недеља, 22. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Преварантски кол центри - Београд рај за сајбер криминалце
Преносимо

Преварантски кол центри - Београд рај за сајбер криминалце

PDF Штампа Ел. пошта
Јавно.рс   
уторак, 20. октобар 2020.

Децембра 2018. Александар Игњатовић је позвао криминалистичку полицију у немачком граду Визбадену и рекао им да има сазнања о кол центрима из Србије и Бугарске који варају десетине хиљада грађана широм западне Европе тражећи од њих да уложе своју уштеђевину у непостојећу онлине трговину страним валутама. Рекао је да је спреман да о томе сведочи уз услов да се гарантује безбедност њему и његовој породици.

Два месеца касније, у фебруару 2019. Игњатовић се два пута среће са официром за везу у немачкој амбасади у Београду и предаје му бележницу са својим запажањима, важним датумима и догађајима који би могли да се искористе као докази. 

Игњатовић, који је рођен у Дизелдорфу, средином јула путује у Немачку и полицијском тиму који је специјализован за сајбер криминал даје изјаву на 50 страна у којој детаљно описује превару иза које стоји група Израелаца која је отворила фирме у Београду и Софији.

Једанаестог фебруара 2020. Игњатовић је пронађен мртав у хотелској соби у Софији, неколико месеци пре него што је требало да буде главни сведок на суђењу Израелцу који је био оптужен да стоји иза мреже превара. Званични узрок смрти - срчани проблеми. Имао је 34 године.

Фотографија коју је Александар Игњатовић послао својој породици, неколико месеци пре него што је пронађен мртав у хотелској соби у Софији 

Фото: Приватна архива / БИРН

Његово сведочење је, међутим, помогло да се открије превара тешка најмање 200 милиона евра. Израелац Гал Барак (33), у чијим фирмама је Игњатовић радио, осуђен је 1.  септембра на четири године затвора за кривично дело преваре и прања новца. 

Док полиција у Аустрији и Немачкој већ годинама истражује ову врсту преваре, остаје нејасно да ли и власти у Србији чине исто, што подстиче сумњу да овај нелегални бизнис ужива заштиту неких елемената у држави. Српска полиција, по сазнањима БИРН-а, није контактирала породицу преминулог Игњатовића, као ни директорку и адвокате Баракових фирми. 

Извор БИРН-а каже да је бар 300 Израелаца у једном тренутку тражило радне дозволе у Србији и да су им папире “сређивали” неки од најмоћнијих адвоката из Београда и Новог Сада који су познати по блискости са људима на власти.

Један од власника кол центара који је желео да остане анониман рекао је за БИРН да је “добити дозволе за овај посао подједнако захтевно као отворити банку”.

Игњатовић је немачкој полицији казао да је средином 2019. у Београду радило око 15 кол центара под контролом групе Израелаца, док их је у Софији било 60. 

“Посао у коме се врте стотине милиона евра нелегално зарађеног новца не може да се обавља без нечије заштите. Ово је посао који није могао проћи незапажено”, каже други извор БИРН-а близак овом послу.

За разлику од Игњатовића, остали запослени у кол центрима нису били спремни да говоре о ономе што виђају на својим радним местима - ни полицији, ни новинарима БИРН-а. “Не желим да рушим индустрију од које добро живим”, рекао нам је један од запослених у кол центру.

Овај став не чуди имајући у виду да раде за плате које су одличне за српске услове, добијају бонусе за сваког кога наговоре да “инвестира” новац, раде у неким од најлуксузнијих послових простора у граду - махом на Новом Београду и Врачару - имају редовне обуке, пословне забаве и прилику да се обогате за кратко време.

Према сведочењу Александра Игњатовића, поједини агенти продаје зарађивали су и до 40.000 евра месечно.

Њихове жртве, међутим, преживљавају кошмар.

“Да ме сада ставе у исту просторију са тим преварантима и да ми дају пиштољ, без проблема и мирне савести бих пуцао у њих”, каже у разговору за БИРН Џон Потер, енглески пензионер из Лестера.

