Србија неправедно понижена на комеморацији погинулима у Првом светском рату - направили смо с*ање

Заменик уредника недељника Le Figaro Magazine Жан-Кристоф Бисон написао је веома оштар и критичан коментар на рачун Француске због грубе грешке са распоредом седења на свечаности обележавања Дана победе у Паризу 11. новембра, када је Србија потиснута у други план

„Засрали смо.“ Ове речи је изговорио један од високих службеника протокола Елисејске палате, који је био задужен да распореди шефове држава на почасној трибини код Тријумфалне капије у недељу 11. новембра на комеморацији посвећеној Дану примирја.

И док су око свог домаћина, Емануела Макрона, седели председници Русије, САД, Италије, и Румуније —савезничких земаља током Великог рата — али такође председници Бугарске, Турске, и Немачке, шефови непријатељских држава од пре једног века, један човек, иначе огроман растом, спуштен је да ниже није могло, и принуђен да седи на трибини преко пута, мимо камера, међу нижеразредним министрима, дипломатама и другим обичним светом. Његово име? Александар Вучић. Председник Србије.

Србије.

Земље зарад које је Француска ушла у рат 1914. године захваљујући дипломатском и геополитичком савезу, али и захваљујући тесним везама, како историјским (1389. године звона Богородичине цркве у Паризу славила су, како се тада веровало, победу српских хришћанских снага против муслимана Османлија у Косовској бици), тако војним (Србија је у XIX веку имала чак и једног Француза за министра војног — Иполита Мондена) и економским (1914. године око 4/5 српског дуга биле су у рукама француског капитала, који је такође значајно инвестирао у руднике, железнички саобраћај, и банкарски сектор земље).

Земље, која је гледала како 1,2 милиона њене деце нестаје у овом сукобу — 28% њеног становништва, што је заиста тужан рекорд.

„Земље која већ годину дана организује бројне церемоније, прославе, и манифестација којима се одаје пошта једном срдачном пријатељству и другарству пониклом у заједничкој борби, које симболизују  хиљаде гробова француских и српских бораца, разбацане по гробљима Солуна, Манастира, Скопља, или Београда — свим територијама које су заједнички ослободиле српске и француске дивизије на источном фронту.“

Земље, која је пре једног века толико дирнула Французе својим мучеништвом након што се, опхрвана нападима аустроугарских, немачких, и бугарских снага, као и албанских разбојника, повлачила током зиме 1916. године, да су основане десетине комисија помоћи, хуманитарних удружења, и „српских дана“, како би се новац, одећа, храна, и књиге сакупљали и слали доле, „у земљу хероја“.

Земље чији је краљ Петар I Карађорђевић толико волео Француску, да је у саставу њене војске (у једном одреду Легије странаца) 1870. године ратовао против Пруса.

Земље која је у јулу 1914. године забележила прву савезничку жртву (гимназијалац од 16 година који је погинуо током аустријског гранатирања Београда), а у августу прву савезничку победу (Церска битка).

Земље која се четири године поздрављала на предавањима на Сорбони (понекад у присуству председника Ремона Поенкареа) и кроз објављивање десетина књига (укључујући и стрип „Авантуре малог српског војника“) и брошура које су славиле „народ малога броја, али велике душе“, као и у текстовима Аполинера, Пјера Лотија, или Едмона Ростана.

Земље која је успела да опорави своју војску захваљујући француској помоћи на Крфу и у Бизерти, док су Ајачо, Бастија, Ница, Гренобл, Париз, Сент-Етјен и Бордо били домаћини хиљадама српских ђака који су страдали због рата, глади, и болести.

Земље која је после рата прогласила маршала Франшеа д'Епереа војводом своје војске и почасним грађанином своје престонице Београда, у чијем је ослобађању учествовао 1. новембра 1918. године.

Ову земљу која је у Париз (у лику свог председника) са собом донела дуги низ страдања, боли и жртава за савезничку ствар, Француска је одлучила да понизи 11. новембра. Да, понизи — реч није прејака. Можемо замислити шта је Александар Вучић осећао видевши преко пута себе, одмах поред Трампа, Путина и Макрона, озлоглашеног Реџепа Ердогана, турског султана и наследника геноцидне османске империје, или Хашима Тачија, председника земље коју не признаје, и која је у сваком случају била интегрална област у Србији 1914. године. Заузврат, шеф српске државе је одолео искушењу да устане и напусти догађај: колико год то било оправдано, није хтео да прави скандал на тај велики дан. То је заиста врло лепо од њега.

Да, Јелисејска палата је „засрала“. И иако је амбасадор Француске у Србији Фредерик Мондолони већ у понедељак понудио званично извињење у име Париза (које је Вучић прихватио), то није спречило промену расположења у Београду. Споменик Француској у Калемегданском парку, на коме пише „волимо Француску као што је она нас волела“, је оскрнављен — тек након што су га рестаурирали. Чули су гласови који захтевају да се преименују улице Париска и Француска. Локална штампа се дигла на ноге.

Емануел Макрон 6. децембра треба да посети Београд. Његов колега му је обећао „величанствен дочек“, чиме би требало да му покаже да код Срба, када је у питању поштовање пријатељства искованог на крви наших двају земаља, не сме ништа да се „засере“. Тиме ће Француска бити у прилици да се осети понижено.

(Фигаро – превод са француског: Никола Танасић)

Видети још:

У Паризу обележено 100 година од завршетка Првог светског рата; Макрон: Историја прети да понови свој трагични ток; Домаћини прославе сместили Хашима Тачија непосредно иза Меркелове, Трампа и Путина; Вучић скрајнут

Александар Вучић у Паризу: На кратко сам се сусрео и разговарао са Трампом, Путином и Макроном; Трамп ми је пред 25 људи рекао да су Срби велики народ

Застава "Косова" истакнута у Паризу, заједно са заставама других држава на обележавању 100 година од завршетка Првог светског рата: Откуд застава “Косова” у Нотр Даму, поред обележја држава победница?

Ђорђе Вукадиновић: После скандала са истицањем заставе „Косова“ у Нотр Даму, Вучић није ни требало да иде у Париз - место му је било на паради која је морала бити организована у Београду