Нови памфлети Изетбеговићевих партнера

Поводом текста Александра Савановића "Режим личне власти као главни проблем уставног уређења РС"

Млади професор факултета Политичких наука из Бањалуке и један од нових мудраца Српке демократске странке, Александар Савановић, ових дана је путем сајта Нове српске политичке мисли сручио невиђени број оптужби на рачун актуелне власти у РС не бирајући непримјерене ријечи и поређења каква су се до сада на рачун РС могла чути само од политичких екстремиста из Сарајева.

Тако Савановић наводи да је је РС „запала у неку врсту диктатуре и владавине једног човјека“, предсједника РС назива тиранином у покушају а РС као заједницу у којој нема дијалога, консенуса, уважавања… У тим својим наклапањима Савановић иде тако далеко да констатује „да је нацистичка егзекуција Јевреја проведена у складу с законом (и нарочито Ајхманов аргумент на суђењу) требало би да је довољно упозорење гдје ово (мисли на РС оп.аут.) може да води“.

Откако је Српска демократска странка из Републике Српске објеручке отрчала у коалицију са Странком демократске акције Бакира Изетбеговића покушавајући да скроје власт на ниову БиХ, Бакир Изетбеговић и његови јастребови, иначе познати заговорници квалификације да је „Република Српска геноцидна творевина“ напрасно су ућутали. Не зато што су промјенили мишљење о Републици Српској и њеном лидеру Милораду Додику већ зато што су у појединим лидерима и идеолозима Српске демократске странке добили своје гласноговорнике. Тако сада СДА и Изетбеговић ћуте препустивши појединцима из СДС да ударају по РС и Додику.

Управо један од таквих је и лажни политички моралиста Алекандар Савановић који се са својим теоретисањем које је далеко од реалности политичких односа у БиХ, тачније речено памфлетом, огласио на страницама Нове српске политичке мисли у коме бљује политичку мржњу према актуелној власти у Републици Српској и то у непогрешивом стопостотном маниру Бакира Изетбеговића. Да се разумијемо не полемишем са нарцисоидним и до краја исфрустрираним Савановићем јер се са глувим не може полемисати.

Савановић нам својим писањем жели рећи да високо поштује добро, али нажалост његов памфлет који одише на штиво најпознатијих сарајевских политичких јастребова нам говори да је он у ствари у скупини која управо покушава да „учини зло“ Републици Српској не само са једним дијелом политичког Сарајева већ и са дјелом према РС нерасположене међународне заједнице. Између осталог Савановићев СДС се својски противи да се смјени предсједавајући Представничког дома парламентарне скупштине БиХ Шефик Џаферовић одговоран за тешке злочине над Србима јер не желе да наљуте Бакира Изетбговића.

У чему је онда проблем Савановића и Савановићаааа… у томе што су његова странка СДС и његов фаворит на предсједничким изборима Огњен Тадић изгубили демократске изборе у Републици Српској. Али авај, самопроглашени љубитељ демократије очигледно са тим неће да се помири.

Велика је дубина Савановићеве исфрустрираности губитком избора СДС-а и Огњена Тадића зашта је као њихов мудрац одговоран и он сам. Пишући о первертираном облику демократије у Републици Српској управо то сам чини јер покушава да демократски изабрану власт у РС стави у корелацију са фашистичком Њемачком и егзекуцијом Јевреја у њој. Ужасавајућа је чињеница да овако говори један професор бањалучког универзитета. На овоме би му позавидо без сумње и сам Бакир Изетбеговић, кога је Савановић очигледно покушава импресионирати и тиме му се наметнути на евентуално неку од заједничких функција на нивоу БиХ.

Милорад Додик није тиранин ни диктатор, како то жели рећи Савановић. Управо да не би било дуализма у Сарајеву из Републике Српске, још поодавно, прије избора, СДС-у је понудио договор за заједнички наступ у Сарајеву. Али из СДС-а није било разумјевања за будућност РС.

Додик је даровити лидер који одлично обавља своју уставну обавезу – чува Републику Српску. Е у томе и јесте проблем за Савановића, Изетбеговића, Босића, Лондон, Берлин, Вашингтон…што успјешно обавља своју уставну обавезу и чува Републику Српску. Управо та његова посвећеност чувању и одбрани РС и иритира ауторе памфлета и стереотипа о Милораду Додику као негативном лику.

Милорад Додик уважава културу консензуса, дијалога и гласа другог коју заговара Савановић, али за разлику од Савановића то ради само ако је у интересу Републике Српске.

Господину Савановићу који самозаљубљиво воли да теоретише што није довољно за политику, очигледно нису блиски практични циљеви. Његове политичке импресије су нашле своје уточиште у његовом испразном политичком разглабању, но тога у Републици Српској као и свугдје има на претек. Водити државу односно ентитет, доносити одлуке сасвим је нешто друго

Ако се Бакир Изетбеговић и Младен Босић договоре можда и дају шансу Савановићу да и то спозна и мане се свог неуспјешног теоретисања а уз пут излијечи и своје фрустрације.

Бојим се за Нову српску политичку мисао, да ће ако настави са објављивањем оваквих памфлета попут овог Савановићевог претворити се у сигурну кућу исфрустрираних интелектуалаца и неостварених политичара.

(Искра)