Иако је Гал Барак осуђен, а његове фирме у Београду затворене, десетине других кол центара чији су званични или незванични власници Израелци несметано настављају да раде у српској престоници. Према истраживању БИРН-а, неки од кол центара баве се легалним пословима, док други и даље настављају да маме грађане из западних земаља да улажу новац у непостојеће берзанске операције.

Лако зарађен новац

Александар Игњатовић је попут неколико стотина младих људи у Србији који добро говоре стране језике одлучио да се запосли у једном од многобројних кол центара у Београду. 

“Тражио сам посао”, стоји у транскрипту његове изјаве немачкој полицији у коју је БИРН имао увид. “Пријатељ ме је позвао и рекао `Дођи, овде можеш лако да зарадиш паре`”. Био је то почетак 2018. 

Посао је изгледао једноставно - радио је у кол центру и требало је да зове махом старије грађане из Немачке, Аустрије и других земаља ЕУ и покуша да их наговори да уложе новац у онлине трговину страним валутама.

Гал Барак је свој први кол центар отворио 2015. недалеко од седишта израелске обавештајне службе у Тел Авиву. Пре тога био је сувласник малог дућана у Херцлији у Израелу који је постао познат по томе што су на улазу у радњу качили фотографије купаца који им краду робу. 

Када је 2017. године Израел усвојио ригорозне законе како би спречио преварантске фирме да оштећују инвеститоре широм света, Гал Барак се окреће Балкану и прве фирме отвара у Бугарској, а затим у Србији. За само пар година у Бугарској је изградио репутацију утицајног пословног човека. Сајт Финтелеграм је објавио и његову слику са бугарским премијером Бојком Борисовим.

Барак је водио егзотични стил живота, жене је тражио преко огласа (на слици), а  изгледом је одударао од уобичајног пословног света. “Изгледао је као амерички репер”, каже извор БИРН-а. 

Фото: Wamb, сајт за упознавање

Септембра 2017. године Гал Барак у Београду отвара фирму Цацтус Маркетинг. Кол центар је био смештен на четвртом спрату хотела Зира.

“Мени је посао представљен као неки вид коцкарнице, где се губи и добија новац, а највише се рачуна на људску грамзивост”, каже за БИРН Катарина Којић, тадашња директорка Цацтуса. 

Те 2017. године, Катарина Којић је, како каже, ишла на још пет интервјуа за посао у истој бранши.

“У једном тренутку у Београду је на стотине људи радило овај посао. Углавном млади који су причали енглески или немачки”, објашњава Којић додајући да је у кол центру Цацтуса радило 120 људи. 

„Сви запослени морали су да гледају филм ’Вук са Вол Стрита’, тако су нас припремали за посао“, рекао је Игњатовић немачкој полицији. Филм Мартина Скорсезеа прати каријеру берзанског посредника, кога тумачи Леонардо Дикаприо, и његове бројне нелегалне послове на Вол стриту.

У Цацтус Маркетингу постојале су две врсте агената – једни који су звали људе и склапали уговоре (агенти за конверзију), и други који су им узимали паре (агенти за задржавање). Врста посла им се разликовала, али и зарада.

Игњатовић је сведочио да би по доласку на посао агенти за конверзију добијали спискове од 200 до 500 људи које је требало да зову. Они који пристану да уложе новац, били би пребачени у надлежност такозваних “агената за задржавање” који су имали задатак да их наговоре да уплате што више новца. Таквих је било скоро 20 посто од укупно позваних.

Жртве су на почетку по правилу уплаћивале износе од око 250-300 евра, након чега су од стране посебно обучених агената убеђивани да инвестирају веће износе.

Агенти за конверзију у Цацтусу су имали фиксне плате од 560 и 800 евра, али је постојао и систем бонуса тако да је просечан агент зарађивао око 1000 евра.

Игњатовић у свом сведочењу наводи да је по напуштању Цацтуса нашао посао у другом кол центру који је био смештен на Врачару и који су такође држали Израелци и да му је ту фиксна плата била 2000 евра, плус бонуси. 

