Речи и мисли | |||
Речи и мисли 54 |
понедељак, 14. јануар 2008. | |
Албански екстремизам је српски "Србија је Косово изгубила још 1999, због ригидности Милошевићевог режима према Албанцима. Косовски екстремизам је био маргинална појава, није имао подршку, чак ни на Косову. Тај екстремизам [албанске мањине] не би опстао без српског национализма." (Данијел Фрид, помоћник државног секретара САД за Европу и Евроазију, за љубљански "Дневник", 12. јануар 2008, "Б92") Дисање на шкрге "Ако ми неко каже да можемо да се одрекнемо европске будућности а да бранимо Косово, то је исто као да ми кажу да човек може да живи тако што дише а не једе – то није могуће." (Борис Тадић, председник Србије, 05. јануар 2008, "Танјуг") "Јасно је да ЕУ мора да изабере да ли хоће Споразум са Србијом, или хоће да својом мисијом распарчава Србију. Било би заиста превише да ЕУ има амбицију да је једно и друго могуће." (Војислав Коштуница, председник Владе, 06. јануар 2008, "Вечерње новости") "Он [Војислав Коштуница] ми је увек говорио да је легалиста. Овим претњама противречи сам себи. Питање је коме уопште тиме прети. Ја бих рекла да заправо прети грађанима Србије. А то је запањујуће за једног премијера. Србији је потребна ЕУ, али нисам толико сигурна да је ЕУ потребна Србија." (Дорис Пак, немачка посланица у Европском парламенту, за радио "Дојче веле", 07. јануар 2008, "Танјуг") "Жалосно је да се европска будућност Србије приноси на олтар домаћих игара моћи." (Оли Рен, комесар ЕУ за проширење, 09. јануар 2008, "Б92") Осакаћена Европа "Европска унија Споразум може да потпише само са целом, а не са осакаћеном Србијом, и зато ЕУ треба да изабере – или Србија или марионетска творевина. Време ће показати да је Србија вечна, док су марионетске творевине сезонске појаве." (Александар Поповић, министар енергетике и потпредседник ДСС-а, 09. јануар 2008, "Вечерње новости") "Ма не интересује ме уопште Европа, Србија ме интересује. У односу на друге кандидате мој став је друкчији – не идемо у Европу, нигде нећу да идем, седим овде, овде радим, овде стварам боље услове живота." (Милутин Мркоњић, председнички кандидат СПС-а, 11. јануар 2008, "Политика") "Знате, ја бих радије 'пуцао' себи у ногу него у главу. Е, сада Млађан Динкић бира да 'пуца' себи у главу. Ако му је до уласка у ЕУ по сваку цену, па и цену Косова и Метохије, изволите, нека изађе и нека каже то јавно." (Драган Шормаз, потпредседник ИО ДСС-а, 12. јануар 2008, "Дневник") "Косово се не може вратити у Србију поклањањем НИС-а Русији." (Чедомир Јовановић, председнички кандидат ЛДП-а, 31. децембар 2007, "Прес") "Ако Србија са Европском унијом не потпише Споразум о стабилизацији и придруживању, могла би да буде доведена у питање чак и парламентарна демократија." (Јово Бакић, социолог, 05. јануар 2008, "Б92") "Ко је веровао да ће најскупља српска реч толико поскупети да ће нам Запад за њу данас нудити читаву Европу?" (Матија Бећковић, академик, 08. јануар 2008, "Вечерње новости") Само за (не)нормалне бираче "Очекујем да за мене гласају сви нормални људи који желе бољу, успешнију, праведнију, смиренију Србију, а за кога су до сада гласали заиста не знам. Надам се да ће ме подржати сви људи које погрдно називају жртвама транзиције, а таквих је 70 одсто бирача. И у ДС има таквих – гладних и сиромашних, а у ДСС су и гладни и сиромашни и незадовољни заједничком владом са Тадићем." (Томислав Николић, председнички кандидат СРС-а, 08. јануар 2008, "Вечерње новости") "Када жена победи на председничким изборима, Богољуб ће бити овде." (Миланка Карић, председнички кандидат ПСС-а и супруга Богољуба Карића, 05. јануар 2008, "Бета") "Знам зашто РТС фаворизује Тадића, који