Свађа уз Оду радости

(Време, 28.10.2011)

Иза Грчке, која дугује 145 одсто БДП-а, појавиће се много већи проблеми, па је питање ко ће коме бити у стању да помогне

"Било је суморно. Најгоре расположење које сам икада видео, комплетан хаос ", тако је један министар финансија еврозоне описао шест тешких дана и ноћи европског кризног самита, "конвенције кризног менаџмента", која ће у среду 26. октобра имати свој наставак, мада вероватно не и последњи чин. "Ти дани су били страшни", изјавио је Жан-Клод Јункер, премијер Луксембурга и председник евро-групе.

С друге стране улице, иза заштитног кордона испред улаза у зграду Леx буилдинг, део административног блока у бриселској Авенији Ливингстон, анархистички графити на зиду поручивали су на француском: "После Грчке, Белгија, побуна долази".

Унутра се побуна већ одвијала. Извештај инспектора Тројке (ММФ, Европска комисија и Европска централна банка) читан је као прича страве и ужаса: "Иза Грчке, појавиће се много већи проблеми, па је питање ко ће коме бити у стању да помогне, и како", тако конзервативни немачки лист "Франкфуртер алгемајне цајтунг" описује атмосферу у којој су се лидери 27 чланица ЕУ под притиском сата који откуцава рвали с чупавим финансијским и економским проблемима. Волфганг Шојбле, немачки министар финансија, познат као човек без длаке на језику, није издржао да не викне: "Јесам ли вам рекао?", подсећајући да је тражио "контролисан" банкрот Грчке још пре 18 месеци, када је то могло да кошта три пута мање него сада.

Неколико фактора чинили су ургентним тај самит, заказан за средину октобра, па одлаган да би се купило мало времена: погоршана ситуација у Грчкој, у којој су поново избили штрајкови и протести (види текст "Овако више не може!" у рубрици Свет); повећана цена новца који позајмљују Шпанија и Италија, знак растућег шпекулантског притиска; притисак САД и Кине да Европљани пожуре с доношењем хитних мера због страха од последица европске кризе сувереног дуга који се шири светским тржиштима.

Из Вашингтона, амерички председник Барак Обама је прилично оштро притискао европске лидере да донесу одлуке пре самита Г20 почетком новембра, тврдећи да евро-криза оптерећује глобалну економију, на шта су неке европске, посебно немачке критичке стреле одапете према Обами, да прво среди своју кућу, па да другима држи предавање.

ВИКА У ОПЕРИ: Атмосфера међу Европљанима је била свадљива пре почетка тог "самита кризног менаџмента". У концертној дворани Старе опере (Дие алте Опер) у Франкфурту виђене су многе драме, али ретко је виђена таква разлика између хармоније приказане на сцени и драме која се, пре овог бриселског самита, прошле среде одвијала иза сцене.

Тек што су се европски лидери у говорима у част одлазећег председника Европске банке Жан-Клода Тришеа приказали гостима као сложни, варнице су почеле да лете у другом крају зграде. Немачка канцеларка Ангела Меркел је рекла групи запрепашћених колега да она не може да донесе одлуку о европском фонду за спасавање до европског самита у недеље 23. октобра, зато што јој је потребно претходно одобрење Бундестага. Пошто у том тренутку одобрење Бундестага није било извесно, Ангела Меркел је предложила одлагање тог састанка.

Британски "Телеграф" цитира неког европског званичника: "Њихова галама је одјекивала кроз ходнике чак доле до концертне сале где се оркестар припремао да одсвира европску химну Оду радости. Један дипломата из мале земље еврозоне описивао је детаље: "Људи су били бесни. Председник Европског савета Ван Ромпој је протестовао рекавши да одлагање не долази у обзир, а био је и толико арогантан да предложи да министарство финансија ЕУ буде базирано или у Франкфурту или Паризу... "Ово је последњи излаз са ауто-пута! Ако не донесемо одлуку сада, ми смо мртви", рекао је узбуђено француски председник Никола Саркози. Настала је, кажу они који су присуствовали, конфузија без преседана.