Фиксна плата агената за задржавање у Цацтусу била је већа и износила је између 850 и 1000 евра, плус велике провизије у случају да убеде жртву да уплати новац. 

Провизија је износила од три посто, уколико би клијент у једном месецу уплатио 50.000 евра, до седам посто, уколико би клијент уплатио више од 350.000 евра месечно. Саговорници БИРН-а наводе да је било људи који су уплаћивали и по милион евра. 

Наведена категоризација плата важила је само за запослене који нису Израелци. Израелски радници на најнижим позицијама су примали фиксну плату од 2.500 евра плус провизије. Менажерске плате биле су далеко веће.

Игњатовић је немачкој полицији навео да су поједине његове колеге зарађивале између 20.000 и 40.000 евра месечно. 

Игњатовић је казао да агенти за конверзију нису знали да су укључени у превару за разлику од агената задржавања који су то знали јер су од менаџера добијали наредбе да “клијентима треба да извуку што више новца могу”.

“Одељење за конверзију стриктно је одвојено од одељења за задржавање. Било је и казни ако се ступи у контакт са агентима за задржавање”, рекао је Игњатовић додајући да агенти нису имали информације о притужбама клијената јер су оне биле упућиване одељењу за управљање ризицима које се налазило у Софији. 

Сви су имали лажна, страна имена, без обзира да ли су радили са клијентима или нису. Нису смели да зову клијенте из Израела, Србије, Бугарске, Канаде, Америке, Француске или Белгије. 

“У тим земљама важе прописи и услови којима се забрањује инвестиција у иностранству. Тако сам научио на обуци”, твдио је Игњатовић.

Језик на нивоу предузећа је био енглески. Нико није смео да говори бугарски или српски, јер би у супротном постојала могућност да клијенти примете да је заправо реч о бугарским или српским агентима.

“Морали смо да кријемо одакле зовемо. Клијенти су морали да верују да их зовемо из Лондона или Женеве”, рекао је Игњатовић.

Сви телефонски разговори агената снимани су и слати на проверу одељењу за контролу квалитета. Ако је агент кршио правила за вођење разговора, добијао би црвену звездицу. 

БИРН је имао увид у изјаву коју је Игњатовић средином јула 2019. године дао немачкој полицији и где је детаљно описао механизам преваре.

Фото: БИРН

Запослени су највећи део плате примали у кешу, а коверте са новцем им је лично уручивала директорка Катарина Којић. Новац је у Београд стизао из Бугарске. 

Катарина Којић данас за БИРН тврди да није имала никаква сазнања да је цео посао био заправо превара и да није знала шта се дешава у фирми у којој је била директор.

“Ни једног тренутка нисам знала да је у питању превара… Нико од нас није знао. Да сам чула не бих остала.. Када сам чула да је Барак ухапшен, за мене је то био шок”, каже Којић. “Оставили су ме на милост и немилост радницима којима су дуговали плате, мене зову, а ја не знам шта да им кажем”, тврди Којић. 

Према аустријској оптужници, кол центри Гала Барака били су у Београду, Софији, Сарајеву, Приштини, Тбилисију (Грузија) и Кијеву. Тужилаштво је тврдило да су Баракове фирме обмањивале људе тако што су их убеђивале да улажу новац у берзанске послове, а у ствари се ради о лажним платформама које само фингирају и симулирају берзанску трговину.

Тужилаштво у Бечу је тврдило да је Барак организовао превару из кол центара у Београду и Софији и тако оштетио 1.896 грађана за 2.6 милиона евра, као и да поседују доказе о још 1,772 жртве које су изгубиле нешто више од милион евра. 

Свим „инвестицијама“ било је заједничко да стварно улагање заправо никад и није било планирано и никад се није догодило. „Платформа за трговину“ која је била видљива клијентима била је чиста обмана, наводи се у оптужници аустријског тужилаштва.

Новац је уплаћиван на рачуне лажних фирми, а потом дистрибуиран преко комплексне мреже за прање новца која покрива целу Европу.