само што не искаче из говеђе паштете. Пуштају само оно што је за њих згодно, а оно што ја причам им не одговара. Кад неко сељаку упадне на посед, он га дочека с мотком, па је нормално да председник државе употреби војску ако му неко напада земљу. Познајући овог нашег, он ни Београд не би одбранио. Мени за ове доле неће требати војска, довољно је да им пошаљем навијаче Партизана и Звезде." (Маријан Ристичевић, председнички кандидат Народне сељачке странке, 04. јануар 2008, "Курир") Није веретизан (ма шта то значило) Велимир Илић, председнички кандидат НС-а: "Оног типа, оног несрећника који се и кандидовао – веретизно, јадно, не може да прође: ја у овим годинама могу онак'их десет да понесем! И оно јадно тражи да води некога, па њега треба двојица да воде, видите да ће ветар да га одува." (04. јануар 2008, "Шта радите, бре?" РТС-а) "Видећемо колико у Србији има наркомана, покупиће то Чеда." (12. јануар 2008, "Бета") "На ТВ дуел пристаје само Миланка Карић. Шта са њом да причам, о кувању слатког, ваљда?!" (12. јануар 2008, "Бета") "Стално сам мета напада јер сам најбољи и то раде да ми би откинули рејтинг." (08. јануар 2008, према листу "Ало!") & "Новинар: Јесте ли спремни опет некога да 'нагнате' као што сте то били спремни да урадите са Мадлен Олбрајт? Велимир Илић: Па, добро, нема везе. Нека прича ко шта хоће. Ја сам умео да завршим посао. Како, то је мој начин и умешност." (12. јануар 2008, "Политика") Други као девети круг "Ово нису обични избори, нису избори о нијансама, ово је други круг избора од 24. септембра 2000. на којима се гласа да ли ћемо у ЕУ, у цивилизовани свет, или ћемо остати рупа." (Душан Петровић, министар правде и заменик председника ДС-а, 11. јануар 2008, "Ало!") "Волео бих да видим како може било који кандидат из првог круга да не подржи Томислава Николића." (Александар Вучић, генерални секретар СРС-а, 10. јануар 2008, "Курир") "Томиславу Николићу [желим] да заврши факултет и да у много наредних година буде председнички кандидат, а Александру Вучићу да [буде] шеф његовог изборног штаба." (Драган Шутановац, потпредседник ДС-а, 03. јануар 2008, "Прес") "Судбина је сурова према Коштуници. Његов глас [на председничким изборима] одлучује. Нема потребе да сви гласамо." (Александар Тијанић, генерални директор РТС-а, 31. децембар 2007, "Прес") Хоћемо ли имати бољега од Филарета? Филарет, епископ милешевски, 05. јануар 2008, "Вечерње новости": "Србији су потребни неимари какви су Мркоњић и Илић. Мркоњић се доказао градитељским умећем и организаторским способностима, неуморно обнављајући порушене мостове и пруге. Зато народ треба да гласа за Мркоњића." (сусрет с Милутином Мркоњићем) "Дошло је време да Србија има свога човека за председника. Човека честита, морална, побожна, који пости, исповеда се, причешћује, носи колач у цркву да му се реже и слави, који манастире обилази и помаже им, који душу чува, а образ не каља. Србија мора да има домаћина, мора да има газду. Тај човек је Велимир Илић... Да ли ћемо икада имати бољега од Велимира Илића? Ја потписујем сада да нећемо." (сусрет с Велимиром Илићем) & "Добио сам подршку јер владика [Филарет] зна шта смо урадили у пријепољском крају. Владика је диван човек, ценим и поштујем његову подршку. Иначе ја сам атеиста. Не могу да се мењам у овим годинама. Поштујем вернике, верске организације, али ја сад да глумим неког верника кад сам васпитаван уз Карла Маркса, Тита и Стаљина, не могу. Растао сам уз 'Капитал', а не Библију. Мада ни 'Капитал' нисам прочитао." (Милутин Мркоњић, 08. јануар 2008, "Данас") "Ја се тад [кад је владика Филарет благосиљао Милутина Мркоњића] још нисам био кандидовао. Иначе он ме је молио да