Зашто ћутите?

Колумниста kosarka.rs Владан Тегелтија, непосредни сведок туче у Атини, упозорава нашу кошаркашку организацију да мора да буде активна у данима док ФИБА одлучује о скандалу на Акрополис купу

Десило се у Атини што се десило, као што сам после Вршца написао, нажалост, ни први ни последњи пут. Као и за “Миленијум”, тако и за Атину, понављам - за тако нешто је потребно двоје, али да ли је ових дана створена таква слика и због кога? Због нас самих.

Био сам једини српски извештач у атинској дворани, гледао тучу уживо, лично снимао њен највећи део, као и оно што се дешавало иза кулиса, у ходнику и испред свлачионица, што су домаћини итекако желели да сакрију. Питам се због чега им помажемо у томе, због чега се само ми извињавамо, жалимо и прихватамо улогу коју нам Грци, па и Скариоло и ФИБА намећу?

Слажем се да нам све ово није требало, не само што се ближи СП, али да ли се Теодосић први залетео на Фоциса? Не оправдавам насиље, а капирам сложност и хомогеност наших момака упркос “чистунцима” који се ових дана згражавају, међу којима има доста оних који су још у школи били ослобођени физичког васпитања, а камоли се бавили неким колективним спортом, тако да је појашњавање њима непотребна работа, јер не знају како је реаговати када вас пљуну или нападну вам друга са којима месецима делите добро и зло, лијете литре зноја, па И крви, или га линчују док лежи на паркету дворане, док са трибина без проблема утрчавају алкохолисани И дрогирани навијачи, када вас са знаним и незнаним око себе јуре ликови са ударцем јачим од Тајсона.

Понављам, насиље осуђујем, али за њега је потребно двоје, а да ли се и због кога у свет шаље опет погрешна представа о једном ружном догађају и одређују кривци. Грци су криви исто колико и ми, Фоцис и више од Теодосића, Царцарис као и Кешељ, а зашто не и Крстић и Софо, па и повређени Бурусис. Остао сам у Атини и  дан после, мада ме нису приводили и саслушавали као Крлета, што такође сматрам великим скандалом и тендециозним малтретирањем капитена репрезентације једне земље (да ли би тако задржали неког Американца, Шпанца или Немца?). Имао сам прилику и да ми преведу атинску штампу и ТВ анализе. Благо речено, далеко од објективног, али од Грка очекивано. Понављам, кривицу делим за разлику од Атињана, а не да као они све сваљујем на Крстићево бацање столице која је, повлачењем за руку од стране Рашића завршила на цивилу коме није било место на терену. Да, добро сте прочитали – ЦИВИЛУ - који  формално-правно (а сада све улази у те категорије код оних који ће у ФИБА већати) није био ни у петорци на терену, ни међу 12 у протоколу, а то што се зове Бурусис и центар је Олимпијакоса, његова је приватна ствар.

Звучи бахато, али зар није  истина? Можда је и разголићени лик који је утрчао у терен - прво заустављен од наших, а онда шутнуо Теодосића, пробио се и до свлачионице (лично сам снимио иако су ме заскочили и знани и незнани да сакрију) још пре доласка редара И полиције (где ли су они били или мозда штрајкују?) - неки играч, тренер или легенда домаће кошарке? Да ли је њему било место на паркету где је један од десеторице који је уз судије и два тренера ту смео да буде био Ненад Крстић? Да будемо ригидни, бранио се од страних лица, којима ту није било место и да се туча смирила тек после његовог бацања столице, а како мој пријатељ Пера Кочовић, који је компјутерски анализирао и пондерисао све детаље и ударце , лепо искористи Његошеву умотворину која гласи - “Сила силу силом истерује”.

