Svinje s krilima

(Večernje novosti, 30.1.2010)

Čudo neviđeno: mesecima su štrckali špricevima iz svih medija, naročito sa televizije. Kultura straha dobila je krila uz pomoć famoznog svinjskog gripa, kojim su zastrašivali zemaljsku kuglu, najavljujući pandemiju istorijskih razmera, da bi se na kraju ispostavilo da je najopasniji virus koji zaista može da uništi ljude na planeti Zemlji – virus dezinformacije, laži i straha. Svakom iole obrazovanijem čoveku koji je naučio da koristi internet moglo je da bude jasno da se tu radi o mnogim drugim poslovima, a najmanje o brizi lokalnih medicinskih prokuratora ove udaljene provincije, kao i njihovih velikih bosova iz Svetske zdravstvene organizacije, i da je daleko veća briga svih njih da se vakcine prodaju, nego da se stanovništvo zaštiti.

U tom smislu, neko iz Ministarstva zdravlja mogao bi da nam kaže nešto više osim šture i pokajničke izjave da ćemo možda moći da vratimo vakcine koje smo naručili, bez plaćanja penala.

Izvinite, a ko je naručio vakcine, i kome bi trebalo da se plaćaju penali?

Činjenica da su Srbi masovno odbili da se vakcinišu bila je potpuno prirodna reakcija na agresivnu kampanju kojom su nas zastrašivali sa svih strana, a uzgred govori da ovaj narod još uvek nije izgubio ne samo zdravu pamet, nego i prirodan osećaj za fiziku, u našem narodu lakonski objašnjen poslovicom „što ga više stežeš, to više odskače“. Niko silom, još uvek, ne može da nas pelcuje, bar ne dok se takav zakon ne donese u Skupštini, naravno, pod pritiskom evropske regulative. Ministar za vakcinaciju svojedobno je sa zaprepašćenjem konstatovao da građani imaju veoma malo poverenja u Ministarstvo zdravlja. Pa, za tako nešto nisu krivi građani, pretpostavljam.

Ovih dana Volfgang Vodarg, glavni za medicinu u Savetu Evrope, optužio je proizvođače vakcina da su uticali na SZO da proglasi pandemiju. Ovo je farmaceutskim firmama donelo enormnu zaradu, a milioni ljudi su bespotrebno vakcinisani protiv relativno blage bolesti.

Ovaj slučaj govori o podlosti farmaceutske industrije, dovodi u pitanje moralnost SZO, baca senku na ideju brige o nacionalnom zdravlju u uslovima predvorja Šengena, zbog koga su male i nebitne zemlje poput naše, na kolenima, spremne da ispune svaki zahtev koji stiže iz „velikog sveta“, ali možda najviše od svega govori o novom opasnom virtuelnom ropstvu u kome se svi nalazimo. Ovo je dokaz da mediji mogu, bez ikakvog problema, da indukuju paniku svake vrste, a sa tim u vezi i da brzometno organizuju „rešenje“. Stvar je dostojna kakvog naučnofantastičnog romana – možda nikada nećemo saznati da živimo u apsolutno izmišljenom svetu, zatvoreni u simboličkom podrumu, poput junaka genijalne drame „Podzemlje“ Duška Kovačevića.

Možda će se neko iz ministarstva za pelcovanje dosetiti da nam objasni kako i nismo onoliko pelcovani koliko je bilo planirano u Centralnom komitetu za evropske kvote, jer je naše ministarstvo bilo lojalno svom narodu. Oni što se jesu pelcovali pod uticajem propagande spadaju u kolateralnu štetu.

Setimo se samo kako je pred novogodišnje praznike stiglo uputstvo „sa najvišeg mesta“ da se ne ljubimo.

Pandemija, epidemija i strah od nje mogu da bude genijalno sredstvo za disciplinovanje nedisciplinovanih, dok vakcinacija ostaje kao poslednja mera, daleko profitabilnija i delotvornija i od pendreka i od zatvora.

Ne bi me iznenadilo da uljuljkani ponudama Velikog brata, ili pričvrljeni njihovim uslovima, uskoro i naši proglase epidemiju nove bolesti koja se prenosi vazduhom. Ne sumnjam da bi neko iz Ministarstva zdravlja, sa najvišeg mesta, tada poručio da „ne dišemo“.

Medicinski skandal veka možda će nešto malo promeniti u SZO, ali će sigurno promeniti mnogo u svetu zavisnom od globalne mreže. Šta da kažem, novo moćno oružje je izmišljeno, i upravo je testirano. Panika i dezinformacija.

Da je živ, dr Gebels bi bio zadovoljan što se sa njegovog puta nije skrenulo.