„До сада није установљена ни једна једина аустријска жртва која је заиста остварила добит и којој је та добит и исплаћена“, наводи се у аустријској оптужници из чега се нужно закључује, каже се још, да од самог почетка није ни предвиђено да се заиста изврше исплате које су „клијенти“ тражили.

Мија Луси, психолог из Велике Британије и једна од жртава преваре, каже за БИРН да се једноставно “ради о видео игрици”. 

“Ви мислите да се кладите на пад или раст валута, а у ствари све време сте део обмане и оно што се вама представља на екрану као трговина је обмана и власници платформе контролишу све – новац који сте уложили, скок и раст цена, све“, каже Мија Луси описујући програм који су користили у кол центрима, а који симулира постојање трговине на онлине берзама.

Секс, дрога и алкохол

Цацтус Маркетинг затворен је марта 2018. године, само седам месеци након отварања. Запосленима је било понуђено да привремено оду у Софију и тамо раде за фирму Е&Г Финанцес коју је такође држао Гал Барак. 

Сви српски радници били су смештени у хотелу Драгалевтси који је био удаљен седам километара од канцеларија у којима су радили. 

“И канцеларије и хотел су били као џунгла. Све време је пуштана гласна музика, пуно се пило, конзумирале су се дроге, а понекад су ту биле и проститутке. Е&Г је имао интерног дилера, од њега је могло пуно тога да се купи, попут кокаина или траве. Рекао ми је: `Шта год да ти треба, набавићу ти, најважније је да радиш`“, говорио је Игњатовић. Казао је и да он није користио дрогу. 

Првог дана јуна 2018. године, сви српски радници напуштају Е&Г у Софији и враћају се у Београд где Гал Барак отвара нову фирму - Мy Маркетс која је била смештена у згради ВИГ Плаза на Новом Београду. Директорка фирме била је поново Катарина Којић коју Игњатовић у својој исповести зове “Девојка за све, да се тако изразим”.  

У новој фирми, атмосфера је била слична као у Бугарској. “И ту је било пуно алкохола и дроге”, тврдио је Игњатовић.

Запослени су на почетку плаћани у кешу, да би касније било плаћани искључиво у крипто-валути. 

Након што је у јулу 2018, након само неколико недеља, напустио фирму Мy Маркетс, Игњатовић наредних месеци ради у неколико кол центара у Софији и Београду.

Један од њих смештен је у луксузној пословној згради на Врачару. По Игњатовићевој тврдњи, ова фирма није била у власништву Гала Барака. 

Игњатовић је немачким истражитељима рекао да је улаз у фирму чувао радник државне безбедности Србије. “Не знам да ли је он у исто време радио и за државну безбедност. Али колега ми је рекао да јесте”, рекао је Игњатовић.

Власник те друге фирме био је извесни Изреалац рођен у Кијеву. Игњатовић за њега каже да се зове “Михаел”, презимена није могао да се сети, али каже да се ради о изузетно богатом човеку, ћелавом, црвене кратке браде који је рођен 1986.

“У Београду вози златни БМW (морао би да буде 5-ица БМW, годиште 2017.) са немачким регистарским ознакама. Михаел течно говори енглески, руски и хебрејски”, навео је Игњатовић.

У децембру 2018. Игњатовић је телефоном позвао криминалистичку службу Немачке (БКА) у Визбадену и тражио је да га споје са шефом за одељења за сајбер криминал. 

“Питали су ме шта ја заправо хоћу од БКА. Одговорио сам да само желим заштиту за себе и своју породицу”, изјавио је Игњатовић. 

У јануару 2019. Игњатовић одлучује да више не ради ни у једном кол центру, а месец дана касније два пута одлази у немачку амбасаду у Београду где се састаје са официром за везу коме предаје свој блок са белешкама како би направили копију.  

“Питао ме је да ли сам спреман да дам изјаву и да ли би за те потребе отишао и у Немачку. Потврдно сам одговорио”, рекао је Игњатовић. 

Игњатовићево давање изјаве немачкој полицији трајало је два дана - 15. и 16. јула 2019. Изјава је откуцана на скоро 50 страна. 