Ван Ромпој је сутрадан, у четвртак 20. октобра, цео дан провео телефонирајући Саркозију и Меркеловој покушавајући да помири рогове у врећи. Саркози и Карла Бруни су тог дана објавили име новорођене ћерке. Представници чланица ЕУ били су бесни. Италијани и Шпанци посебно – изјављивали су да је неприхватљиво да неке земље раде свој домаћи задатак и лансирају радикалне програме штедње како би охладиле тржишта, док Берлин узнемирава инвеститоре својом процедуром доношења одлука. На крају је Ван Ромпој успео да убеди Меркелову и Саркозија да се сретну са осталим шефовима држава и влада у недељу 23. октобра. "Телеграф" описује атмосферу "пуну очаја и оговарања", која је односе међу европским лидерима спуштала на до сада најнижи ниво – као до сада најгору кризу еврозоне.

Од петка 21. октобра по подне следећих шест дана одржавана је серија састанака, десеторке, седамнаесторице, двадесетседморице. Расправљали су европски министри финансија, министри спољних послова ЕУ, одржавани су мешовити састанци европских министара финансија, премијера и шефова држава и шефова међународних организација...

Немачка канцеларка Ангела Меркел је у таквој атмосфери, према немачком недељнику "Шпигл", понављала да нема "чаробног штапиц́а" који би решио кризу док "свако не заврши свој домаћи задатак".

БУНДЕСТАГ СЕ ПИТА: Овонедељни самит евро-кризе није опструирала само разлика у концептима између Берлина и Париза, већ и нове процедуре у немачком Бундестагу, које везују руке канцеларки Ангели Меркел. Пресуду немачког уставног суда да Бундестаг мора да буде питан о употреби немачког новца на европском нивоу, критикују у Бриселу због тога што та процедура лимитира способност Европске уније да делује у доба кризе. Критичари сматрају природним да владе доносе одлуке, а да парламенти аминују по оној старој "свршену послу манисања нема". У Немачкој, међутим, Бундестаг мога да одобри и оквире у којима ће влада донети одлуку. Неки сматрају да је Меркелова парламенту "дала више" него што је била обавезана одлуком уставног суда, пре свега да би утишала своје критичаре. На дуги рок та контроверза се дубоко тиче судбине Европе и питања које се појављује на хоризонту: "Или ће бити јединствена, или је неће бити!"

Све је прштало по офисима Европске уније, по луксузним хотелима и по цветним парковима којима су тмурних лица тумарали лидери европског нивоа, министри финансија, комерцијални банкари и њихови саветници.

Никола Саркози је показао оба своја лица у односу на Ангелу Меркел. Једног тренутка покушавао је да је одобровољи комплиментима о њеном шарму, а када би она напустила просторију, он би рекао: "Каже да је на дијети, а онда се испомаже сиром."

Канцеларка Ангела је, да би олабавила атмосферу, једног тренутка донела плишаног меду за Саркозијеву ћерку Жулију, коју је бивша манекенка Карла Бруни родила непосредно пре него што ће Саркози отићи на састанак с Меркеловом. Француски медији пишу да је "председничка беба" на свет дошла у среду увече, у болници "Цлиниqуе де Ла Муетте", опкољена припадницима службе безбедности, да је француски председник провео сат и по времена у породилишту са својом супругом, након чега је отишао на заказани састанак са Ангелом.

Саркози се разведрио и када су га питали нешто о француском поразу у рагбију против Новог Зеланда, а Меркелова ускочила са одговором: "И друго место је такође одлично."

ЈЕЗГРО ЕВРОПЕ: Ангела Меркел, која је говорила да не треба очекивати да самит 23. октобра реши евро-кризу, покушавала је да промени слику еврозоне у немачким очима, инсистирала је на чврстим правилима која би принудила владе да не троше више и на томе да се уведу правила по којима европски фактори могу интервенисати у националним политикама земаља које застране.

То практично значи да би национални буџети, пре усвајања, док су још у нацрту, ишли на ревизију, онако како дужници ММФ-а унапред уговарају оквире своје монетарне политике. Да би се то остварило, мора се поново покренути разговор о промени европских уговора, који не предвиђају заједничку фискалну политику.

По неким ветеранима, то може постати најважнији моменат у историји ЕУ. Неки, пак, сматрају да је, као многи снови, и сан госпође Меркел небулозан и контрадикторан, али сви лидери су уверени да канцеларка мисли озбиљно.

