Stanje i izazovi ruske privrede

(Akter, 6.6.2012)

Procene MMF-a (april 2012) ukazuju da je nominalni GDP Rusije za ovu godinu 2022 milijardi dolara (9. mesto u svetu), što je po stanovniku 14 246 dolara. Mereno po kupovnoj moći (PPP) Rusija ima GDP od 2511 milijardi dolara, te zauzima šesto mesto u svetu.

Procenjuje se da bi ruska ekonomija mogla imati manje poteškoće nego što su na globalnom nivou, na šta ukazuju majski podaci o usporavanju Kine i SAD i recesiji u evrozoni. Očekuje se usporavanje rasta, budući da privreda traži nove načine da podstakne rast. Pogoršanje situacije u evrozoni bi imalo ozbiljne posledice po rusku ekonomiju, iako je ruska privreda u mnogo boljoj poziciji da izdrži šok nego što je bilo u 2008. Činjenica je da je ruska ekonomija osetljivija na fluktuacije cena nafte nego ikada pre.

Podaci ruske državne statistike pokazuju da je u  2011. ekonomska aktivnost u Rusiji rasla po stopi od 4,3%. Rast ruskog GDP-a posledica je visokog uvećanja poljoprivredne proizvodnje (16%), industrija je rasla 5,2%, a obim teretnog transporta 3,8%. 

Ministarstvo ekonomskog razvoja Rusije procenjuje da će rast u 2012. usporiti na 3,7%. Naime, glavni nosioci rasta u 2011, kao što su post-krizni oporavak proizvodnog sektora i rapidan kreditni rast nije realno ponoviti u 2012.

Blago su pesimističnije procene MMF-a, koji je početkom 2012 objavio da blago sniženu projekciju rasta Rusije od 3,3% u 2012. MMF smatra da je najveća pretnja za rusku ekonomiju mogući snažan pad cene energenata usled krize u evrozoni. Dodatni kanali uticaja krize u evrozoni na Rusiju su pad uvozne tražnje i redukcija bankarskih tokova.

Svetska banka izdala je 17. januara 2012. projekcije glavnih ekonomskih agregata za većinu privreda u svetu. Na globalnom nivou predviđa se rast od samo 2,5% u ovoj i 3% u 2013. Projektovan ekonomski rast u Rusiji je 3,5% u ovoj i 3,9% u 2013.

U prvom kvartalu 2012. GDP Rusije rast za 4,9%. Inflacija iznosi 3,6% u aprilu 2012, međugodišnji rast industrije je 1,3% u istom mesecu. Devizne rezerve su na 524 milijarde dolara, dok je prinos na 10-godišnje obveznice 8,8%. Spoljnotrgovinski suficit iznosi 210 milijardi dolara u aprilu, dok je procenjeni suficit platnog bilansa 3,9% GDP Rusije u 2012. 

Oporavak Rusije nakon 1999.

Konačno od 1999. Rusiji uspeva da se ekonomski stabilizuje, dobrim delom zahvaljujući i rastućim cenama nafte. Zaključno sa 2008. prosečna stopa rasta iznosila je oko 6%. Ekonomski oporavak posebno je bio vidljiv kroz procvat stanogradnje, porast ulaganja u industriju (posebno ekstraktivnu, ali i auto-industriju), dok je i po proizvodnji pšenice Rusije došla među vodeće zemlje sveta.

Posle izbijanja globalne finansijske krize ekonomska aktivnost u toj zemlji naglo opada (tokom 2009. zabeležena je negativna stopa rasta od 7,8%). Posle rasta u 2010. i 2011. ekonomija Rusije je praktično na pretkriznom nivou. Problem predstavlja i to što je ostvareni rast poslednjih godina, kao i onaj očekivani u narednim, daleko ispod potencijalnog rasta.

Na kraju 2011. stopa rasta cena iznosi 6,1%, što je najniži nivo od 1992 (početkom 2000-ih inflacija je bila preko 20%). Očekuje se da potrošačke cene pasti za još dva procentna poena u naredne dve-tri godine. Ovo je delom posledica usporavanja ekonomije, ali više promene u politici u centralne banke Rusije, koja je olabavila uticaj na kurs rublje i počela da intenzivnije prebacuje fokus na ciljanje inflacije. Rast plata bio je i dalje umeren (oko 10-11%), što je takođe bio faktor usporavanja inflacije. Snažan odliv kapitala u 2011 je doprineo da popuste inflatorni pritisci, koji su doveli do toga da novčana masa (M2) poraste za 7% u 2011, što je znatno manje od rasta od 31% u 2010. Za 2012-14, projektovan je, po ruskim standardima, skroman rast novčane mase od 13%-20%.