се кандидујем и инсистирао на томе и говориће на мом завршном митингу у Београду." (Велимир Илић, 12. јануар 2008, "Политика") Српска здравствена организација "Новинар: Како сте ви са здрављем? Грађани су се наслушали разних прича у парламенту... Борис Тадић: Кад ме то питају, кажем да бих се такмичио са сваким политичарем ко може да уради више склекова. Гарантујем да већина не би могла да се макне од земље." (31. децембар 2007, "Вечерње новости") & "СРС третира сексуалне мањине на начин како то чини Светска здравствена организација, али не очекује њихову подршку Томиславу Николићу на изборима. [...] У будућности медицина ће толико узнапредовати да ће можда успети да искорени хомосексуализам. Кад су већ успели да клонирају овцу Доли, ваљда ће ускоро направити и неког Дојка кога неће привлачити сопствени пол." (Драган Тодоровић, потпредседник СРС-а, на питање "Геј стрејт алијансе" председничким кандидатима да ли подржавају истополне бракове, 11. јануар 2008, "Политика") Крунисање пре избора "Ми смо Роми већ прогласили Тому Николића да је председник..." (Ештреф Рамадановић, "некрунисани краљ Рома", 10. јануар 2008, РТС) & Унија Рома подржала Бориса Тадића и песмама, 03. јануар 2008, РТС: "Ђелем, ђелем лунгоне дромеса, маладилем Тадић Борисеса! Саворенге о Борис анела, со мамуше мајбут бахтарела! Е, Еј Ромалени! Е, Еј чавален!" "Само Борис зна пут до Европе, доста нам је бруке и срамоте! Гласамо га и левом и десном, и у срцу са најлепшом песмом!" Само Ција скија "Председник Скијашког савеза је криминалац Млађан Динкић и мене скијање не интересује." (Томислав Николић, 31. децембар 2007, "Курир") "Могу до краја живота да ме проверавају БИА, ЦИА, КГБ, Мосад и све могуће службе овог света. Мој рад је потпуно јаван и ја се поносим оствареним резултатима." (Млађан Динкић, председник Г17+, 11. јануар 2008, "Вечерње новости") Мало мрцварење међу пријатељима "Неко јасно хоће да иде уназад, а неко хоће мрцварење, сад ћемо да се мрцваримо, колико ће још Тадић и Коштуница да мрцваре, прво са кохабитацијом а сада са овом интересном коалицијом?" (Весна Пешић, председница Политичког савета ЛДП-а, 10. јануар 2008, "Полиграф" ТВ "Б92") "Ко ће кога да подржи, то свакако није небитно, али је мање важно. Важно је да су све то моји пријатељи, и премијер Војислав Коштуница и министар Велимир Илић." (Борис Тадић, 06. јануар 2008, подгорички "Дан") "Нема ничега у наталним картама Тадића и Коштунице што би наговештавало крај владе или сарадње између њих двојице. Коштуница је тај који ће морати више да се прилагођава, већи коалициони терет је на њему и од тог попуштања зависиће и опстанак владе." (Бојан Димитријевић, бивши министар туризма, трговине и услуга, "коме је астрологија велика љубав", 31. децембар 2007, "Глас јавности") Брисање меморије политичког памћења "Коју бисте годину из политичког живота радо заборавили?", 03. јануар 2008, "Политика": "Радо бих заборавио исход парламентарних избора 2003. године када грађани нису разумели поруку Демохришћанске странке Србије 'Самостална Србија'. Време је, ипак, показало да смо били у праву." (Владан Батић, председник ДХСС-а) " Годину 2000. не памтим по силаску СПС-а са власти. Захвалан сам ДОС-у што су нас оборили, јер их је то што су дошли на власт већ уништило." (Ивица Дачић, председник СПС-а) "Заборавио бих 2000. годину као годину насиља тадашње Демократске опозиције Србије када су запаљене зграде Радио телевизије Србије и Савезне скупштине." (Драган Марковић Палма, председник општине Јагодина) "Време од 2000. до 2004. године је најгори део мог живота и период најгоре политике која је вођена у Србији. Демократска странка ме је тада прогањала као