Када су га питали због чега је одлучио да проговори и да ли је свестан да тиме може и себе да угрози, он је рекао да то чини “из моралних разлога” и да “има пуно информација и жели то да заустави.” 

Када су га питали да ли још увек има бележницу коју је показао немачком дипломати и која му је након што су је ископирали враћена, рекао је да је неко време био у Софији, и да када се вратио у Београд, није могао да је нађе.

Игњатовић је имао бележницу у коју је уписивао све важне детаље. Бележница је у међувремену нестала

Фото: БИРН

Александар Игњатовић је крајем јануара 2020. поново отпутовао у Софију. Чланови његове породице, који желе да остану анонимни, кажу у разговору за БИРН да је он неколико месеци пре одласка у Бугарску био веома добро расположен јер је веровао да окреће нови лист у животу.

“Пре тога нам је говорио о бројним потешкоћама које је имао на послу у Београду”, каже његова рођака.

Дана 11. фебруара његов тело пронађено је у хотелској соби. 

Породици у Софији није дат обдукциони налаз - речено им је да могу да га само прочитају, али не и да понесу са собом.

“Породица је била веома потресена целокупном ситуацијом, тако да нисмо ни читали шта пише”, кажу нам. Званично им је речено да је умро јер му је отказало срце.

БИРН је пробао да добије обдукциони налазак, као и да сазна да ли бугарска полиција води истрагу поводом његове смрти. Ни полиција ни тужилаштво нису одговарали на наше позиве. 

Све до суђења које је одржано 26. августа 2020. није се јавно знало да је Игњатовић требало да буде главни сведок аустријског тужилаштва на суђењу против Гала Барака. То није знала ни породица која је информацију добила од немачке полиције која их је контактирала интересујући се за Игњатовићев лаптоп компјутер.

Адвокат: Немам шта да кријем

Гал Барак ухапшен је по налогу Еуропола 30. јануара 2019. на граничном прелазу Калотина док је покушавао да из Бугарске побегне у Србију. Суђење у Бечу отпочело је 8. јула, а завршено 1. септембра 2020. Осуђен је на четири године затвора.

На примедбу аустријских истражних органа да нема ни назнака о стварној трговини хартијама од вредности, нити назнака о приказу стварне платформе за клађење, Гал Барак је одговорио: „Трговина је клађење, а клађење је трговина“. Током суђења Барак се бранио тако што је рекао да се радило о својеврсној кладионици и да су клијенти знали у шта се упуштају.  Адвокат Гала Барака из Беча није одговори на питања БИРН-а послата маилом. 

Главни пословни партнер Гала Барака био је Уве Ленхоф (55) који се предстваљао као угледни немачки бизнисмен са богатим искуством у спортском клађењу и као један од спонзора фудбалског клуба Келн. Медији су писали да слободно време проводи у хотелима са пет звездица у Тиролу и Сент Тропеу. 

Ленхоф је ухапшен такође у јануару 2019. и испоручен Аустрији крајем 2019. године, али је у мају ове године изненада преминуо у истражном затвору.

Правне послове Гала Барака и Увеа Ленхофа у Београду водили су адвокат Марко Вујошевић и његов пријатељ Лазар Хопл. За разлику од Вујошевића, Хопл није одговорио на наш позив за разговор. 

Марко Вујошевић је адвокат који послује у Црној Гори и Београду. Вујошевић каже да је Увеа Ленхофа и Гала Барака упознао у јануару 2017. године у Београду када су му се представили као пословни људи који желе да своје бизнисе због опорезивања преселе из Европске уније, односно из Бугарске, у Србију и Црну Гору. 

„Питао сам их чиме се баве, они су ми објаснили, али као да сада ви мени да кажете бавим се ракетном технологијом. То је мени толико страно било, никада пре нисам чуо о бинарним опцијама и форексу“, каже Вујошевић.

У аустријској оптужници се наводи да је фирма ГПС из Подгорице, чији је један од оснивача Вујошевић, а за потребе Гала Барака прала нелегално стечен новац. Вујошевић негира те тврдње. 