Eventualni rast cena nafte podigao bi inflaciju. U studiji UBS ukazuje se da promena cene nafte od 10 dolara dovodi i do promene budžetskog bilansa od 1% do 1,5% GDP-a.

Zavisnost ruske ekonomije od proizvodnje energenata

Ruska privreda je veoma zavisna od proizvodnje nafte i gasa, koja čini oko dve trećine robnog izvoza zemlje (kada se dodatu metali, dođe se do podatka da čak 85% ruskog robnog izvoza čine sirovine i primarni proizvodi). Upozoravajuće su  procene Svetske banke da bi privredni rast bio za najmanje trećinu sporiji da nije visokih cena nafte (praktično tokom čitave prethodne decenije).

Ako se nastavi trend snažnog rasta izvoza, koji je za 31% viši od lanjskog, u prvih jedanaest meseci 2011. onda će 2011. biti završena sa robnim plasmanom na strana tržišta od skoro 520 milijardi dolara (8. mesto u svetu) i suficitom od oko 200 milijardi dolara (i uvoz snažno raste, skoro 36%).

Snažan suficit u razmeni

Ministarstvo za ekonomski razvoj i trgovinu Rusije procenilo je da će ruski suficit tekućih transakcija u potpunosti nestati do 2014. Kao rezultat toga, zavisnost ekonomije Rusije od priliva privatnog kapitala će se povećati. Projektovan je rast izvoza od samo 0,5% u 2012 usled pada cena izvoznih roba i slabije globalne tražnje (izvozni prihodi bi trebalo da iznose 522 milijarde dolara u 2012). Rast uvoza će znatno nadmašiti rast izvoza, pored ostalog i zbog realne apresijacije rublje. Očekuje se da će uvoz porasti za skoro 10% u 2012, na 343 milijarde dolara. Trgovinski bilans će se smanjiti na 180 milijardi dolara 2012. Tokom 2012 ruske kompanije i banke moraju da servisiraju 75 milijardi dolara duga, što je manji iznos nego 2011, ali približan suficitu tekućeg računa platnog bilansa.

Na osnovu pređašnjih serija podataka, potreban je suficit tekućih transakcija od jedan odsto GDP-a da bi se održala stabilnost platnog bilansa (trenutni suficit je još uvek visok, oko 5% GDP-a). Ako se trend rasta uvoza nastavi, uz nastavljanje odliva kapitala i eventualni pad cena nafte između 8% i 10% moglo bi doći do platnobilansnih teškoća. U tom slučaju intervencija centralne banke bila bi neophodna i svodila bi se na trošenje deviznih rezervi.

Nivo stranih direktnih investicija, kao udeo u BDP, je rastao praktično konstantno od 2002. do 2007, dostižući 4,5% GDP-a te godine. Već 2010. nivo SDI je opao na manje od 3% GDP (prosek u periodu 1994-2010 iznosi 1,9% GDP-a, što je znatno ispod proseka za post-komunističke zemlje i BRIK). Jedna od uočljivih promena u 2011, kada je beležen znatan rast SDI, je bila ulazak na rusko tržište nekoliko velikih multinacionalnih kompanija (npr. PepsiCo, Siemens, dok su Cisco & Microsoft uložili u Skolkovo-rusku silikonsku dolinu). Oficijelni plan je da SDI dostignu 60 do 70 milijardi dolara godišnje ili 4-5% GDP-a. Prema UNCTAD-u na globalnom nivou rast SDI iznosio je 17% u 2011, dok je rast priliva SDI u Rusiju bio brži: 23%.

