Punoletstvo Republike Srpske

(Politika, 08.01.2010)

U subotu se navršilo osamnaest godina otkako je  (9. januara 1992) u sarajevskom hotelu ,,Holidej in” na skupštini srpskog naroda, proglašena tada Srpska Republika Bosna i Hercegovina. Punoletstvo pretpostavlja  zrelost i mogućnost da se svako razumno biće  samo stara i odlučuje o sebi.  Uprkos svemu, Republika Srpska  danas ne želi avanture, a na dnevnom redu  njenih lidera nije secesija, kako to neki procenjuju,  već borba za očuvanje autonomije unutar BiH,  stečene Dejtonskim sporazumom,  čiji su potpisnici između ostalih i današnja Republika Srpska i Srbija.

Punoletna RS danas se nalazi pred novim reklo bi se presudnim iskušenjima  – velikim pritiskom  međunarodne  zajednice u pravcu ustavnih promena,  uz izbegavanje dijaloga razjedinjenih  bošnjačkih lidera sa zbliženim političkim predstavnicima Srba i Hrvata,  u nadi da će ,,,kada izgubi živce”, upravo  međunarodna zajednica skrojiti  BiH po njihovoj meri. Na kraju, tu je i svakodnevno razbijanje stereotipa iz prošlosti o  Srbima kao dežurnim krivcima.  Borba za ekonomsku stabilnost  je posebna priča i ona se u RS dobro održava.

Republika Srpska je stranim pregovaračima kooperativno ponudila manje promene Ustava koje zadovoljavaju evropske standarde  i usmerene su ka bržemputu BiH u EU.  Pošto bi stranci mnogo više da prekrajaju  BiH po svojoj meri a ne po meri građana BiH, premijer  RS  Milorad Dodik je predložio da se pitanje ustavnih promena zamrzne do završetka oktobarskih izbora. Podršku je dobio i od lidera  Hrvata u BiH  Dragana Čovića,  koji je prvi put javno, kao i  Dodik mnogo puta do sada,  zatražio da OHR i pojedini strani predstavnici napuste BiH jer su postali faktor smišljenog  generisanja a ne rešavanja krize. Sudbina BiH  u rukama domaćih  političkih činilacaje  realnost koju promovišu  Dodik i Čović, jerse sa protektoratom ne može Evropu.

Žurba međunarodne zajednice koja sada insistira na dogovoru oko ustavnih promena do aprila, kako bi BiH navodno bila funkcionalnija,  realno govoreći, nije imperativ.

Potvrđuje to i izjava  Daglasa Dejvisona savetnika Stejt departmenta u Komisiji za saradnju i sigurnost  u  Evropi američkog kongresa.  Pominjući problemeu BiH,  Dejvison je rekao:  ,,Sve je to deo prirode demokratije, a  BiH je mlada demokratija.  Mi često previđamo činjenicu  da država(BiH)  funkcioniše. BiH nije država koja ne funkcioniše...”

Poslednje odluke visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH  Valentina Incka o produžetku  mandata stranim  sudijama i tužiocima u Sudu BiH,  koje su nametnute  uprkos odluci parlamenta  BiH da odbije produžetak mandata,  u  RS su prelile čašu. Jer praksa nametanja rešenjau atmosferi protektorata može se produžiti  unedogled.  Zbog toga su odluke visokog predstavnika  odmah odbačene od strane vlade a potom i Narodne skupštine RS  i označene kao nelegitimne, antiustavne i antidejtonske.  U odbranu svog stava Dodik i saradnici posegli su za referendumom  koji nije ni protiv koga uperen i na kome će biti proverena volja  javnosti u RS o pomenutim odlukama Incka.  Stranci su najavljeni referendum  već proglasili antidejtonskim iako referendumska pitanjaglase:  ,,Da li podržavate Dejtonski sporazum” i  ,,Prihvatate li nametnute  odluke od strane OHR-a”  (kancelarija  visokog predstavnika).

Tvrdi stav Milorada Dodika na očuvanju dejtonskih  principa nije nikakvo inaćenje međunarodnoj  zajednici  niti je reč o  ,,nacionalizmu bosanskih Srba”,  kako to neki analitičari  olako zaključuju.  BiH je moguća samo sa  Republikom Srpskom  i uvažavanjem njene autonomije.  I drugi aranžmani su mogući ali pod uslovom  da su plod  dogovora tri konstitutivna naroda, a ne nametanja  gotovih rešenja sa strane.

Punoletna Republika Srpska danas podržava  evropsko partnerstvo BiH,  zagovornik je unutrašnjeg  dijaloga  i dogovora,  uvažava  političku realnost  i dobronamerne  sugestije međunarodne  zajednice, naravno, lišene  bilo kakvih ultimatuma i potcenjivanja.

Savetnik premijera RS