Zašto kažeš "pregovori", a misliš na podelu

(Vreme, 20.05.2010.)

Rečenica zvuči poznato i asocira na osamdesete: Bezbednosna situacija na Kosovu je relativno hladna, ali krhka, fragilna, konstatuje se u izveštaju generalnog sekretara UN Ban Kimuna. U ponedeljak 17. maja u Njujorku je održana sednica Saveta bezbednosti UN-a o situaciji na Kosovu, verovatno poslednja pred iznošenje mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je u govoru pred SB-om zatražio da se ne vrši pritisak na sudije putem iznuđivanja novih priznanja nezavisnosti Kosova, čega, nažalost, ima. U izjavi za RTS koju je dao iz Njujorka on je rekao da se sednica SB-a odvijala u "atmosferi pritisaka" kako na zemlje koje nisu priznale jednostranu nezavisnost Kosova tako i na Srbiju zbog njenog zalaganja za obnavljanje dijaloga. Naglasio je i da pritisci rastu i da će ih biti sve više.

U izveštaju SB-a generalnog sekretara Ban Kimuna se konstatuje da je između dva njegova izveštaja Kosovo priznala još jedna država, čime se broj popeo na 65; a i da je 21. decembra Prištinu posetio prvi šef države, predsednik Slovenije, Danilo Tirk, a zatim, 8. januara, i predsednik Hrvatske Stjepan Mesić. Ban Kimun pominje i da je obeležavanju godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara prisustvovao jedan od deset srpskih poslanika u toj skupštini.

Vlast

Što kroz usmeni izveštaj šefa UNMIK na Kosovu Lamberta Zanijera, što kroz priložene izveštaje misije UN-a i EULEKS-a, što kroz primedbe ministra Jeremića, vidi se kako realna vlast prelazi u ruke prištinskih institucija. U izveštajima UN-a se konstatuje da EULEX nadgleda, podučava i savetuje kosovsku carinsku službu, da nastavlja da podržava pripreme kosovske policijske službe da preuzme odgovornost za zaštitu "zelene granice" i kulturnoistorijskih mesta, a među prvima spomenik na Gazimestanu. EULEX (čije osoblje čini 2785 ljudi, od toga 1692 iz Evrope i 1093 lokalnih) inače je formirao policijske jedinice koje stoje u rezervi u slučaju nereda, ali ih nije bilo.

Vidi se i kako prištinske vlasti, shvativši da dobijaju sve značajnija ovlašćenja, počinju da pokazuju zube – institucionalno i vaninstitucionalno.

Kada je. 6. i 7. januara predsednik Srbije Boris Tadić posetio manastir Visoki Dečani u Metohiji, oko 200 kosovskih Albanaca se okupilo u Dečanima u pokušaju da ga u tome spreče. Ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovića kosovska policija je 13. januara sprečila da ode u Štrpce pod izgovorom da tamo ide bez najave mimo procedure o kojoj se diskutuje između Beograda, EU i Prištine. Bogdanović je tvrdio da je informisao EULEX i da kao stanovnik Kosova, bez obzira na svoju funkciju, ima pravo na slobodno kretanje. Posle toga, 26. januara, kosovska policija je sprovela van Kosova zamenika ministra za Kosovo i Metohiju Branislava Ristića, uz isto obrazloženje, da poseta nije koordinisana sa kosovskim vlastima. Kosovska policija je uhapsila 17 Srba, od kojih su neki sa Kosova, kada su 23. januara išli na sahranu u jednom seocetu blizu Podujeva. Kažnjeni su sa 4000 evra zbog ilegalnog ulaska na Kosovo. Pustili su ih kada su srpske lokalne vlasti platile kaznu.

