Сто година самоће

(Вечерње новости, 01.03.2009)

Најновија пресуда у Хашком трибуналу, којом су неколико политичких, војних и полицијских функционера Србије осуђени на скоро сто година робије, а ослобођен некадашњи председник Србије Милан Милутиновић, и буквално нас је приближила шокантном Маркесовом наслову. Нема збора да ће ова пресуда, као што је то штуро приметио Расим Љајић, још више пољуљати поверење српске јавности у праведност Трибунала у Хагу. Основно је питање да ли је српска јавност икада имала стварно поверење у суд, у коме су тешке пресуде углавном досуђиване Србима.

Чак је и француски “Монд” ових дана утврдио да је ова пресуда за историју, и да се њом и буквално ставља печат на НАТО бомбардовање Србије - ако је било злочиначког удруживања, које је сада “доказано”, онда је бомбардовање Србије било у реду, те је казна која је тим поводом задесила ову земљу била сасвим оправдана.

Тако је стављена тачка на ову нашу, врло замршену причу. Срби су злочинци и агресори, НАТО је спасавао мир, а Албанци су заслужено добили своју државу. Најсвежије дељење правде у Хагу у најмању руку показује да се у Хагу суди и пресуђује по политичким “жељама слушалаца”, а да је утврђивање истине луксуз који никоме није потребан.

Јер ако је ико сањао о правди за Србе - морало му је бити јасно да у недељи у којој Хилари Клинтон прима политичке вође косовских Албанаца и обећава им даљу подршку, а они њој вечну захвалност Америци за државу коју су добили, правда за Србе неће бити могућа. Не могу у исто време бити у праву и Срби и Албанци, поготово што тапију на истину издају они који не крију ко су им миљеници у овом политичком и војном преседану. Јер, како другачије оправдати чињеницу да је НАТО бомбардовање Србије, у ствари, био параван, са уранијумским пуњењем, за стварање нове државе на територији Србије?

Државу створену бомбардовањем и невиђеном медијском кампањом данас су признале многе земље, потпомогнуте америчким “охрабривањем”, да употребимо тај еуфемизам америчког амбасадора. Охрабривање других земаља да признају независност Косова се наставља, а ова пресуда Србима само је још једно од средстава таквог “охрабривања”. Лудило са Хашким трибуналом лежи управо у идеји да су тај суд и направиле оне снаге које су бомбардовале Србију, пошто су је претходно, скоро десет година, сатанизовале у светским медијима. Ако је ико икада и сањао да ће се у Хагу поштено судити, онда су такве илузије морале бити распршене после шокантних ослобађајућих пресуда Насеру Орићу и Рамушу Харадинају. Хашки суд је велика фарса која подлеже искључиво политичкој математици.Међународна правда се испоставља као једна велика условност, као невероватно релативна категорија - процеси вођени против Срба у том Трибуналу, у ствари, служе да докажу како међународне правде, уопште, има. Јер, без пресуда Србима у Хагу, савремени човек би могао да дође до закључка да су у међународним односима на делу насиље, неправда и двоструки стандарди. Нико никада неће судити, на пример, Америци за злочине почињене диљем земаљске кугле. НАТО се испоставља као америчка војска на тлу Европе - а познато је да се америчкој војсци не може судити. Тако да су Срби вишеструко погодни за различита политичка, војна и симболичка раскусуравања. Чињеница да је “охрабривање” других земаља за признавање независности Косова само друго име за различита условљавања и уцене, говори о новом поретку снага у свету, у коме је Србија згодан експериментални терен, показно добро за оне који се опиру.

До сада су Срби у Хагу осуђени на преко девесто година робије. Још мало, па ће бити читав миленијум.

Хоће ли неко да упали светло?

www.mirjanabm.com