Za Kosovo nema dobrog rešenja

(Kurir, 31.12.2012)

Radni dan od 15 sati, koliko u proseku prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić provede na poslu, izgleda nije dovoljan da završi sve što je planirao da uradi do kraja 2012. godine. Uhvatio se u koštac s najvećom pošasti - kriminalom i korupcijom - i postigao rezultate kojim nijedan njegov prethodnik ne može da se pohvali, a ipak konstantno ponavlja: „Može više! Hoću još bolje.“ U intervjuu za Kurir Vučić govori o planovima za narednu godinu. Kaže da će učiniti sve da građani u 2013. žive bolje. Obećava da od borbe u koju se upustio neće odustati ni po koju cenu i ekskluzivno za Kurir otkriva da će se u 2013. pred licem pravde naći i Darko Šarić.

Kakva je 2012. bila za Aleksandra Vučića?

- Na ličnom planu uspešna. Što se tiče države, plašim se da ne bih mogao tako lako to da kažem. Neke promene su se dogodile. Stvaramo temelj da u naredne dve godine situacija bude bolja, da imamo bolji životni standard, da ljudi mogu da žive od svog rada, a penzioneri od penzija. Za to će nam biti potrebno još mnogo muka, mnogo reformi i odricanja. Težak je period pred nama, i nadam se da ću na kraju sledeće godine moći da kažem da se vidi svetlo na kraju tunela.

Iza nas je godina u kojoj ste došli na čelo SNS, na mesto prvog potpredsednika Vlade i ministra odbrane. Da li ste očekivali takav rasplet?

- Kada je Tomislav Nikolić stvarao SNS, za to je bila potrebna ogromna hrabrost, ali i velika potreba, i građani Srbije su to prepoznali. Ne zaboravite, SNS je pobedio na izborima. U uslovima nemoguće kampanje. Da budem iskren, voleo bih, i nadam se da će tako i biti, da za nekoliko godina dođe i do promene lidera SNS. Toma je ušao u istoriju kao prvi predsednik Srbije koji se zaista odrekao funkcije predsednika stranke i napravio nešto što je obaveza svih nas: da se jednako odgovorno ponašamo. Zato ne mislim da na tom mestu provedem osam ili deset godina.

Rekli ste: „Doći će neko nov.“ Razumeju li političari da je smena generacija prirodna?

- U Srbiji skoro da nema prirodne smene, da onaj ko je odlazio poželi sam da ode. To se nikada nije desilo u DS, dešavala su se preglasavanja, pa i ova svađa i tuča između Đilasa i Tadića. Pogledajte, SPO, LSV, SRS, LDP...Pa zamislite da Čedomir Jovanović dopusti da neko drugi bude predsednik stranke.

Da li to isključuje mogućnost da se Toma Nikolić vrati na čelo SNS?

- Nijednu mogućnost ne isključujem, ali mislim da Toma nema tu vrstu ambicije.

Gde je teže raditi: na mestu potpredsednika Vlade ili lidera SNS?

- Onaj ko misli da je jednostavno boriti se protiv korupcije, taj to nije radio. To je mnogo teži posao. Kada se borite protiv korupcije, uđete u onaj začarani krug u kom više ne znate šta da radite. Mnogo je problema, mnogo muka, pritisaka. Ono čemu težim jeste stvaranje institucija i završetak strategije za borbu protiv korupcije.

U poslednjih 20 godina nijedan ministar nije procesuiran. Poslednji je bio za vreme Miloševića, i to zbog skrivanja novca u kukuruzu.

- Tu je bilo interesantno još nešto: oni su odštampali lažno izdanje Politike, pa su ih time namamili. To je bio Miloševićev trik, napravili su lažnu naslovnu stranu na kojoj je pisalo da je predsednik tadašnje vlade uhapšen, pa su oni sami počeli da govore gde su zakopali pare i tada su ih uhapsili.

Koliko ste vi ovim što radite dali legitimitet svakoj narednoj vladi da uvek prvo preispita rad prethodnika?

- To je važna i dobra stvar. Niko ne goni nikoga zato što mu se ne dopada. Da budem sasvim iskren, postoji veliki oprez da nešto ne bi bilo protumačeno pogrešno. Ne smete da ugrožavate političke slobode. Demokratija je u ovoj zemlji dostigla visok nivo i to niko ne sme, ne može i neće da ruši. Ali to ne znači da političar sme da bude zaštićen.

A ako stigne zahtev za nekog člana SNS, recimo za skidanje imuniteta?

- Niko ne sme da bude gonjen samo za izgovorenu reč. Za sve drugo - skidaćemo imunitet!

Poput onog slučaja u Smederevu.

- Da, bio je taj slučaj sa poslanikom koji je udario pešaka. Biće i nekih drugih slučajeva. Neki se ponekad ljute, neki ne, ali znaju da je to novi dostignuti standard.

Da li to razumeju i unutar stranaka iz koalicije, recimo SPS?

-Neću da ulazim u to šta drugi govore. S Dačićem imam korektan odnos i saradnju. Kod nas nije bilo grljenja i ljubljenja, niti istorijskih pomirenja, ali mislim da relativno dobro funkcionišemo.

Samo „korektno i relativno“?

- Iz mog ugla je to zaista dobro, ali razumem da građani još nisu osetili takav boljitak i zato kažem „relativno dobro“.

Mnogi su bili skeptični u pogledu te relacije Vučić-Dačić.

- Mnogi su mislili da Vlada neće ništa uraditi. Bio je takav odijum, neka vrsta plašenja naroda, čak i kroz vaše medije, ne zamerajući vam ništa, da će doći do kraja sveta ukoliko pobedimo mi. Kao što vidite, nije kraj sveta, već su sve ocene bolje nego što su bile ranije. Ova vlada i nova generacija političara razumeju da su rezultati rada ono što će vam doneti uspeh ili neuspeh, a ne koliko ste lepi i koliko se slikate na televiziji.

Ima li utemeljenja u pisanjima da će ubrzo doći do izbora?

- Važni su nam meseci mart, april i maj. Prvo, zbog dobijanja datuma, videćemo kako stvari stoje na putu ka Evropi, ali i u situaciji koju imamo sa Kosovom. Takođe, videćemo i kako je Vlada funkcionisala. Ukoliko Vlada dobro funkcioniše, niko je neće rušiti zbog nečijeg rejtinga. Ako pitate SNS da li će, zato što ima visok rejting, rušiti Vladu, odgovor je - ne. To smo mogli juče da uradimo. To nije plan. Plan je da se nešto uradi za Srbiju. Da se napravi dobar rezultat Vlade. Ako to bude moguće, Vlada će trajati, ako ne bude, ići ćemo na izbore.

Je l’ to ucena?

- Niti je ucena, niti pretnja, to je racionalno razmišljanje. Znate, ja nemam dlaku na jeziku i neću da govorim o nekim manjim stvarima, ali u svemu što smo radili, dogovarali smo se. Tamo gde smo imali razmimoilaženja seli smo i dogovorili se.

Kako gledate na izjave URS da je hapšenje njihovih funkcionera u Kragujevcu politički motivisano?

- Mislim da su to samo nespretno date izjave i ništa više.

Zašto upadljivo ćutite o predlogu platforme o Kosovu?

- Zato što sam pristojan čovek. Zašto bih izlazio u javnost do konačnog dogovora?! Nemam potrebu da istrčavam u javnost. A i šta da kažem?! Tek da bih se pojavio u vestima i nešto rekao. To mi nije cilj. Očekujem da početkom godine napravimo konačan dogovor sa kojim aktom ćemo pred Narodnu skupštinu.

Šta će to biti - zakon, platforma, rezolucija?

- Biće neki opšti akt koji će, pretpostavljam, biti tekst rezolucije u kojem će, u okviru obrazloženja, na obimniji način biti objašnjena naša situacija na KiM. Očekujem da ćemo negde odmah posle Božića imati sednicu Vlade, a onda ćemo i pred poslanike.

Ne vidite problem u različitim izjavama predsednika i premijera?

- Šta sam imao, rekao sam na zajedničkim sastancima.

Šta ste rekli?

- Važno je da imamo zajednički stav, a onda da pokušamo da omogućimo što širi konsenzus i podršku u narodu. Hajde da te stvari postavimo na čistac. Krećemo se po tankoj liniji, po ivici provalije. Nikoga neću da lažem, tu nema dobrog rešenja. Nema nikoga ko će da uzme šampanjac, pa će da nazdravi nekome. To je samo pokušaj da dobijemo što više za naš narod i da izgubimo najmanje što moramo. To bih definisao na taj način.

Šta su vam u Nemačkoj rekli o platformi?

-Razgovarao sam sa gospodinom Hojzgenom (savetnik Angele Merkel, op.aut) o tome. Ovo im je izborna godina i pitanje je koliko će pažnje posvećivati ovom prostoru. Naše je da učinimo sve što možemo da do 15. marta ubedimo Nemce da treba da dobijemo datum. Sa Hojzgenom sam se dogovorio da opet dođem u februaru i porazgovaram sa njihovim parlamentarcima. Pre toga moramo da ispunimo ono što je dogovoreno. I da vam kažem, ne idem ja u svet da bih negde putovao. Kao što znate, dnevnice ne uzimam, a u svetu imam onakav ugled kakav imam. Možda nije veliki, ali mislim da mali broj ljudi sa ovog prostora ima takav ugled u svetu. Ne zato što sam lep i pametan, već zato što kažem građanima Srbije ono što govorim i na nekom drugom mestu.

Da li je hapšenje Miroslava Miškovića uzdrmalo Vladu?

- Mislim da nije. Možda su postojali ljudi koji misle drugačije, ili imaju određenu vrstu bližeg odnosa sa njim, ali niko se iz Vlade nije tome usprotivio.

Mišković vam je pretio. Da li u tom hapšenju ima ličnog obračuna vas dvojice?

- Nema ništa lično! Nikada mi čovek nije ništa nažao učinio. Niti bih ja lično nešto loše mogao da kažem za njega. Što se pretnji tiče, razumem čoveka. U takvoj situaciji ko zna šta bi svako od nas rekao. Samo mislim da je problem, a to osećam i vidim, da se ujedinjuje sve veći broj onih koji znaju kako su sticali svoj novac sa određenim političarima, sa delom elite iz drugih sfera društvenog života, i njihov cilj, želja i namera je da se u Srbiji nikada ništa ne promeni. Oni su bili ti koji su odlučivali o svemu. Postojao je jedan, uopšteno govoreći, mafijaški pristup rešavanju svih pitanja u Srbiji.

Na šta mislite?

- Pa, neko dođe i kaže da je u problemu. Oni mu ponude zaštitu, a to košta nekoliko firmi, fabrika ili određena svota novca. Bez državne podrške i državne pomoći najveći broj velikana srpske poslovne scene ništa nije zaradio. Naravno, imamo ogroman broj sposobnih preduzetnika koji su ograničavani u svom radu i nisu mogli da porastu zahvaljujući političkom biznisu. Merama i mrežama koje su postavljane protiv njih. Nadam se da ćemo živeti u slobodnom društvu u kom monopoli i političko-tajkunske veze neće carovati. Ponosan sam što smo na putu da to ostvarimo. Uostalom, je l’ vi mislite da ja ne znam koliko neprijatelja danas imam, a moja deca sutra treba da šetaju slobodno ulicom. Mislite da ne znam šta će se u budućnosti dogoditi? Znam. Ali morao je neko to da pokrene. Zadovoljan sam što sam imao i predsednikovo poverenje i što nismo male stvari uradili. To su neki standardi koji će morati da budu nastavljeni. Da svima bude jasno da nema zaštićenih.

Šta je sa ljudima poput Milana Beka, Zorana Drakulića, Petra Matića, Milije Babovića?

- Ja se bavim onim što radi Radna grupa, a to su 24 predmeta. Mi ćemo to istražiti i završiti do kraja. Pomenuli ste sad ovde neka imena. Neću da kalkulišem tim imenima. Reč je o ljudskim sudbinama. To je na tužilaštvu, a kasnije i na pravosuđu. Ali, kao što sam i rekao, u okviru ta 24 predmeta ima ljudi koji su javnosti poznati i ima toliko važnih stvari da se istraže, neće biti lako. Ipak, vidim da tužioci nemaju političke zapreke. Tu vrstu straha koji je postojao, ne njihovom krivicom već zbog političkog establišmenta, to su stvari koje me ohrabruju. Ako budemo i četiri petine tih predmeta uspeli da završimo, bio bih veoma zadovoljan i mogao bih s ponosom da kažem: „Evo, poštovani građani Srbije, jednu veliku stvar nismo samo započeli već smo je dobrim delom i završili.“

Ljudi već prave fazone na tu temu. Kažu - klub privrednika će se preseliti u CZ. Kako je moguće da smo živeli u zemlji gde su najuspešniji biznismeni, oni koji su dobijali nagrade, radili po kriminalnim modelima?

- A sad ja vas pitam: „Je l’ vam to iznenađenje?!“ Sve vreme smo to znali. Da vas ne podsećam na određena hapšenja. Svi smo znali ko je hapsio. Da iza toga nisu ni tužioci ni sudije, pa čak ni političari, već određeni biznismeni. To je bila javna tajna i sad se svi prave ludi. Sad svi kažu: neka Vučić kaže ko su ti. Pa to svi znamo, jedan od tih koji je to radio trenutno se nalazi u pritvoru. To nije bila tajna!

Pitanje je zašto je to bio referentan model poslovanja.

- Niko u ovoj zemlji neće da goni bogate ljude, međutim nama je nametnuto da treba da hvalite ljude koji su uz direktnu državnu podršku - koja je neretko bila i protivpravna - uspostavili kompletan sistem. Da oni moraju da dobiju sve igračke koje su želeli, a te igračke obično su pare iz banaka, državne subvencije, promene namene zemljišta...i ukoliko ih ne dobiju, oni su bili toliko moćni da bi zamišljali kako će izgledati naredna vlada. E pa, ja vam kažem, naredne vlade, kao i ovu uostalom, biraće samo narod! To ne mogu da kažem za sve prethodne. Da neko traži da direktor banke mora da mu dozvoli, inače bi bio smenjen, deset puta po pet miliona kredit, a da kolateral bude lična menica ili hipoteka na Zvezdin stadion, rudno bogatstvo, što je protiv zakona, ili nepostojeće lične menice... Izvinite, ali ta vremena u Srbiji su završena. A oni koji to budu radili, zna se gde će da završe.

Treba li Mirko Cvetković, kao direktor Agencije za privatizaciju u vreme privatizacija „Sartida“, „Putnika“, „Jugoremedije“, „Šinvoza“, „Tehnohemije“, „Srbija turista“, da bude saslušan?

- Ne bih se mešao u rad nadležnih državnih organa, ali vi znate koji su predmeti u pitanju.

Rekli ste da nema zaštićenih.

- Apsolutno! Mirko Cvetković nije zaštićen, kao što nisam ni ja niti bilo ko drugi. I neću zbog toga da se nikome izvinjavam. Neću da se izvinjavam onima koji svaki dan izgovaraju da ako dirnete nekog iz politike, onda je to politički progon. Ali neću da mi drže lekcije! Ako se neko iz politike pipne, pa ako ih iz jedne stranke ima više, onda je to, tobože, dokaz političkog progona. Ta vrsta pritisaka, to kod mene ne deluje osim što mi pokazuje da negde neko nešto krije i da se plaši. Ako ih bude 15 krivih iz jedne stranke, biće ih 15! Ako nema nijednog, onda ništa. To je pitanje poštovanja zakona.

Da, ali Zvonimir Nikezić je, recimo, u pritvoru, a Mirko Cvetković nije ni saslušan. Radosav Vujačić je u pritvoru, a Dušan Bajatović nije ni saslušan...

- Policija i tužilaštvo precizno znaju ko, kako i zašto se saslušava. Nemojte da to vodimo vi i ja. Ako mislite da je zaštićen Cvetković ili Bajatović, kažem vam da nije. Siguran sam da ćete se u narednom periodu ponovo uveriti da niko u ovoj zemlji ko je činio krivično delo nije zaštićen.

Na koga konkretno mislite?

- Ne bih o tome. Dovoljno sam vam rekao.

Na osnovu čega ste izjavili da je imovina Dragana Đilasa uvećana 800 posto?

- Ne bih da se bavim Draganom Đilasom. Čestitam mu na izboru za predsednika DS, ali da se zna, mi smo politički protivnici. Sve što sam rekao u kampanji o njemu, ne bih da ponavljam, ali bio sam u pravu.

Rekli ste 800 posto, odnosno osam puta, a on kaže da je samo dva puta uvećao bogatstvo i da je vas neko pogrešno informisao.

- Možda sam ja pogrešio, pa ćemo to proveriti.

Jasno ste rekli i da je on vlasnik Presa, iako on to nikada nije potvrdio.

- Nije ni to bila nikakva tajna.

Hoćete li ga rušiti u Gradu?

- Ne volim da govorim ni o kakvim rušenjima. O tome odluke donosi Glavni odbor i sve zavisi kada ćete i kako imati većinu. Ako ste primetili, PUPS kaže da podržava Dragana Đilasa.

PUPS je sa vama u republičkoj vlasti.

- Pa kažem, videćemo kako će se stvari odvijati.

A zašto se na bavite aferom „bus-plus“? Stalno je pominjete, ali ništa ne preduzimate.

- Rekao sam da Biro radi ova 24 predmeta. Bilo bi malo neuljudno i nepošteno da sam na silu ugurao predmet „bus-plus“ da bude 25.

Ali predmet postoji?

- Naravno da postoji i, kao što znate, postoje i određeni rezultati u tome. Takođe, postoji i predmet „Bulevar“ i nadležni državni organi se tim predmetima bave.

Čini li vam se da je ova opozicija slaba?

- Problem je što oni misle da treba da se suprotstavljaju svemu po svaku cenu. U tome sam i ja grešio kada sam bio u opoziciji. Ipak, moram da priznam da neke argumente opozicije i ne razumem. Kad kažu Vučić je zahvalio Koštunici na podršci u borbi protiv korupcije, a Koštunica je omogućio Šarićima ne znam šta. Ne razumem to poređenje?!

Verovatno se misli da štitite nekog od njih.

- Ne, naprotiv, i daćemo sve od sebe da Šarić u 2013. bude izveden pred lice pravde.

Ima li pomaka?

- Ne bih o tome.

Jedna od kritika opozicije jeste da ste zapostavili borbu protiv organizovanog kriminala.

- Koliko je to neistina, evo reći ću vam da je urađena jedna velika akcija, možda najveća u istoriji borbe protiv organizovanog kriminala. Ali pošto u jednom kraku i dalje traje, ne smem da govorim o tome. Akcija je sprovedena u saradnji sa nekoliko stranih službi. Želim da kažem da očekujem da u 2013. pred lice pravde bude izveden Šarić. Priznaćete, to nije mala stvar.

Kada ćete vi, kao političar i čovek koji se bavi borbom protiv korupcije, reći da ste zadovoljni?

- Kada svaki pošten čovek u ovoj zemlji bude slobodno i normalno mogao da ide ulicom, da živi od svog rada ili stečene penzije.

Šta ćete uraditi u 2013. kako bi nam svima bilo bolje?

- Nastavićemo borbu protiv korupcije i doneti sistemske zakone. Usavršićemo sprovođenje tužilačke istrage. Važno je da popravimo poslovni ambijent novim zakonima i merama koje preduzimamo i potezima koje je Ministarstvo finansija već preduzelo. Očekujem da kada dobijemo datum za početak pregovora, da imamo više investicija i da nam stvaranje boljih uslova za život i rad bude glavni deo posla, pre svega u drugoj polovini 2013. Ovde ne postoje velika očekivanja. Ljudi se samo nadaju da prežive. Mislim da već krajem sledeće godine možemo da im ponudimo više od nekog pukog preživljavanja.

"Ujedinio sam svoje neprijatelje"

Šta kažete na istraživanja prema kojima je vaša popularnost na nivou Koštunice iz 2000. ili Miloševića iz 1991?

- Nisam čovek koji je ikada radio za popularnost. Umeo sam da čitam istraživanja u kojima ljudi kažu da sam arogantan, prepotentan, ovakav ili onakav. Pokušao sam da te stvari kod sebe ispravim. Mislim da ne osećate kod mene nikakvu osionost i bahatost, pretnju ili neku moć koja izlazi iz mojih usta ili dela. Trudim se da uradim nešto za naš narod. Zadatak je da ostanete upamćeni po tome da ste nešto uradili za svoju zemlju. Naravno, drago mi je da ljudi poštuju rad, da cene nečiji trud i napore. Ja prvi dođem u Vladu, poslednji odem i ne stidim se svoga rada. Ne idem u dva sata u kafanu da pravim kombinacije sa biznismenima: „Dobićete dozvolu, dobićete lokaciju, a meni prebacite 300.000 evra na račun.“ U to vreme radim, i u svako vreme radim. Ipak, kažem, čovek može i mora više.

"Više ne koristim mobilni telefon"

Koristite li telefon nakon afere prisluškivanja?

- Ne, gotovo nikada.

Koju muziku slušate kada se opuštate?

- Filmsku.

Šta trenutno čitate?

- Stalno čitam. Trenutno iz zabave čitam „Sudar svetova“ Aleksandra Čakovskog.

Da li ste naučili japanski?

- Nisam. Stalno učim francuski. Onda ću se posvetiti nemačkom, a pokušaću da naučim makar osnove japanskog.

Koju zemlju biste voleli da posetite, a niste?

- Voleo bih što je više moguće da uradim za našu zemlju. Živeo sam u inostranstvu i svuda ima lepih stvari, ali svoju zemlju najviše volim. Jedan je Beograd i jedna je Srbija.

Šta ćete raditi za Novu godinu?

- Ne znam, niti me zanimaju praznici.

Koje vam je omiljeno vino?

- To je teško pitanje jer ljudi koji vole da popiju vino, uvek kažu: „Zavisi šta je na jelovniku.“ Ipak, ako bih morao da kažem, rekao bih vina iz Novog sveta.

(Gordana Raković/Saša Milovanović)