Severna strategija

U prethodnom periodu kosovske vlasti su objavile nameru da sprovedu "strategiju za severno Kosovo", u težnji da povećaju prisustvo severno od Ibra i da integrišu kosovske Srbe u prištinske strukture i institucije. Najavile su i četiri miliona evra kao podršku za tu "implementaciju". UNMIK nije konsultovan prilikom skiciranja te strategije niti uključen u njenu planiranu primenu. Ta strategija je izazvala reakcije na severu. Kosovski predsednik Fatmir Sejdiu je 10. februara izjavio da strategija neće biti nametnuta silom, ali je 4. marta Skupština Kosova usvojila izjavu o podršci naporima da se integriše severno Kosovo, odnosno da se "zaštiti teritorijalni integritet Kosova".

Lideri kosovskih Srba i vlasti u Beogradu ocenili su da je strategija opasna provokacija, da krši Ustav Srbije i Rezoluciju SB-a 1244 (1999). Lideri kosovskih Srba su ostavili na stranu svoje političke razlike i odgovorili su čvrsto i jedinstveno protiv akcija sugerisanih u strategiji. Više od toga izrazili su sumnju u neutralnost prisustva EU na Kosovu, posebno EULEX-a. Sve severne opštine, kao i privremena lokalna srpska vlast u Severnoj Mitrovici, jedinstveno su usvojili zaključke kojima osuđuju i odbacuju strategiju. Izjavili su da imaju svoje lokalne institucije koje su, po njihovom mišljenju, legitimne i ne treba da budu raspuštane. Pozvali su KFOR i EULEX, da ostanu statusno neutralne, u skladu sa svojim mandatima za osiguranje mira i stabilnosti za sve građane. Upozoravaju da svaki pokušaj da se nametne strategija za severno Kosovo može da isprovocira nasilne reakcije. Datum izbora u novoj opštini Severna Mitrovica kosovske vlasti nisu objavile. Izbori koje organizuje Beograd očekuju se 30. maja 2010, po srpskom zakonu.

Uz nabrajanje tih detalja Ban Kimun izražava zabrinutost zbog mogućeg povećanja napetosti na severu Kosova, ukoliko vlada u Prištini ne bude sprovodila svoju strategiju za severno Kosovo transparentno i kroz dijalog sa lokalnim zajednicama i drugim relevantnim stranama.

Jeremić kaže da su se i UN i Evropska unija eksplicitno distancirale od tzv. strategije za sever Kosova, koju su pripremile prištinske vlasti i Međunarodna civilna kancelarija, odnosno da je zahvaljujući energičnoj diplomatskoj akciji odbačena ideja koja je sadržana u Ahtisarijevom planu. Taj plan je vezivan za ime Pitera Fejta, holandskog diplomate, koji je izjavio da Beograd treba da bude obeshrabren da daje podršku "paralelnim strukturama", pa se posle povukao. Zbog tog plana predsednik Tadić je putovao u Njujork na prethodnu sednicu SB-a.

Hladni odnosi

Zanijer je uzgred rekao i da su na patrolu EULEX-a u Zubinom Potoku nepoznata lica pucala, a da su odnosi Prištine s međunarodnom misijom hladni. Srpski ministar je ukazao i na činjenicu da je glavni tužilac EULEX-a nagovestio da ga je premijer Kosova Hašim Tači odvraćao od toga da se bavi slučajem kosovskog ministra za transport Fatmira Limaja, koji je pod istragom za pranje novca, organizovani kriminal, zloupotrebu službene dužnosti i proneveru, kao i da je udruženje veterana OVK pretilo EULEX-u posle hapšenja njihovog komandanta Sabita Gecija, optuženog za ratne zločine, a u vezi sa trgovinom organima srpskih civila u takozvanoj žutoj kući.

Statusno neutralno

Rekavši da neslaganja o statusu ne smeju da spreče rešavanje praktičnih pitanja, Jeremić je upozorio članice SB-a da su albanske vlasti na Kosovu više puta odbile da zauzmu statusno neutralan pristup praktičnim problemima, posebno u domenu vladavine zakona. Podsetio je da je Priština, na primer, odbacila sporazum o napretku u domenu pravosuđa, posebno u pogledu suda u Kosovskoj Mitrovici, postignut tokom posete šefa EULEX-a Iva de Kermabona Beogradu 2. marta. Sud u Kosovskoj Mitrovici nastavlja da radi sa EULEX sudijama, dok diskusije traju.

