Promenimo Ustav

Posle kraće, apsolutno spontane i ničim izazvane medijske rasprave, te posle nekoliko političkih poteza povučenih u predizborne, predreferendumske ili neke treće svrhe, pojavljuje se potreba za ozbiljnijim razmatranjem promena koje se na Ustavu Srbije moraju izvesti u dogledno vreme. Budućim tvorcima novog ustava Srbije skrećemo pažnju na neke aspekte koji moraju biti uzeti u obzir prilikom unapređenja najvišeg pravnog akta Republike.

Ustavni položaj Predsednika Republike: S obzirom na to da dosadašnja praksa nije omogućila usklađivanje realnog položaja Predsednika sa onim što piše u Ustavu, neophodno je da se u novu verziju ovog dokumenta unese obaveza Predsednika da, sem funkcije koju ima, obavlja i funkciju predsednika partije, kao i da se jasno definiše supremacija institucije Predsedništva nad parlamentom, vladom ili bilo kojom drugom institucijom od značaja.

Ukidanje državne imovine: Republika Srbija mora se i ustavom obavezati da svaki proizvodni, uslužni ili prirodni resurs koji može doneti bilo kakav prihod ili profit - ustupi nekoj kompaniji, koja pomenute finansijske dobitke može nastaviti ubirati za sebe. Ukoliko je moguće, ustavom treba definisati i da se čista dobit od takvog prihoda mora oporezovati u nekoj inostranoj zemlji - bilo da je reč o pukoj of-šor teritoriji ili o realnoj državi, koja će prihodima iz Srbije nadomestiti davanja nastala pokrivanjem gubitaka svojih banaka i promašenih investicija generalno. Što je inostrana država prijateljskija prema Srbiji i što ima veći zajednički interes u spoljnoj politici, to treba da bude manja mogućnost da kompanija poreklom iz nje bude kupac nečega što poseduje Republika Srbija. Ukoliko je kupovina, nekim čudom, ipak obavljena, treba ustavom definisati obaveznost kritike ovako nerazumnog čina i svih njenih posledica, pogotovo uspešnih.

Redefinicija kapitalizma: „Kapitalizam je dobar kad je iz inostranstva, nije dobar kada je domaći“ - ovo je član koji novi ustav mora sadržati u svom tekstu. Mora se predvideti obaveza svakog političkog subjekta, bilo na republičkom, bilo na pokrajinskom ili lokalnom nivou, da svim sredstvima stimuliše domaćeg privrednika da, bez obzira na veličinu svog privrednog subjekta, što pre bankrotira, proda kompaniju strancima ili pobegne u inostranstvo. Posebno je važno da se, poreskom politikom, taksama svih mogućih vrsta i obavezom davanja mita, podstakne gore navedeni proces. Ustav, takođe, mora predvideti obavezu da bez podrške političke partije nije moguć nikakav poslovni uspeh kompanije sa domaćim vlasnikom. I na kraju, ustav mora da onemogući pad uvoza, posebno kad su u pitanju poljoprivredni proizvodi.

Obaveza evropskih vrednosti: Najviši pravni akt Republike Srbije mora uvesti kategoriju evropskih vrednosti kao nešto što se ima nekritički i bez selekcije implementirati u zakonska akta, kulturne norme i po mogućstvu u običajno pravo. Posebna pažnja mora se posvetiti onim vrednostima koje su proglašene za evropske zato što ih ima u samo jednoj evropskoj zemlji ili zato što su verifikovane kao evropske od strane samoproglašenih domaćih poznavalaca istih. A one vrednosti koje su u potpunosti suprotne od vrednosti do sada prihvaćenih u domaćem okruženju moraju se proglasiti primarnim u implementaciji i promene se moraju sprovoditi najvećom mogućom brzinom, uz primenu odgovarajuće sile.

Sloboda izbora: U unapređeni srpski ustav moraju se uneti neophodna poboljšanja po pitanju demokratske procedure i izbora narodnih predstavnika. U tom smislu neophodno je uvesti naknadnu verifikaciju kanditata koji izlaze na izbore na svim nivoima. Samo oni kandidati koji imaju podršku od strane uticajnih ambasada, interesnih grupa, nevladinih organizacija, kao i obaveštajnih i političkih struktura država zainteresovanih za ovo područje - mogu učestvovati na slobodnim izborima. Ukoliko su svi kandidati prošli na verifikaciji, broj narodnih predstavnika ne treba ograničavati. A ukoliko je situacija drugačija, potrebno je taj broj svesti na razumni minimum. Poslanike birati SMS-om, u za to prikladnom rijaliti programu. Regionalizacija.

Novi ustav mora, svim mogućim raspoloživim sredstvima, onemogućiti istovremeno i centralizaciju i decentralizaciju države. Onim delovima države čiji su stanovnici skloni centralizaciji, nametnuti decentralizaciju kroz Regione sa nejasnim nadležnostima, a onim delovima koji se zalažu za decentralizaciju, nametnuti centralnu vlast u obliku Autonomne Pokrajine. Centralnoj vlasti dati u ustavnu obavezu da jača budžetski deficit, smanjuje novac za lokalne samouprave i povećava dug celokupne administracije kod komercijalnih banaka. I na centralnom i na lokalnom nivou sistemski omogućiti propast infrastrukture, pad nataliteta i povećanje siromaštva i nezaposlenosti.

Preambula: Postojeću preambulu valja, ukoliko se steknu uslovi, dopuniti umetanjem izraza „možda“, „vrlo verovatno“, „čini nam se da“ i „ukoliko se ne postigne drugačiji dogovor“. U slučaju da to nije dovoljno, može se ubaciti i dodatni stav preambule, gde se jednostrano priznaje odgovornost i krivica republike Srbije za raspad SFR Jugoslavije, kao i za sve posledice koje su iz raspada proistekle, sa odgovarajućim izvinjenjem za iste.

Promena ustava: Ustavom valja regulisati da se ustav menja prilikom svake promene vladajuće garniture, uz prikladnu vremensku distancu između dve promene. Može i obrnuto, nije problem.

(Novosti)