Пера је израчунао да је јачина ударца Биг Софоа 4100 њутна, јача и од Тајсоновог, у пуном залету 400 кг, што је много јаче од бацања столице, што је између осталог и проистекло од примене поменуте силе, “пеглања” капитеновог нејаког цимера, док је лежао на паркету. Хоће ли неко из КСС послати тај податак у ФИБА као што Грци не престају са истицањем “столице”? Понављам, не оправдавам насиље, али не желим да затварам очи над оним што сам видео на терену, у ходнику, испред свлачионица и сутрадан у атинским  медијма. Посебно не желим да генерализујем и повезујем све са односима два народа и политиком, али ни да се уклопим у нашу пасивност и апсолутно, уместо половичног прихватање кривице.
Мора се истаћи однос и подршка наших људи у амбасади у Атини, као и министарке, ма шта неки мислили о злоупотребама и политичком маркетингу. Изјаве наших су умерене, разумне, што не би могли рећи за бившег председника ФИБА Европа Јоргоса Василакопулоса око “храњења и помоћи”, профашистичке изјаве Царцариса и још неких о српској кошаркашкој деци и хлебу који једу, па и још неких. Грчку помоћ, и општу и кошаркашку за време рата, никада нећемо заборавити, али ни понижавање 17 хиљада Хелена који су звиждали нашој химни 1995. (мада се тада исто чинило на “Хеј Словени” и по Београду). Сећа ли се Василакопулос подршке у “Арени” у финалу ЕП 2005? Намерно пишем бројку људи тада у дворани ОАКА, да не би генерализовао читаву нацију, јер су се тада многи Солуњани извињавали, а хоће ли се уз Крстића, чије се извињење одбија, још неки извинити на пример Бјелици?

Није моје да одговарам на те изјаве и подсећам да су појединци, “уз хлеб који су ту добили”, у Грчку  донели европске титуле, од Обрадовића, Ивковића, Маљковића на клупи, до Бодироге, Ребраче, Паспаља, Тарлаћа, Томашевића, Вујанића… Не одгоравам јер волим Грчку, Грке и то из Србије која ме храни тек толико да преживим и скупим нешто мало за одмор у Грчкој, јер нисам под уговором са Олимпијакосом или Панатинаикосом, па да би морао да балансирам и пазим шта причам, али ми смета тужакање пријатеља И малтене иза леђа слање ДВД снимка у ФИБА, уз лобирање за кажњавање.

Хоћемо ли поделити кривицу? Хоћемо ли ћутати, чекати док нам други раде иза леђа, оглашавају се попут Скариола, осуђују само нас, не виде себе, под геслом напад је најбоља одбрана? Да ли је капитен репрезентације једне земље морао у притвор? Да ли би другима то смели да ураде или шта би било да је наша полиција то урадила?  Тргните се у Сазоновој, прикупите материјале, доказе, а не да се после ишчуђавамо на одлуке и то пред само Светско првенство у Турској, као што смо се ишчуђивали када је председник ФИБА Европе постао Исланђанин. Треба ли ја да зовем на телефоне на које се нико не јавља или су недоступни, да нудим снимке навијача који утрчавају у ходник, грчких репрезентативаца како се обрушавају на нашу свлачионицу жељни линча, док ме нимало нежно спречавају да обављам свој посао.

Тргните се, реагујте, зовите Чика Бору, Радовића, Богосављева, Дивца, лобирајте! Немам намеру да хушкам, али видео сам у петак у Атини, као и по Европи шта се смера. Реагујте, лобирајте, не извињавајте се и не осуђујте само, јер нисмо у најмању руку ништа кривљи од њих. Има ли ко да штити интересе српске кошарке, а не да се бави  играма на релацији ПАО-Олимпијакос, грчким судијама (Јурас је био трећи)... Уосталом, да нисмо ништа бољи (гори) од пријатеља из Атине, потврђује чињеница да само наша два финала плеј-офа нису завршена последњим звуком сирене. Радите, реагујте, не извињавајте се превише, лобирајте да не буде касно, јер само наивни верују у правду које у свету никада није било нити ће је бити. Бар смо то требали да научимо како из даље, тако и ближе прошлости, спортске, политичке, животне. На посао, из пасиве у акцију, иначе нам се не пише добро. Не ћутите више!