Titov život ostaje enigma

(VAZ.Euobzerver, 6.4.2010)

Kroz mesec dana, Balkan, a i ceo svet će obeležiti 30-godišnjicu smrti Josipa Broza Tita, predsednika nekadašnje Jugoslavije i najuspešnijeg od svih bravara koji ikada živeli na ovom svetu.

Izvan okvira zvanične biografije, život mu ostaje obavijen misterijom i teorijama zavere. Izgleda da je jedina nepobitna činjenica da je mrtav. Ali ostalo – tačni datumi njegovog rođenja i smrti, mesto gde je sahranjen, njegovo poreklo i identitet – ostaju kontroverzni.

Ko je bio taj tvorac socijalističke Jugoslavije, njen maršal, doživotni predsednik države i poglavar Komunističke partije, osnivač Pokreta nesvrstanih i jedan od najistaknutijih lidera XX veka?

Istoričar i poznati beogradski novinar Dragan Vlahović, koji je napisao nekoliko knjiga o Titu, kaže: „Istorijska nauka tek treba da rekonstruiše njegovu ranu biografiju. Sam Tito je začetnik konfuzije o svom rođenju, tako da razni biografi u svojim knjigama navode 12 različitih datuma.“

U Jugoslaviji Titov rođendan je bio slavljen 25. maja, ali – po Vlahoviću, pravi datum je ostao tajna čak i njegovom jedinom zvaničnom biografu i ratnom drugu, Vladimiru Dedijeru. Zvanično, Tito se uzdigao na vrh od sasvim skromne pozadine: bravar po zanatu, on je, navodno, bio sin seljačkog bračnog para iz hrvatskog sela Kumrovca. Otac Franjo bio je Hrvat, a mati Marija Slovenka.

Gospodin Vlahović, navodeći podatke iz Ratnog arhiva u Beču, veruje da je pravi Josip Broz zaista bio rođen 1892. godine u Kumrovcu, a poginuo u aprilu 1915. kao vojnik 25. puka 42. domobranske divizije habzburške vojske u bici na Karpatima.

Raif Dizdarević, dugogodišnji Titov prišipetlja i jedan od poslednjih šefova države u okviru rotirajućeg sistema predsedništva bivše Jugoslavije, tvrdio je da je Tito čuvao kopiju umrlice Josipa Broza iz 1915, koja je posle njegove smrti nađena u jednom crnom koferu.

Dizdaravić je zapisao: „U svojoj radnoj sobi u Beloj vili, Tito je u jednom malom sefu čuvao neke dokumente. Među njima se nalazila i kopija Brozove umrlice. Izdalo ju je austrougarsko ministarstvo vojske 1915. i uz nju se nalazio i spisak vojnika koji su poginuli, ili nestali – uključujući i Broza.“

U jednoj od retkih izjava o svom životu, Tito je istakao da je učestvovao u borbama na Karpatima 1915, dodajući da je u toj bici bio ranjen. Vlahović se seća Titovih reči o tom događaju: „Kazao je da se seća kako je ležao u blatnjavoj jaruzi, kad se pred njim pojavio jedan neprijateljski vojnik sa debelim brkovima i obrvama i zabio mu koplje u desno rame.“

Međutim, Dušan Feruga, patolog iz Ljubljane, koji je izvršio autopsiju Titovog leša, ističe: „Ni na desnom ramenu, ni bilo gde nije bilo nikakvog ožiljka.“

Jedan od izvora neprekidnih spekulacija o Titovom poreklu je bilo i njegovo dosta loše vladanje hrvatskim jezikom, koji mu je, navodno, bio maternji. On je, naprotiv, dobro govorio i pisao na ruskom i nemačkom, a sporazumevao se dobro i na engleskom, češkom i poljskom.

