини, немоћни су, не могу ми ништа, све ово ћу напустити онда кад ја то будем хтео."

"Највише су ме нападали такозвани пријатељи, а онда су радикали само рециклирали њихове нападе. Свесно или несвесно, главни креатор мог блаћења био је Божидар Ђелић. Мени је страшно жао због тога, али прегрмео сам то одавно, идемо даље. Сада имам коректну сарадњу са Ђелићем, али се не дружимо."

"Коштуници се није допала идеја да буде кандидат за председника државе. Више пута смо ишли да га буквално молимо. То је ишло дотле да је недељу дана пред званично истицање кандидатуре Зоран мени послао изасланика с поруком: 'У случају да Коштуница не прихвати, ти ћеш морати да се кандидујеш.' Нисам имао никакве дилеме: био сам готово непознат, млад, без икаквих шанси да уопште улазим у такву трку. Почео сам још жешће да лобирам за Коштуницу." (о септембарским изборима 2000. године)

Посланичка кутија

Томислав Николић, шеф посланичког клуба "Напред Србијо":

"Један посланик ми каже: 'Сад је много добро шефе. Раније, док сам продавао на кутијама, кад дођем кући, жена ујутру каже деци: Лупајте вратима да иде да продаје што раније. Сад као посланик кад легнем да спавам, жена каже: Тишина, тата посланик спава.' [То је посланик СРС-а] Сулејман Спахо." (30. септембар 2008, "Курир")

"Ја сам за пет дана постајем члан нове странке, док њих кроз пет дана више неће бити." (04. октобар 2008, "Блиц")

"Постоје проблеми у комуникацији с њихове стране. Упутио сам позив на разговор Војиславу Коштуници, а са Велимиром Илићем сам причао. Вероватно чекају да виде да ли смо енглески шпијуни." (04. октобар 2008, "Блиц")

&

"Тадић се надао да ће Николић бити каменчић у ципели Српске радикалне странке. Каменчић има да порасте и да удави Бориса Тадића." (Зоран Красић, посланик СРС-а, 28. септембар 2008, "Бета")

Урокљиво слушање

У Скупштини Србије:

Томислав Николић: "Ти, Гордана, више нећеш имати на чијем рамену да плачеш због изневерених – када те притисну изневерене љубавнице или оне које то нису ни постале." (Гордани Поп-Лазић)

Наташа Јовановић, са места потпредседника Скупштине: "Срам те било, жена удовица, ђубре једно!" (Томиславу Николићу)

Томислав Николић: "Нисам мислио да Гордана има љубавнице, него – нечије љубавнице."

Гордана Поп Лазић: "Немам љубавнике, удовица сам и свом мужу сам била верна 30 година. Господине Николићу, ја нећу да причам колико сте пута ви на мом рамену плакали због многих проблема које сте имали са својим љубавницама и због своје супруге."

Томислав Николић: "Да једну ствар рашчистимо: ви сте веома школована жена, госпођо Поп Лазић. Нисам уопште рекао то на шта сте ви реаговали: Молим вас пазите ви шта слушате. Дакле, ја сам веома јасно рекао - да вам је веома тешко што ће вам сад командовати нечије љубавнице или остварене или неостварене." (30. септембар 2008, "Глас јавности")

&

"У згради Народне скупштине родило се нешто. То је резултат политичке перверзије, у тој љубави појави се НАПРД и НАПРДЊАЧКА групација." (Зоран Красић, 29. септембар 2008, РТС)

Ноћна тема као дневни ред

"Упитник", 30. септембар 2008, РТС:

Драган Тодоровић, шеф посланичког клуба СРС-а: Питање за госпођу Колунџију – да ли она мисли и на седницу када је биран Томислав Николић за председника парламента?"

Нада Колунџија: "Наравно да мислим. Једна је ствар када посланици траже простора да говоре и о темама које нису на дневном реду..."

Драган Тодоровић: "Рецимо – о хулахопкама?"