Srpski ministar spoljnih poslova je ukazao na to da je od ključnog značaja da SB nastavi da podržava UNMIK kao "glavni stub mira i stabilnosti" u Pokrajini. Ponovio je nameru Srbije da brani svoje interese, da je to "zapisano u kamenu", uz naglasak da Srbija želi kompromis, a da očekivanje da će jedna strana (Srbija) jednog dana popustiti samo zamrzava konflikt. Odgovor je očito upućen zapadnim političarima, koji i pored zvaničnog evropskog stava da su kosovsko pitanje i evrointegracije odvojeni nekako učestalo ponavljaju da će Srbija pri ulasku u EU biti prinuđena da se odrekne Kosova.

Trajali su sporovi oko toga pod kojim imenom predstavnik Kosova može da nastupa na regionalnim skupovima. Srbija insistira da to bude pod "UNMIK zastavom" i odbija da šalje predstavnike na skupove na kojima je Kosovo simbolički predstavljeno kao država.

Srpsko pominjanje kompromisa na raznim stranama je pak tumačeno u stilu: "Kažeš pregovori, a misliš na podelu..." Pomoćnik američkog državnog sekretara Filip Gordon je nedavno prilično tvrdo izjavio da se Sjedinjene Američke Države protive podeli jer podržavaju nezavisno Kosovo.

A podela

Pre toga, podela Kosova je više pominjana u američkoj javnosti, nego u srpskoj. U tom kontekstu je zanimljiv članak u časopisu "Forin afers" poznatog promotera "novog realizma u američkoj spoljnoj politici" Nikolasa Gvozdeva, profesora na DŽordžtaun univerzitetu, nekadašnjeg urednika američkog časopisa "Nešenel intrests". Gvozdev konstatuje: mada su SAD i mnogi Evropljani priznali novu državu, neke članice EU – kao Španija – nisu, zbog straha da se time ne napravi štetan presedan koji bi oslabio doktrinu o teritorijalnom integritetu. Dodaje i da su mnoge druge svetske sile takođe odbile da priznaju nezavisno Kosovo, kao što su Brazil, Kina i Indija, a i da su to odbile i skoro sve članice Organizacije islamske konferencije, mada su neki političari SAD predviđali da će muslimanski svet prigrliti novu muslimansku državu i izraziti zahvalnost SAD što je pomogla da se ona rodi. Čak i države pod patronatom SAD, kao Gruzija i Irak, nisu podržale Vašington (obe zemlje se suočavaju sa sopstvenim separatističkim problemima).

Ako Međunarodni sud pravde kaže da je nezavisnost Kosova ilegalna, onda Kosovo može ući u permanentno stanje pakla, prognozira Gvozdev. U takvom scenariju, Kosovo ne bi moglo da uđe u UN i odnosi sa EU bi mogli da ostanu neregulisani. Kaže da bi neke zemlje mogle i da povuku priznanje.

SAD i EU bi u tom slučaju trebalo da se suoče s novom realnošću: Priština neće da povuče deklaraciju o nezavisnosti, niti države, počevši od SAD, hoće da opozovu svoje priznanje, niti Beograd hoće da prizna granice Kosova kao legitimne. Na osnovu nereda iz 2004, kada je rulja napala srpske zajednice i crkve, nijedna srpska administracija ne može da veruje da će Srbi i srpska baština biti bezbedni u nezavisnom Kosovu. Da se ubedi Beograd, potrebne su spoljne garancije, ali NATO nije spreman na beskrajno angažovanje na Kosovu.