„Фирму сам отворио у име Гала Барака и Увеа Ленхофа.То је оно што ја радим у 99 одсто случајева када клијент не жели да се експонира - адвокати оснивају фирме на своје име“, каже Вујошевић додајући да је фирма за годину дана приходовала 23 милиона евра.

Марко Вујошевић каже да су већ после пар месеци почеле да пристижу бројне жалбе кљената који су тражили повраћај новца. 

“Људи су почели да траже да им се врате средства која су уплаћивали. Сазвао сам састанак 4. децембра 2017. у мојој канцеларији и Барака и Ленхофа сам отворено питао да ли је овај посао превара. Они су ме убеђивали да није. Онда сам рекао да немамо никакав разлог да људима не вратимо новац и то је и урађено, укупно пар стотина хиљада евра”, каже Вујошевић наводећи да је стенограм са састанка проследио и аустријским истражним органима. 

Вујошевић тврди да су новцем располагали Ленхоф и Барак и да је те доказе такође пружио Аустријанцима.

“Ко је крив за све ово? Кол центри или ови што су улагали? Криви су и једни и други. Први зато што су звали и нудили. Али, онај који пусти милион евра у комаду са свог рачуна да виртуелно тргује, тај исто није нормалан као овај што га је звао“, каже Вујошевић за БИРН.

Вернер Бем, истраживач вебсајта Финтелеграм и сарадник организације ЕФРИ која заступа жртве сајбер превара, срео се са Вујошевићем и Хоплом неколико пута у Београду. БИРН је имао увид у записник са састанка одржаног 24. јуна 2019.

Хопл се Бему хвалио да има добре везе у политици, показивао му је слике са турским лидером Ердоганом током његове посете Санџаку где је, наводно, Хопл био задужен за обезбеђење турског председника. Показивао је и фотографије из лова са људима из српске политике и бизниса. 

“Долазак у Београд, састанци и ручкови, увек су били у пратњи двојице или тројице чланова обезбеђења”, наводи Бем додајући су на вечере ишли у различитим колима које је обезбеђење пре тога детаљно прегледало.  

Хопл је рекао Бему да су добили претње од Гала Барака и Увеа Ленхофа и да их схватају озбиљно. С друге стране, Барак и Ленхоф су тврдили да су они добијали претње, што Вујошевић у разговору за БИРН одбија као потпуну неистину.

Немац Уве Ленхоф у изјави аустријској полицији је навео да је Вујошевића упознао када је желео да добије лиценцу за спортско клађење у Србији и када је чуо да Вујошевић има добре контакте у Црној Гори, наводно са председником и министром финансија. Ленхоф је тврдио да је Вујошевић био близак и са власником Атлас банке. 

“Све папире смо дали Аустријанцима, сигуран сам да нам они не би опростили ту врсту преваре. Немам шта кријем, ништа ме из тих папира не инкриминише ”, закључује Вујошевић.

Након Бараковог хапшења, његове фирме у Београду су престале са радом и тренутно су у процесу гашења. 

Увући се жртви под кожу

БИРН је контактирао више од 50 жртава чија имена су се налазили у аустријској оптужници. Нико није одговорио.

“То не треба да чуди. Жртве су имале лоша искуства и даље их зову из кол центара и шаљу им емаилове. Зато су веома пажљиви и неповерљиви”, каже за БИРН Елфриеде Сикст, оснивач ЕФРИ, организације која подржава жртве оваквих превара и помаже им да поврате свој изгубљени новац. ЕФРИ је помогао БИРН-у да касније ступи у контакт са неколико жртава.

Џон Потер из Енглеске је 2018. године узео кредит од 50.000 фунти, након што су га контактирали из једног од кол центара представљајући му се као брокери који му могу помоћи да увећа своју уштеђевину. Свега пар дана касније изгубио је све што је имао на банковном рачуну.

“У тренутку када сам схватио да сам бесповратно изгубио новац осећао сам се тотално разорено и беспомоћно”, каже он за БИРН.