Нада Колунџија: "То је било на тему."

Драган Тодоровић: "Хулахопке – на тему?!"

Лудило од слабости

"Највећи проблем за власт у овом тренутку је слаба опозиција – која због слабости блокира рад Скупштине." (Млађан Динкић, као председник Г17+, 04. октобар 2008, "Б92")

"Можда би сада требало прибећи и другим начинима кажњавања које омогућује Пословник јер седнице се претварају у јако ружну фарсу и није чудо што грађани већ причају да у парламенту седе лудаци." (Сузана Грубјешић, шеф посланичког клуба Г17+, 03. октобар 2008, "Танјуг")

&

"Морам да кажем да парламент у Србији полако добија оно место које заслужује." (Влајко Сенић, заменик шефа посланичког клуба Г17, "Упитник", 30. септембар 2008, РТС)

С пензионерима у 31. век

"Ванредно повећање пензија од 10 одсто, као ни усклађивање пензија на 70 одсто од просечне зараде у Србији, најављено за идућу годину, неће угрозити макроекономску стабилност земље." (Јован Кркобабић, потпредседник Владе, 02. октобар 2008, "Курир")

"Повећање плата просветних радника мора бити у складу с реалним економским могућностима државе. Због пројеката који су за државу фантастично важни као што су инфраструктурни пројекти, пројекат Фијата и повећање пензија, ми смо дужни да водимо рачуна о сваком динару." (Жарко Обрадовић, министар просвете, 30. септембар 2008, "Бета")

Кампања око света за 11 дана

"Ми смо на председничке изборе ишли сопственим средствима (у последњој кампањи прешао сам сопственим аутомобилом 63.000 километара за 11 дана, и плаћао сам гориво, пиће, храну)... Знате како, ја сам сабирао трошкове у кампањама од 1995. па на овамо. И могу да кажем да је приватних донација код нас било негде око садашњих стотинак хиљада евра. За све ове године. Све сам сабирао и – никоме не дугујем ништа." (Велимир Илић, као председник НС-а, 30. септембар 2008, "Политика")

Љуљај их грубо

"Политику коначно имамо и не љуља нам се политика. А дневни лист 'Политика'..." (Борис Тадић, 29. септембар 2008, "Интервју" РТС-а)

"Ја не мислим да је ово лична ствар госпође Соње Лихт [председнице УО Политике]. Ја мислим да је ово политика Владе председника Демократске странке." (Љиљана Смајловић, смењена главна уредница "Политике", 02. октобар 2008, "BBC")

&

"У Немачкој добијам награду, не знам за шта је награда – искрен да будем, нисам до краја прочитао за шта јe добијам, вероватно за посао који обављам." (Борис Тадић, о награди "Квадрига", 29. септембар 2008, "Интервју" РТС-а)

"То што ме је Слободан Милошевић одликовао не значи да бих и ја њега." (Здравко Понош, начелник Генералштаба, 28. септембар 2008, "Прес")

ВРЕМЕПЛОВ

Млађан Динкић:

"Чак и ако сам говорио 'да бих га тукао', то је као оно кад мајка детету каже 'тукла бих те', јер ми је толико жао због онога што се догађа... Никад нисам ни помислио да бих му икада физички наудио. Али, јесам својој супрузи рекао да ми дође да га истучем због ствари које ради, али то је више израз неке моје немоћи и жаљења због свега што се догодило. Кад сам Ђелића позивао телефоном, нисам му претио, а ако је он то схватио као претњу – жао ми је." (као одлазећи гувернер, јул 2003, "НИН")

"Не могу ја да будем Душко Дугоушко из цртаног филма, који у исто време свира гитару и бубањ и трубу. Не могу да решим све проблеме у Србији. Мој проблем јесте то што се трудим да кад нешто почнем да радим, то изгурам до краја, јер сам јако упоран." (као министар финансија, март 2005, "Курир")