"То је фатаморгана, мираж", изјављује неки старији дипломата. "Немци губе главу. Сваки нови уговор, посебно онај који задире у национални суверенитет, готово је немогуће уговорити и ратификовати брзо. Како ће промена уговора, на пример за пет година, спасти евро од колапса у наредних пет месеци?"

"Који проблем Немци покушавају да реше?", цитиран је један министар финансија из антинемачког блока: "Ако је пакет од шест тачака довољан, ако може да реши проблем, није потребна промена уговора, а ако пакет није довољан, да ли ће било који уговор бити добар?"

Трећи, прилично одређено стављају до знања да је та журба да се формира Кернеуропа (цоре Еуропе, "језгро Европе") наишла на отпор. Неки су тврдили да такво решење значи да ће се европска интеграција сада одвијати унутар еврозоне, што може повећати јаз у ЕУ између оних 17 који су унутар еврозоне ("инс") и 10 који су ван ("оутс"), да то може да умањи потенцијале заједничког тржишта од кога зависе обе групе.

Дејвид Овен, бивши британски министар спољних послова, недавно је био супотписник предлога за нову "не-евро-групу", са одвојеним самитима који би били одржавани као самити евро-зоне, међутим, они који нису у еврозони су подељени: Британија и Данска су против; Шведска је одлучила да остане ван за сада; а седам других, осим можда Чешке, опредељени су за то да се прикључе евро-зони.

СИТИ СМО ВАС: Тензије су се из бриселских салона брзо пренеле у политичка ткива обе Европе, "еврозонске" и "нееврозонске".

Француски председник Саркози је, према британским листовима, једног тренутка рекао њиховом торијевском премијеру Дејвиду Камерону: "Сити смо вас, који нас критикујете и причате нам шта да радимо. Рекли сте да мрзите евро, а сада покушавате да се мешате..."

Лондонски градоначелник Борис Џонсон у колумни у "Дејли телеграфу" оцењује како је проблем са институцијама у Бриселу увек био у томе што су људи позвани да искористе систем у коме нико није стварно надлежан, а сви плац́ају.

Камерон се у парламенту суочио с побуном групе торијеваца који су тражили да се распише референдум о Европској унији. Он и министар спољних послова Хејг одбацили су ту идеју уз образложење да за тај референдум сада, у доба кризе евра, "није време". Камерон је добио већину у парламенту, за њега су гласали лабуристи и либерали, али лево оријентисани "Гардијан" цитира извештај о томе да је неки "Странгерс Бар" те вечери био пун торијеваца "који прослављају као да је новогодишње вече..."

"Гардијан" цитира једно истраживање јавног мњења по коме две трећине Британаца (68 одсто) подржава идеју о референдуму с питањем: "Да ли Велика Британија остаје унутар Европске уније?" Више од половине (54 одсто) сматра да је британско учешће скупа грешка, а мање од четвртине (23 одсто) се слаже с тим да је британско чланство у ЕУ донело више користи него трошкова.

За повлачење Британије из ЕУ гласало би 49 одсто, а 40 одсто даје предност останку.

Та опредељења имају различит интензитет у различитим сегментима британског друштва. Међу оних 49 одсто који желе да изађу, 34 одсто описује своју позицију као "дефинитивну". За пуно повлачење (тврди евроскептици) из ЕУ гласало би 37 одсто, а 26 одсто није сигурно како ће одлучити. За поновно преговарање о односима унутар ЕУ уместо потпуног повлачења гласало би 41 одсто Британаца, с назнаком да би биле потребне деценије да се врате надлежности које је узео Брисел.

Вестминстерска побуна евроскептика иначе смањује Камеронов маневарски простор кад је упитању референдум о будућности Шкотске у Уједињеном Краљевству, који шкотски "индепендисти" Алекса Салмонда планирају за 2014, с паролом "независна Шкотска у Европској унији" – с Енглезима заједничка војска и спољни послови, а финансирање из сопствених средстава, шкотска нафта у шкотском танку.

Док је широм Европе криза производила различите социјалне и политичке реакције, док су се вртоглаво мењала устаљена расположења и на северу и на југу, након најгорег француско-немачког раскола у последњих 20 година, контузовани министри финансија су у суботу 22. октобра држали састанак у Бриселу. Ту је експлодирала још једна бомба – заједнички извештај Тројке о томе да грчка дужничка криза сама може да прогута цео европски фонд за спасавање од 440 милијарди евра и да ништа неће преостати за помоћ погођеним банкама у Италији, Шпанији или Француској.