Stabilna rublja

Ruska valuta izgubila je veći deo svoje vrednosti do kraja 1998. Rusija je početkom 90-ih imala upravljano fluktuirajući kurs. Sredinom. 1995. kurs je fiksiran sa inicijalnim rasponom (+/-13%), prema dolaru. Od juna 1995. do jula 1996. rublja je bila vezana za dolar u rasponu od 4300 do 4900, a kasnije 4550-5150 rubalja za dolar. Od jula 1996. uspostavlja se ’’puzajući koridor'', inicijalno 5000-5600 rubalja za dolar, koji je na kraju iste godine iznosio 5500-6100. Od 1996. oficijelni kurs se utvrđuje dnevno od strane centralne banke (na osnovu seta ekonomskih pokazatelja, uključujući inflaciju, platni bilans, devizne rezerve). Za 1997. centralna banka je objavila da nastavlja sa istom politikom kursa, novi pojas iznosio je 5500-6100, da bi na kraju 1997. on iznosio 5750-6350 rubalja za dolar. Depresijacija tokom 1997. je pravdana inflacionim diferencijalom između Rusije i SAD. Maksimalna devalvacija 1997. bila je 12,7%. U 1998. nastupa strahovita  finansijska kriza i rublja depresira prema dolaru za čak 71%. Septembra 1998. Rusija prelazi na upravljano fluktuirajući kurs, da bi se od 2005. prešlo sa fiksiranja prema jednoj na fiksiranje prema dve valute (USD-EUR).

Od kraja 2000. rublja je praktično stabilizovana. Naime, njena vrednost u odnosu na dolar, zaključno sa 31. januarom 2012, niža je za 7%, a u odnosu na evro 27% (depresijacija rublje prema evru od početka krize iznosi 8,3%).

Ruska valuta bi, na osnovu MMF-ovih procena nominalnih GDP do 2016, trebalo da ima snažnu realnu apresijaciju. U svakom slučaju vrednost rublje će u velikoj meri zavisiti od kretanja cena energenata. I tzv. target RUB 41 (vrednost rublje prema 50% - 50% korpi dolar - evro) korelira sa minimalnom cenom sirove nafte Ural od 40-45 dolara po barelu. Hipotetički target RUB 26 (što podrazumeva dramatičnu apresijaciju rublje) korelira sa cenama od čak 140 dolara za barel koje smo videli u proleće 2008. Inače, centralna banka Rusije spremna je da brani ’’target RUB 41’’, čak i po cenu znatnog pogoršavanja stanja u ekonomiji.

Vrednost rublje je blisko povezana sa cenom nafte, ali to nije bio slučaj u trećem tromesečju 2011. kada je ruska moneta depresirala 12% prema dolaru zbog snažnog odliva kapitala. To se desilo uprkos visokom suficitu tekućih transakcija.  U celoj 2011 kapitalni odlivi su prešli 50 milijardi dolara, dok je u 2010 odliv iznosio ’’samo’’ 14 milijardi dolara. Glavni pokretača odliva kapitala nije bila prodaja ruske aktive od strane investitora nego nedostatak eksternog finansiranja (realni sektor nije mogao da refinansira dospele obaveze). Tokom poslednjeg kvartala 2011. rublja se stabilizovala (kao i tokom većeg dela prvog polugođa 2011) da bi počela da jača prema dolaru početkom 2012.

Deutsche Bank procenjuje kurs rublje prema dolaru do 28 za dolar do kraja 2012, što je otprilike u skladu sa procenama drugih banaka. U 2012 se očekuje da će odliv kapitala iznositi od 20-40 milijardi dolara, kao i da će u drugoj polovini godine, posle okončanja izbora i političke neizvesnosti, taj trend mogao biti zaustavljen. Očekuje se da bi centralna banka barem jednom u toku 2012 mogla da smanji baznu kamatu (i to za 0,25%).

Javne potrošnje u 2012. biće u vrlo blagom deficitu

The Economist procenjuje blagi fiskalni deficit Rusije od 0,9% u 2012. To je, komparativno posmatrano, povoljan pokazatelj. U 2011. je deficit bio 0,8%, dok su prvobitne procene, bile su da će deficit iznositi 3,6% GDP-a. Budući da je potcenjena prosečna cena nafte u 2011. (79 dolara za barel, a u prvih osam meseci bila je skoro 106 dolara) to je snažno podiglo prihode  budžeta. Da bi konsolidovani budžetski prihodi dostigli rashode potrebno je da cena nafte poraste na 115-116 dolara po barelu.

Rusija već godinama beleži zadovoljavajući budžetski saldo zahvaljujući rastućim cenama energenata, fiskalnoj reformi i unapređenim upravljanjem poreskim prihodima (naime, prihodi od nafte i gasa, koji su do 2008, sa oko 200 milijardi dolara, činili trećinu svih državnih prihoda, korišćeni su da se otplati spoljni dug i da će oformi fond za stabilizaciju). Rusija, prirodno, želi da smanji zavisnost budžeta od naftnih prihoda, i to pre svega modernizacijom privrede.