Jedan drugi autor, Pero Simić, tvrdi da je Tito bio Kominternin agent, ubačen u nekadašnju Kraljevinu Jugoslaviju sa zadatkom da organizuje komunističku partiju. Njegov zvanični biograf sugeriše da je, možda, bio rođen u Beču, i da je pohađao vojno-obaveštajnu školu u Pečuju, dok su visoki obaveštajni funkcioneri Kraljevine Jugoslavije verovali da je Tito bio vanbračni sin jednog poljskog pukovnika po imenu Lebedev.

Veoma je teško utvrditi pouzdane činjenice o Titu pre 1928. kada je bio suđen u Zagrebu pod optužbom za komunističku aktivnost. Kada je 1950. bio izabran za narodnog poslanika, Savezni biro za statistiku je tražio da popuni upitnik sa ličnim podacima. Titov odgovor je bio kratak: „Ne dajem podatke. T.“

Shodno glasinama, Tito je ućutkivao svakog ko bi bio spreman da posvedoči da on nije Josip Broz iz Kumrovca, kao i svakog ko bi pokušavao da išta istraži.

Njegov lični lekar Aleksandar Matunović je u jednom intervjuu posle Titove smrti naveo: „Čovek koji se nazivao J. B. Tito je bio rođen u nekoj aristokratskoj porodici; imao je i navike i stil života koji su tome odgovarali: igrao je bilijar, šah, karte, jahao je konje, mačevao je, bavio se gimnastikom, igrao tenis i govorio nekoliko jezika. Takvog bravara nije na svetu bilo.“

Prema jednoj poznatoj anegdoti, engleska kraljica i njeni gosti u zamku Vindzor su bili pod utiskom kada je Tito seo za klavir i svirao Šopenovu muziku.

Dr Matunović je ponovio i ono što mu je Tito rekao tokom njihovog poslednjeg razgovora: „Doktore, ako mislite da me znate i znate ko je Tito, teško se varate. Znam da ste od početka želeli da saznate sve o meni. Svestan sam toga da znate više od ostalih. Ali, niti znate ko je Tito, niti ćete to ikada saznati. Niko nije upoznao Tita, niti će ga ikada upoznati.“

Dodao je: „Ja sam Faust.... eto, sada znate ko sam. Ne onaj Geteov Faust – nego Faust svih Fausta!“

Za života bio je ličnost džinovskih proporcija. Ali, zaostavština mu nije potrajala: Titova Jugoslavija se raspala u nizu krvavih ratova.

Bio je plejboj, šarmer, špijun, nemilosrdni ubica i bombastični diktator. Kako se bajka zvana “Jugoslavija“ primicala svom završetku, ostaci njenog tvorca su bili sahranjeni ispod dve tone mermera u Beogradu, u mauzoleju, “Kući cveća“. Mnogi još uvek ne veruju da je Tito taj koji je sahranjen tamo, ispod – to mora da je neko drugi.

Tito je umro 4. maja 1980. u Ljubljani, a sahranjen je u Beogradu četiri dana kasnije. Sa svojom prvom ženom, Ruskinjom Pelagijom Belousovom je živeo u Moskvi od 1919. ado 1928. godine. Imali su četvoro dece, od koje je samo jedan, Žarko, preživeo detinjstvo.

Titova druga žena, Herta Has, bila je poreklom Nemica. Živeli su u Zagrebu između 1937. i 1941. godine. Umrla je u februaru ove godine. Njihov sin, Miša, je hrvatski diplomata u Indoneziji.

Srpkinja, Davorjanka Zdenka Paunović, Titova velika ljubav, bila je samo 25 godina stara kada je umrla, 1946. godine. Na Titov zahtev, sahranjena je u parku palate dinastije Karađorđevića, gde je Tito posle rata živeo.

Tito se 1952. oženio Jovankom Budisavljević, koje je bila 32 godine mlađa od njega i ostala je zvanično jugoslovenska prva dama. Ona je još uvek živa u Beogradu.

Nakon njegove smrti, usledila su otkrića o impresivnom broju predsednikovih ljubavnica. Nedavna izložba fotografija koje je sam snimio pokazuje i njegovu zanesenost sobaricama i kuvaricama.

(Prevod sa engleskog Vasilije Kleftakis)