Остављају на страну оне кроасане с чоколадом (паин ау цхоцолат) и гледају бројке и графиконе. Самит у недељу, који је укључивао различите одвојене седнице представника 17 земаља које користе евро, био је напет и на тренутке једак.

ТÊТЕ-À-ТÊТЕ: У многим извештајима помиње се мали тêте-à-тêте сусрет Николе Саркозија, Ангеле Меркел и Силвија Берлусконија, кога су притискали да предузме хитне мере ради драстичног смањења дуга који износи 120 одсто италијанског БДП-а, како Италија, која је већ мета шпекуланата, не би "дошла на ред" и кризу учинила нерешивом. Берлускони је наводно саркастично приметио да кад се двоје не сложе, онда траже дежурног кривца, али је хитно сазвао састанак свог кризног кабинета...

Еврозона је у тим тренуцима била уздрмана разликама између Француске и Немачке о томе како да повећају обим Европског фонда за стабилност (Еуропеан Финанциал Стабилитy Фацилитy ЕФСФ) на 940 милијарди евра, по неким другим извештајима, између 750 милијарди и 1,25 билиона евра...

Вођена је и серија разговора о томе како да се формира посебан фонд повезан с европским фондом стабилности, а отворен за инвеститоре ван Европе, као што су Кинези, Јапанци, Индијци, Бразилци, али и "не-евро земље" као што су Шведска и Норвешка...

Свађе су се тицале тога како направити фонд стабилизације довољно велик и ефикасан да "покрије" Шпанију, Италију, и наравно Грчку и још неке земље у невољи унутар еврозоне. Немци су енергично одбацили француску идеју да се тај фонд претвори у специјалну банку коју би подржала Европска централна банка, уз аргумент да је то супротно европским уговорима.

Франсоа Барон, млади неискусни француски министар финансија, покушавао је да приговори да ће та "медицина ММФ" најтеже погодити Француску, чије банке су најизложеније, и да ће угрозити њихов ААА рејтинг. Кристин Лагард, која је била на том месту пре него што је прошлог лета отишла у ММФ, по британским извештачима, ућуткала га је износећи много података, на перфектном енглеском, који он не говори.

Упркос трењима, некакав конкретан прогрес је, према извештају "Њујорк тајмса", постигнут у недељу 23. октобра. Лидери су постигли начелан договор о рекапитализацији уздрманих банака, што носи нових 100 милијарди евра. Сложили су се да банке прво покушају да прикупе капитал приватно, а онда да се обрате својим владама, ако је потребно.

Ако те владе имају дужничке проблеме, коњица, фонд за спас, који се зове тхе Еуропеан Финанциал Стабилитy Фацилитy, може да буде укључен, али само као последње средство, према речима Ангеле Меркел.

По плану, који се усваја, ако Италија и Шпанија емитују обвезнице, ЕФСФ може да гарантује за 20-30 одсто евентуалних губитака које би инвеститори могли да имају "у случају неизвршења".

Политичари су се сложили да притисну банке да повећају своје обавезне резерве (Тиер 1 цапитал) са 6 на 9 процената до 2012. Посебно поглавље односило се на то како умолити банке да отпишу до 60 одсто грчког дуга. О томе се преговори воде као у неком блискоисточном сукобу – прошлог лета банке су нудиле отпис 21 одсто дугова, затим "добровољни" отпис 40 одсто, а почетком седмице се преговарало о отпису 60 одсто дуга. Опомене с банкарске стране говоре да би због тога могло да дође до дестабилизације банака, да ће отпис утицати на цену новца, па и на трајнију сатанизацију Грчке и њену изолацију на банкарском тржишту.

Пошто је у недеље 23. октобра некако постигнут договор, представа се сели у Берлин, где је канцеларка Ангела Меркел обавестила партијске главешине о неким детаљима које у среду 26. октобра треба да одобре европски лидери: докапитализација умешаних европских банака, радикално смањење грчког дуга за 60 одсто, јачање пакета за спасавање. У терминологији политичара за то је скован ратнички термин "базука" – чиме желе да разоре кризу. У Немачкој је тај покушај упоређиван са "фолксштурмом" (Волксстурм), што је израз за оно стање када су у Немачкој у последњу одбрану укључили децу и старце с циљем да преокрену рат, а све се завршило масовним крварењем до смрти.