Према наводима неименованог извора БИРН-а, који се овим послом бавио у Београду, поред улагања у кол центре, највећу инвестицију у овом послу представљају подаци потенцијалних клијената. 

Те базе се прикупљају на основу гугл и фејсбук претрага потенцијалних жртава. 

„Агенти за задржавање су са одговарајућим клијентом морали да изграде добру хемију, дакле пријатељски контакт. Израелци кажу, да кад клијент три пута нешто уради, то му је прешло у навику”, стоји у сведочењу Александра Игњатовића. 

Свака информација која се добија од клијената, на крају се искористи против клијента. 

“Ако на пример, клијент каже да има децу, онда агент за задржавање саопштава, `лепо, имате децу`. Све се заправо догађало на начин описан у филму Вук са Волстрита”, рекао је Игњатовић. 

Ако би жртве захтевале исплату инвестираног новца и представљених добити, таква исплата је одбијана уз коришћење различитих изговора.

„Мени је речено да је дошло до хакерског напада из Кине и да су сва средства изгубљена“, објашњава Џон Потер из Лестера за БИРН.

Реалан број жртава, као и износ штете, драстично су већи од процена аустријске и немачке полиције јер оштећени широм света не знају коме да се обрате, а и када се обрате за помоћ нема очекиване реакције надлежних органа.

“Прво сам се обратио полицији, али то је било само траћење времена. Тамо су ми рекли да сам сам крив и да превара није у њиховој надлежности јер није изведена на територије Велике Британије”, каже Џон Потер, преварени пензионер из Лестера.

Ипак, на примеру истраге коју је споровела аустријска полиција, показало се да је могуће стати овој манипулацији на реп.

„Моја пријатељица и ја смо жртве преваре. Ја сам изгубила пар хиљада евра, али моја пријатељица када није имала више новца, подигла је кредит како би уплатила још“, каже за БИРН Мија Луси, психолог из Лондона.

„Били су невероватно вешти, наступали су изразито пријатељски. Мене су успели да обману, а психологијом се бавим деценијама“, каже Мија Луси.

Она објашњава да је ова превара на њу оставила велику трауму, како финансијски, тако и психолошки.

ФБИ и хапшења у Нишу

 Почетком априла 2020. године српска полиција је, по налогу Еуропола, ухапсила петорицу припадника криминалне мреже који су радили за Гала Барака. Истог дана у Бугарској су ухапшена још четири члана групе. Српска полиција није саопштила имена ухапшених, него само иницијале: З. М. (37), М. Б. (36), Ф. И. (31), С. Ш. (49) и А. Ђ. (26)

Доказ да је ова врста преваре у Србији широко распрострањена представља и акција америчког ФБИ-а у којој је разоткривена “ћелија” независна од Гала Барака, само једна од многих у Србији.  

На захтев ФБИ пре два месеца у Нишу је ухапшено 11 лица. На основу званично објављених информација, није се могло закључити шта је био повод за њихово хапшење, али БИРН сазнаје да је управо превара у бинарним опцијама био разлог.

На питања упућена канцеларији ФБИ-ја у Београду добили смо одговор да детаљи истраге и оптужнице нису доступни јавности.

Форекс и бинарне опције

Запослени у кол центрима у Београду су својим потенцијалним жртвама нудили улагања у форекс, односно трговину страним валутама, као и бинарне опције - трговина која је најприближнија коцкању.

Форекс (Фореигн Еxцханге Маркет) је трговина страним валутама - инвеститори купују и продају валуте и потенцијално могу да остваре зараду уколико добро предвиде промене на курсним листама. Ради се о легалном послу којим се баве банке, инвестициони фондови и владе држава. Превара наступа када платформе и улагања воде људи који за то немају дозволу и чије платформе само фингирају трговину.

Бинарне опције, са друге стране, су на ивици закона и осмишљене су као нека врста коцке. Улагачи се кладе на то да ли ће се нешто догодити или не. Регулаторно тело за хартије од вредности Европске уније, ЕСМА, забранило је стављање бинарних опција на тржиште за мале инвеститоре, односно грађане.

(javno.rs)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер