Компромисна резолуција 2488

(Вечерње новости, 4.9.2010)

Имајући у виду добробит свих чланица Уједињених нација, поштујући међународни правни поредак и унапређујући принципе целовитости суверених држава, на заједнички предлог Републике Србије и групе земаља које, свом силом, и њој и целом свету мисле увек и искључиво добро, Генерална скупштина Уједињених нација

Поздравља разумну одлуку Србије да повуче претходно самостално написану Резолуцију и тиме увиди реализам чињенице да се на територији њене некадашње покрајине налази: велика

НАТО база; остаци оружаних снага земаља које су Србију или бомбардовале или се сложиле са тим чином; оружане снаге Европске уније; оружане снаге некадашњег сепаратистичког покрета; и ниједан припадник оружаних снага државе подносиоца Резолуције или држава које би такву резолуцију подржале.

Осуђује сваки нови покушај сецесије или даљих промена граница у свету, а поготово унутар држава насталих распадом бивше Југославије и посебно унутар Републике Србије, сем у случају да се нађе довољно јака војна, економска или политичка сила која би такав покушај подржала својим активним деловањем, а у случају да нема ниједне друге светске силе која би то спречила.

Подржава свако самостално вођење спољне и унутрашње политике суверених држава чланица Уједињених нација, а поготово оно које се спроводи путем наглих и серијских посета министара спољних послова моћнијих чланица исте организације, које се не слажу са политиком земље коју посећују - комбиновано са интензивним учешћем амбасадора тих земаља у домаћим медијима, а са циљем да се осуда независне политике појача и притисак повећа претњама и страхом.

Подстиче сваку власт унутар суверених држава чланица Уједињених нација у одлуци да се, својом на брзину склепаном и импровизованом политиком, без јасно и недвосмислено одабраних савезника, намешта на зицер великим светским силама и тиме без основа глуми Венецуелу без нафте, Иран без нафте и ислама, Северну Кореју без нуклеарног оружја и Кине, те Кубу без Руса, Кастра и мора свуду унаоколо.

Препоручује свакој држави на свету да - зарад остварења још нејасно утврђених националних циљева али зато јасно утврђеног унутрашњеполитичког маркетинга - води политику којом се истовремено жели и повратак изгубљене територије и удруживање са политичком администрацијом која тај губитак отворено и бескомпромисно подржава.

Саветује сваког будућег писца неке резолуције УН да се - на овако тешке и ризичне потезе у спољној политици, који су против интереса заинтересованих великих сила - увек одлучује без претходно постигнутог консензуса са опозицијом, а поготово са оном опозицијом која би себе представила као кооперативнију и/или много погоднију за финансирање на будућим редовним или ванредним изборима.

Похваљује многобројне самопрозване аналитичаре и теоретичаре, председнике организација са невероватно непознатим именима, те власнике и уреднике медија са познатим именима, што су своје интензивне јавне активности по овом питању, невероватно прецизно, ускладили са посетама министара спољних послова земаља са великим фондовима за сарадњу са цивилним друштвом, медијима и обавештајним структурама, генерално.

Заветује све додељиваче Лазаревих клетви, етикета са Јудиним именом, косовских завета и атеста на патриотизам, да наставе своју делатност неузнемирени најновијим расколом унутар бранше и непотресени сувише дуго непромењеном идеолошком поставком својих начертанија, добијених на поклон од професионално анационалних, прагматичних и лукративних обавештајних структура, изумитеља никад завршеног Меморандума.

Аминује будуће напоре сваке шуше која има неко национално политичко превозно средство за згртање моћи и пара - од мешихата до партијског апарата - да настави са потпаљивањем своје етничке гласачке машинерије и тако се тајно или јавно нада успесима које је постизао скоро сваки национални херој у последњих 20 година.

Амнестира од одговорности скоро сваког протеривача становништва, потпаљивача кућа, школа и религијских објеката, како на Балкану тако и на територији коју својом одговорношћу покрива Генерална скупштина Уједињених нација, те подржава све његове напоре да сваки сукоб геополитичких интереса или последични сепаратизам претвори у најобичније етничко чишћење, културни и практични геноцид, те злочин над другим људским бићем и заједничком цивилизацијом.

Претвара свако будуће гласање у Генералној скупштини Уједињених нација у избор по својој форми сличан избору за песму Евровизије, а по свом значају и у мање од тога.

Уклања сваку илузију о питању међународних односа у модерним временима.

У Њујорку, 9. 9. 2010.

(По изричитој жељи аутора, за овај текст неће бити омогућено остављање коментара.)