У Немачкој је европска драма била политички реалнија него у Британији, која и није члан еврозоне. У том контексту у извештајима се појавила и кованица "Фрееце", преводиво можда као "Фрчка" (Француска Грчка), због француске бојазни да сваки разговор о грчком банкроту може да оштети француске банке и да угрози стабилност финансијских институција, и због дилеме евроскептика која се односи на то ко се заправо спасава – Грчка или француске банке, или све то заједно.

Немци се заправо обраћају Грцима као да су проучили "греческо мудрост" Стеријиног Кир Јање који оном Дими што му на крају последњег чина тражи и Катицу и паре каже: "Да ти даим кугу да си давиш, да ти даим сабља да си колиш, да ти даим сарачику да си труиш. Анатемате..."

Хелмут Шмит, 92-годишњи бивши немачки канцелар, шаље јавну поруку својој наследници Ангели Меркел, да "превара у кусуру" штети Немачкој: "Наравно да јаки треба да помогну слабије, као што је Америка помогла Немачкој после Другог светског рата", наглашава он у говору у Франкфурту.

Недељник "Шпигл" пише да се Меркелова пред коначно гласање у Бундестагу коцкала покушавајући да обезбеди пуну сагласност парламента претварајући гласање о пакету у гласање о поверењу. Социјалдемократи и либерали су чекали последњи час да се одлуче, јавили су се знаци побуне у евроскептичном крилу хришћанских демократа, а либерал Франк Шефлер је поново захтевао да Грчка напусти еврозону, пошто више није компетитивна унутар еврозоне, да би се други одвратили од тога да учине нешто слично.

"Монетарна унија тражи јасан кризни менаџмент, а не велике говоре. Није више реч о солидарности слабих и јаких, ЕУ је већ субвенционисала зајмове Италијана и Шпанаца који имају сопствене резерве да изађу на крај с домаћим проблемима. Ако је спасавање јужноевропских и француских банака постало заједнички задатак, то нема везе с правом солидарношћу", пише лист немачког левог центра "Зиддојче цајтунг".

Јавни дуг Србије близу "црвеног"

Законски максимум јавног дуга у Србији је 45 одсто бруто друштвеног производа (БДП). У последње три године, дуг је са 26,3 одсто БДП-а порастао на 44,4 одсто БДП-а и износи 14,75 милијарди евра. Унутрашњи јавни дуг на крају септембра износио је 5,65 милијарди, спољни 6,98 милијарди, док су индиректне обавезе државе 2,12 милијарди динара.

За три године, јавни дуг по становнику порастао је за 70 одсто.

"Раст јавног дуга за око милијарду евра био је очекиван због задужења државе продајом обвезница у вредности милијарду долара и додатних позајмица на домаћем финансијском тржишту", изјавио је прошле недеље РТС-у председник Фискалног савета Павле Петровић. По његовим речима, у идућој години јавни дуг ће бити обрачунат према БДП-у за који се очекује да ће бити већи за најмање два одсто у односу на овогодишњи, међутим, јавни дуг неће бити смањен ако буџетом за 2012. годину не буде планирано смањење дефицита на 3,9 одсто БДП-а. Буџетски дефицит је у 2011. години ребалансом повећан са 4,1 на 4,5 одсто БДП-а, а према споразуму са ММФ-ом у идућој години треба да буде смањен. Расте иначе притисак локалних самоуправа да им се дозволи задуживање.

До пре месец дана Србија је била релативно дужна као и Хрватска, а после продаје обвезница предњачи у односу и на њу и на Словенију. У све три земље спољни дуг је повећан у последње три године.

Кредитни рејтинг Србије је ББ, мало је побољшан протеклог лета, био је ББ-. Од земаља у региону БББ има само Бугарска (агенција Стандард & Поор’с). Највишу оцену ААА имају Норвешка, Данска, Швајцарска, Сингапур, Аустралија, Нови Зеланд, Луксембург, Хонгконг, Шведска и Финска. Грчка има оцену ЦЦЦ, као Еквадор и Мадагаскар, а оцену Ц има Судан.

(Време)