Uprkos relativno dobrim performansama budžeta u kratkom roku, postoji zabrinutost za na srednji rok zbog rastuće socijalne, infrastrukturne i vojne potrošnje, kao i porasta uvoza. Plan da se 2015. godina završi bez deficita izgleda, ipak, suviše optimističan.

Procene budžetskog deficita za 2012 variraju, od 1,4% (oficijelno) do 0,4% (Deutsche Bank). MMF je procenio da će 2012 budžetski deficit Rusije iznositi 1,4% BDP-a, a 2013 1,7%. Ako pak cena nafte (Ural) u proseku bude 60 dolara po barelu, umesto 100, koliko je projektovano u budžetu, budžetski deficit će dostići čak 6% BDP-a. Budući da punjenje budžeta dominanto zavisi od berzanskih cena energenata upozoravajući su podaci IEA, koja predviđa da će ruska proizvodnja nafte (nešto preko 10 miliona barela dnevno) uskoro početi da opada, dok će proizvodnja  prirodnog gasa rasti samo 1% godišnje tokom narednih decenija. Ono što je olakšavajuće za Rusiju je to što postoji prostor za zaduživanje. Naime, udeo javnog duga u GDP trenutno samo 11%, dok je ceo spoljni dug pokriven deviznim rezervama (koje 1. februara 2012 iznose čak 499 milijardi dolara).

Srednja varijanta prognoze Rosstat-a ukazuje da će populacija Rusije blago opadati u narednoj deceniji (na 141 milion 2020, što je suprotno većini prognoza koje možemo čitati u štampi). Razlog za to je smanjeni negativni prirodni priraštaj (od 1,3 do maksimalno 3,3 promila) i nastavak imigracije, koja bi skoro neutralisala veći mortalitet od nataliteta. Međutim, glavni ekonomski problem predstavlja očekivano znatno starenje populacije i snažan apsolutni pad radno aktivne populacije u narednim godinama. Za sada je stopa nezaposlenosti od 6,1% ispod proseka OECD.

Fitch Ratings je 16. januara 2012. BBB long-term rejting za Rusiju promenio od pozitivnog ka stabilnom. Snižavanje rejtinga ova agencija je objasnila slabim pokazateljima na planu vladinog upravljanja, efektima globalnog usporavanja na rusku ekonomiju, kao i nestabilnom političkom situacijom, koja je povećala rizik odliva kapitala.  U slučaju ponovne globalne recesije Rusija nema prostora kao 2008 za fiskalni stimulans. Pored toga, sniženju rejtinga doprinela je i smena ministra finansija  Alekseja Kudrina, koga su finansijska tržišta percipirala kao branioca fiskalne discipline, kao i povećanje socijalnih davanja. 

Loša poslovna klima

Rusija ima nizak kvalitet investicione klime, vladavina prava je selektivna, postoji sistemska korupcija. Institucije su neefikasne, konkurencija je nedovoljna (relativno zatvoreno tržište sa visokim carinama), dok vlada ima preteranu ulogu (prevelika ekonomska regulacija). Predlog da se proda više od 20 milijardi dolara udela u državnim kompanijama svakako je dobrodošao korak.

Glavna prednost konačnog članstva Rusije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji je u tome što članstvo nameće spoljna pravila i standarde te i pritisak na ruske kompanije da postanu produktivnije i konkurentnije. Ipak, uticaj pristupanja u WTO u kratkom roku će biti mali kako je Rusija izgubila većinu svojih komparativnih prednosti tokom 18-godišnjeg pregovaračkog procesa.

U zemljama u razvoju investicije obično čine 25-30% GDP-a, a u Rusiji samo 21%. Dokle god se investiciona klime značajno ne poboljša, potencijalni investitori će biti oprezni, te će ino-investicije, koje su imaju i ulogu transfera moderne tehnologije, biti relativno niske. Pored toga, problem ruske privrede je njena unutrašnja nepovezanost (regionalna, među industrijama, izražena nejednakost između različitih staleža). U svakom slučaju, Rusiji je preko potreban novi model razvoja.

Pokušaji da se osnivanjem Evroazijske unije pojača globalna ekonomska uloga Rusije mogu dati samo ograničene rezultate, kao i formiranje zone slobodne trgovine sa većinom članica ZND. Ipak, ne treba potcenjivati snažan rast razmene Rusije sa Belorusijom i Kazahkstanom u poslednjih godinu u po dana od kada funkcioniše carinska unija između tri zemlje.