Po analizi Gvozdeva, strategija "podele na delove", "slažemo se da se ne slažemo" (compartmentalization), po kojoj bi se Kosovo tretiralo kao tema odvojena od ostalih odnosa SAD–Srbija nije ostvariva. Obamina administracija ne može da produbi kooperaciju sa Srbijom radi stabilizacije zapadnog Balkana ako se "slaže da se ne slaže" o Kosovu.

Ovaj stručnjak za strategijske studije u Niksonovom centru smatra da MSP ipak može da stvori i pretekst za obnovljene pregovore kojim bi se prevazišla blokada. Kao mogući model on pominje ugovor između Italije i Vatikana iz 1929. Decenijama Katolička crkva nije priznavala uspostavljanje kontrole nad Rimom od strane Italije 1870; a italijanska država je odbijala da se odrekne svog prava na glavni grad. Lateranskim ugovorom iz 1929. problem je rešen uspostavljanjem Vatikana kao neutralne nezavisne države. Dodatno, Vatikan je dobio i eksteritorijalno pravo nad svetim mestima u i oko Rima, a i u drugim delovima Italije. Gvozdev kaže da slučaj Kosova nije identičan, ali da lateranski model može da posluži kao vodič...

Kritičari takvog plana mogli bi da prigovore da je sama ideja o crtanju granica opasna zato što može da dovede u pitanje druge sporne granice na Balkanu, primećuje Gvozdev, ali procenjuje da je realnost na terenu takva da Priština nije nikada kontrolisala teritoriju severno od Ibra, a, kao što se pokazuje, postoji stalna potreba za NATO trupama radi zaštite srpskih enklava i manastira na jugu. Priština takođe nema realnu kontrolu nad tim teritorijama. Gvozdev postavlja retorsko pitanje: Hoće li članice NATO-a pokrenuti vojnu akciju da zauzmu Mitrovicu i severni deo da bi ih na silu dovele pod kontrolu Prištine?

On smatra da prilagođavanje teritorijalnih granica ne mora obavezno da izazove novu nestabilnost, zato što bi sporazum respektovao principe iz Helsinkija 1975. po kojima bi promena granica bila ugovorena i ne bi bila nasilno nametnuta od strane jedne ili druge strane.

Stvarno stanje

Radi opisa stanja na terenu Gvozdev citira nedavnu izjavu Filipa Gordona da je Kosovo sputano visokom nezaposlenošću, niskim investicijama, i relativno malom ekonomskom bazom. Vlada u Prištini zahteva zapadnu pomoć. U međuvremenu, piše Gvozdev, Kosovo ostaje regionalno središte za narkotike, oružje, i trgovinu ljudima, sa korupcijom, kao glavnim strašilom za strane investicije...

Zanijer u svom izveštaju nabraja incidente među kojima pominje i napade na povratnike u selu Žač i slučaj u Gnjilanu 22. februara, kada je vandalizovan kovčeg prvog Srbina sahranjenog na gnjilanskom pravoslavnom groblju posle 1999. Kaže da su članovi srpske zajednice to shvatili kao pritisak protiv povratka, a da je kosovski premijer posetio mesto tog incidenta i oštro osudio ovaj čin.

Srpski ministar je zamerio Zanijeru da u svom izveštaju ulepšava stanje na Kosovu. Pomenuo je presecanje telefonskih veza, napade na povratnike, ometanje saobraćaja, neadekvatnu zaštitu manastira i crkava, krađu ikona, podsetio na to da je crkva u Samodreži bila pretvorena u skladište, da i pored pet opomena Srbije nije poništena odluka da se betonom prekriju ostaci dvaput uništavane srpske crkve u Đakovici. Ministar je upozorio na podatak da se tokom protekle godine kućama vratilo samo nekoliko stotina ljudi, što je manje od pola procenta od ukupno 205.835 proteranih kosovskih Srba, koliko ih je registrovao UNHCR, i naglasio da je to neuspeh monumentalnih razmera.