човека и као политичара." (Добривоје Будимировић Биџа, председник општине Свилајнац) Фатална привлачност "Не видим никакав проблем у томе [што је решење за амблем Владе Србије позајмљено од САД]. Критичари америчке политике обично су у идеолошком смислу велики американофили – воле њихову музику, филмове и поклоници су културе САД. Коштуница, на пример, личи на конзервативца Томаса Џеферсона, док најжешћи амерички критичар Војислав Шешељ, који је иначе њихов ђак, веома подсећа на неког либерала америчког типа из 19. века. Наши политичари су стасали под утицајем америчке политике, културе, идеја, па су и превише шаблонизирани. Тиме показују недостатак интегритета, несигурност у себе и малограђанштину." (Бранко Радун, 09. јануар 2008, "Курир") ДС је наше највеће благо "Грађани Србије су перспектива Србије. То је наше највеће благо." (Божидар Ђелић, потпредседник Владе из ДС-а, 03. јануар 2008, "Бета") "Верујем у Бога и у програм Демократске странке." (Срђан Миливојевић, посланик ДС-а, 06. јануар 2008, "Курир") "Као заиста мали, када сам имао око две-три године желео сам да будем амбасадор. Тада сам имао ћебе и телевизор марке 'амбасадор' и мислио сам да је то нешто најбоље." (Драган Шутановац, министар одбране из ДС-а, 06. јануар 2008, "Блиц") За познатог лопова (од још познатијег писца) Мирјана Марковић, супруга, 03. јануар 2008, "Вечерње новости": "Дешава се то да нас је покрао ко год је могао. Из куће у Толстојевој су украдени сви Слободанови сатови, пенкала, дугмад за кошуље, фотоапарати, камера и ко зна шта све од гардеробе. У то немам увид. Од мојих ствари нема капута, ципела, накита, јакни, ташни. Покрадена нам је скоро сва документација, лична пошта, много вредних украсних предмета. Оно што није изгорело у бомбардовању маја 1999, нестало је за време 'Сабље' или неке друге непогоде. Осим непознатих лопова, било је и познатих." "Била сам у самом центру збивања, бавила сам се политиком, професор сам социологије и писац. Испуњавам све моралне, професионалне и формалне услове за социолошко-политичко објашњење бар последње две деценије прошлог века, а вероватно и више. Последњу годину-две охрабриле су се и расписале неке кукавице и лажови, верујући да после 11. марта 2006. нема ко да их демантује. Мало су претерали. Ја сам жива. Тај детаљ су занемарили. И са нетакнутим даром за писање који су такође занемарили." Један човек и једна жена "Осим што ми је Дел Понтеова често доносила чоколадице, није било потребе да са њом успоставим приватан однос." (Расим Љајић, председник Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом, 03. јануар 2008, према "Пресу") "Усрећио ме је телефонски разговор са др Војиславом Шешељом. После тог разговора осећала сам се много јачом и снажнијом. Мислим да је он посебан човек не само у Србији већ на земаљској кугли. Такви су људи апсолутно ретки. Толико је он јак, храбар и истрајан. Никада нисам имала идоле, али Шешељ је савршен и јединствен човек који корача овом планетом." (Лидија Вукићевић, глумица и посланик СРС-а, 09. јануар 2008, "Курир") ВРЕМЕПЛОВ "Бомбардовање ме није инспирисало да напишем неку нову књигу него ме је инспирисало да одем у партизане." (Мирјана Марковић, као председник Дирекције ЈУЛ-а, септембар 2000, "Радио Пожаревац") "Кинезе нисмо ми довели, Мира је једном отишла у Кину, за њом је дошло 50.000, тек бисмо га најебали да је чешће ишла... Опасно је то ако почну да се мешају са нама, а мешаће се сигурно, то ће да буде нешто сачувај Боже, к'о кад укрстиш Лесковчанина и хоботницу, неће личи ни на шта, али ће бере паприку." (Рака Радовић, као "политички и национални радник" из Почековине код Трстеника, август 2001, "Време")
|