Па, ако

(Данас, 12.06.2009)

Негде између проналажења српске хероине, мамутице из Костолца и доласка Ника Слотера, српског хероја, у Београд, председник Борис Тадић је са ТВ екрана поручио: „Све странке су моје“. Некако истовремено и „Звезде Гранда“ и локални избори „Значи Земун и Вождовац“ ушли су у финале. Чека се још заједнички наступ у „Арени“.

У међувремену се договарају око могућих дуета. И ту се, видите, као показало да као има и неких проблема у нашој држави. Борис Тадић (ДС) и Саша Поповић (Гранд) држећи се оне разумне претпоставке о томе да су све странке Тадићеве (не зато што је Тадић неки тајкун па их држи у џепу, или научник, па их држи у епрувети, него зато што је то, „оно, значи“ захтев времена), уопште не праве питање. Важно је, сматрају ова два продуцента како ти дуети звуче, колико ће тираж да им плане, а не које странке певају у њима. Али, врага, у Србији где се ни учешће Ника Слотера у респектабилној емисији Тржног центра „Пирамида“ не сматра политичким успехом и не изазове стампедо општенародног јуриша на приступнице Демократској странци, него се део грађанства још нешто и скептично преиспитује око свих ових догађаја, нарочито откад је пре локалпатриотских значи - избора министар Ђелић пред камерама размењивао нежности са мамутицом, а градоначелник Ђилас размењивао грубости са жестоким момцима, који се лакше хватају за пиштољ него за новчаник када им радници „паукари“ измештају возни парк с дечијег игралишта и пензоских шеталишта у депо за бесна аута још бешњих власника. „Аууу“, рекли су водећи аналитичари капирајући након пребројаних гласова са избора у Земуну, Гранду, Вождовцу, Косјерићу и шире, нешто мора хитно да се учини, јер, значи-ДС-у пада рејтинг. Тада се неко сетио Жарија, те да би Краљ Иби могао поново да покуша са оним: „Народе мој!“. И тако нам је наш универзални председник Тадић обећао да Србија у најскоријем има да добије шенгене беле, смеши нам се либерализација визног режима, па, ето и Брисел каже, чак и неумољива холандска влада омекшава у пропирању српског веша из веселих деведесетих. Додуше, однекуд су се појавили и снимци Младића, али, наши археолози, аналитичари и форензичари имали су спреман одговор, наиме, реч је о снимцима који датирају пре неких милион година, што ће се утврдити накнадно, тек када се скелет мамутице поред које је пронађен и скелет јелена измести из круга касарне у костолачки парк из доба Јуре.

Све у свему, ако је ико, а оно, председник Тадић је имао, без сумње, најбоље намере, али шта то вреди када се расправа након Земун-Вождовац-Косјерић-Виминацијум баш заоштрила, као да све странке нису Тадићеве. Тако је Динкић одбио да надаље буде непринципијелан и да се од сада па заувек држи принципа. Значи, ако ДС воли Тому нек се они венчавају ако хоће и на Савском венцу, али буду ли то радили у општинама Вождовац, Земун, не могу рачунати да им Г17 кумује. На то је Вучић рекао да је Динкић „тата“ ако Тадић пристане да у његовој „уцени“ буде мама. Веља је рекао да СРС треба да прихвати Томину руку. На то је Тодоровић (СРС) рекао да нема ништа од тога, јер се противприродни односи странака у Србији већ одвијају испод Плавог моста. Иначе, мост се као имагинаријум појављивао и током ових локалних избора, јер су мостови константа српских предизборних кампања, као оно царево одело које се скупо плаћа, мало покрива, а све показује.

Аналитичари неће много да се мешају, што да они увек испадну шугави. Само нек се млади венчавају, кажу они, у Земуну или Вождовцу, ми им се нећемо мешати, али нек све буде по закону и како бог заповеда. Дачић задовољно ћути. СПС је супер прошла и ускоро ће постати, захваљујући највећма, значи ДС-у, најтраженија удавача у Србији. Коштуници је драго због СПС под условом да у будућности преломе паметно. ДС ће проценити између свих својих странака који бракови на кратке стазе би дугорочно у перспективи донели највећи мираз. У складу с тим, уз мало филмских ефеката, определиће се с ким ће у ове три општине. Ако и буду, наизглед, клали вола због киле меса, биће то само наизглед неисплативо. Јер и волови нису више што су наводно некад били на Палама и којекуде. Волови данас спајају неспојиво. Док не саградимо мостове.

Дакле на наредним парламентарним изборима, ванредним или редовним, испуниће се баш оно што практична ДС, та Брена-национале српске политичке сцене, жели, ма ко био победник тих избора, биће то, „значи“ по рецепту ДС. Прећутна концентрациона Србија. Како год бирачи гласали, биће како мама каже. Коначно, ако не у истој држави, сви Срби биће у истој интересној сфери. Па, ако. Шта фали?