Vračarski vrapci i blamaža „borbene opozicije“

"Šta stoji iza – stiče se utisak već anuliranog – odbijana nekih opozicionih listi? Vratimo se nekoliko decenija u prošlost, da bismo to bolje razumeli. Decembarska (2023) Vučićeva izborna prevara podseća na ono što je Milošević uradio u novembru 1996. Time je izazvao masovne demonstracije koji su trajali do februara 1997, napisao je Dragomir Anđelković u autorskom tekstu.

Posle početnog entuzijazma, lideri opozicije su se zapitali šta da urade kako narodna energija ne bi splasla. Jedan od njih je, naizgled šaljivo, rekao: „Moramo da idemo energično napred, makar i bezvezno“. Drugim rečima, nije bitno šta će se činiti, već da to izgleda borbeno. Taj pristup je dao rezultat. Ljudi su ostali na okupu, a vlast je posle nekog vremena popustila. No, ispostavilo se da su građani džabe krečili. Makar u Beogradu.

Oni koji su napustili staru i formirali novu koaliciju „Biram borbu“, dogovorili su se sa srpskim samodršcem oko „poboljšanja“ izbornih uslova, te su ruku pod ruku sa partijama koje on kontroliše, u Skupštini usvojili dopune „Zakona o jedinstvenom biračkom spisku“

Stranka kojoj je gospodin što je dao predlog pripadao, ubrzo se dogovorila sa Miloševićem i dovela do pada nove prestoničke vlasti. Onda je, uz podršku SPS-a, nastavila da vlada kao manjinski faktor. To je činila i gore nego oni koje je narod najurio iz Starog dvora. Beograd je utonuo u totalnu korupciju i sve druge sistemske zloupotrebe.

Da li sada imamo nagoveštaj reprize svega toga? Čini se da je tako. I to dopunjeno nekim elementima kako bi stvari bile crnje i gore! Početkom marta predstavnici građanske inicijative ProGlas i opozicionih koalicija „Srbija protiv nasilja“ i NADA, potpisali su „Dogovor o uslovima za poštene, slobodne i fer izbore“. Obavezali su se da insistiraju na istinskom poboljšanju izbornih uslova te da bez toga više ne izlaze na nameštena opredeljivanja građana.

Od toga nije bilo ništa. Neke od partija iz koalicije „Srbija protiv nasilja“ naprasno su se predomislile. Teško je reći da li se to desilo zbog aranžmana sa Vučićem, usled šibicarskog stava da je bolje imati vračarskog vrapca u ruci nego beogradskog goluba na grani ili pak pod pritiskom gospodina Hila, koji usklikuje da Amerika ne želi bojkot. Vašingtonu treba stabilna Vučićeva vlast – koja sve daje dok se navodno bori za srpske interese – kako bi mogao da završi legalizaciju kosovske otmice. Zato pomaže režimu!

Kako god bilo, oni koji su napustili staru i formirali novu koaliciju „Biram borbu“, dogovorili su se sa srpskim samodršcem oko „poboljšanja“ izbornih uslova, te su ruku pod ruku sa partijama koje on kontroliše, u Skupštini usvojili dopune „Zakona o jedinstvenom biračkom spisku“. Poverili su ponovo ovce na čuvanje vuku koji je poznat po tome da je već pojeo 5-6 stada. Bez implementacije bilo kakvih promena koje bi učinile izbore bar manje nefer, krenuli su na njih na Vučićevu „časnu reč“. Time su, istine radi, nešto i postigli. Modifikovali su navedeni moto političke borbe iz 1996.

On sada, u njihovom slučaju, glasi: „Idemo napred mizerno i bezvezno “. Samo je bitno da se nečeg dočepamo i lično-partijski okoristimo. Mnogo brže od onih koji su to krajem 20. veka učinili, pokazali su da su isti kao režim protiv koga se bore. To se vidi po onome što se desilo proteklih nekoliko dana, kada je neko od Vučićevih doglavnika, pogrešio ili namerno (u kontekstu borbe režimskih klanova), izvršio sabotažu na štetu gazde. Vučiću je očajnički potrebno da sprovede nove izbore i spreči dalju internacionalizaciju pitanja krađe na prošlim. Za to mu je važno da bar deo opozicionih subjekata bez imidža njegovih instalacija, izađe na raspisane izbore za 2. jun. Uprkos tome, dopušteno je da na površinu ispliva šta su uradili.

Liste koje su podneli oni što pričaju o boljoj Srbiji, odbijene su od nekoliko opštinskih komisija, jer se na njima nalaze kandidati za odbornike koji su se prijavili na nove adrese posle 3. jula 2023. Znači, opozicija koja izlazi na izbore – a prethodno je kao deo borbe protiv režimskih fantomskih birača inicirala zakonske izmene koje podrazumevaju da se iz izbornog spiska brišu građani sa registrovanim prebivalištem posle pomenutog datuma – kandiduje ljude koji su isto to učinili. Neverovatno! Zašto je to urađeno? Otuda što „naše“ opozicione Kurte, hoće da namire neke svoje saradnike iz opština gde pobeda nije izgledna, na Vračaru ili Starom Gradu, gde im deluje da će se dokopati plena. Onda će njihovi izvršioci, koji sa tim opštinama nemaju nikakve veze, tu moći da budu solidno plaćeni funkcioneri.

Jedina razumna opcija je da se bojkotuje ono što sa slobodnim izborima ima taman onoliko veze koliko Staljin sa demokratijom

Sramno! Građani koji se stvarno preselili, ne mogu da glasaju na zahtev stranaka koje svoje aktiviste lažno prebacuju u pomenute opštine, i onda ih kandiduju. Radi se o političkom mešetarenju na nivou najgorih prevaranata iz SNS-a. Samo Vučićevi jurišnici moraju više da paze da ih gazda ne bi kaznio. Ne zato što su radili ono što je nemoralno pa i protivzakonito, već stoga što su dopustili da budu uhvaćeni uz nedvosmislene dokaze. Ali zato gospodar Vučić gleda da pomogne opoziciji koja mu je sada po meri. Vidi, jadan, koliko je nesposobna a treba mu!

Po zakonu, kada Komisija donese odluku da odbije listu, žalba se podnosi Višem sudu. Jedino on je nadležan. Pogledajmo, međutim, šta se dogodilo posle pretnje koalicije „Biramo borbu“ da će „razmotriti povlačenje iz izbornog procesa i pokreta „Kreni-promeni“ da će ga „potpuno blokirati“. Isti organ koji je doneo odluku o odbijanju liste, na primer OK Novi Beograd, iako je za to nenadležan, menja mišljenje i uvažava zahteve opozicije.

Vučić je shvatio da ono što je zamislio može da mu se izjalovi. Taman je napravio kombinaciju kako da sa nekoliko prepuštenih opština kupi Beograd, a onda se nađu neki revnosni članovi izbornih komisija koji pomisle da nije red da postoje fantomski kandidati kada se već eliminišu fantomski birači! Zato im je natrljao nos i dao sve od sebe da pomogne „čestitoj“ opozicionoj ekipi koja hoće da se uključi u njegov truli sistem. Tako je to u našoj Republici Jututunska Juhahaha, a građanima ostaje da pamte i kada dođe vreme vrate! Do tada, jedina razumna opcija je da se bojkotuje ono što sa slobodnim izborima ima taman onoliko veze koliko Staljin sa demokratijom.

(Nova.rs)