Oči u oči sa Vučićem, ili kako je izgledao susret delegacije DJB sa mandatarom

Skupštinsko osoblje došlo je po nas u poslanički klub nekoliko minuta pre 16.00 sati. Na sastanak smo krenuli Radulović, Stevanović, Jasmina Nikolić i ja. U hodniku nas je čekalo sigurno preko trideset kamera.

Blicevi su sevali na sve strane dok smo išli ka sali 1 u parteru Narodne skupštine. Na vratima su stajali Vučić i Ivica Kojić, bivši državni sekretar u ministarstvu ekonomije i finansija Mlađana Dinkića, sada šef kabineta Aleksandra Vučića.

Vučić mi je jako stegao ruku i povukao je prema sebi. Skoro sam se zateturao unapred.

Seli smo i sačekali da fotoreporteri završe svoj posao. Kada su izašli, ostalo je nas šestoro. Vučić je počeo da govori mirno. I jako tiho, da sam ga jedva čuo.*

“Najpre da vam čestitam na izbornom rezultatu i ulasku u Skupštinu. Pozvao sam vas pre svega da čujem šta vi mislite da treba da bude program, i naravno da vam izložim kako ga ja vidim. Ukratko, u narednom periodu odlučan sam da nastavim putem evrointegracija, iako sam svestan da sve manje ljudi u zemlji podržava evrointegracije. Biće mi jako teško da sastavim vladu sa takvim programom. Nadam se da ćemo uspeti da prođemo 4. i 5. reviziju MMF-a. Privredna aktivnost je jako dobra. GDP raste. Moramo da završimo reformu javnih preduzeća, kao i 11 preduzeća u restrukturiranju koje moramo da rešimo. Veliki problemi su RTB Bor i rudnik ‘Resavica’. Na kraju nam ostaje i reforma javne uprave koja predstavlja najveći problem. Otvaramo poglavlja o pravosuđu u procesu pregovora sa EU…” Govorio je oko dva minuta, monotono i staloženo, bez skoro ikakvih emocija, tekst koji smo mnogo puta čuli do sada na konferencijama za štampu. “Hteo bih sada da čujem šta vi imate da mi kažete o programu naredne vlade”. Izbegavao je kontakt očima.

Potom je reč uzeo Radulović. “Da se nadovežem na to što ste rekli, vladavina prava jeste ključni problem Srbije. Mi samo jako zabrinuti za vladavinu prava. S tim u vezi, kako smo najavili u medijima, hteo bih da vam uručim sudsku tužbu koju sud ne može da vam uruči već više od godinu dana, jer ‘ne zna gde vam je prebivalište’. Mislimo da je jako loše za vladavinu prava u jednoj zemlji sud ne uspeva da uruči tužbu premijeru…”

Na tom mestu Vučić je upao u reč. Povisio je ton. “Uopšte me ne interesuje šta ste najavili u medijima. Ja sam sve tužbe dobio. Sve sam ih dobio”.

“Ovu niste dobili. Tako su nam rekli u sudu”.

“Sve sam ih dobio. Nemojte više da lažete. Zašto lažete?” Vučić je još više povisio ton i blago se nagnuo unapred preko stola.

“Ja ne lažem. Tako su nam rekli u sudu. A evo hteo bih da vam uručim i knjigu Dušana Pavlovića Mašina za rasipanje para u kojoj je opisano šta se sve dešavalo za onih pet meseci dok sam bio ministar”, Radulović spusti knjigu na sto ispred njega. “A ovde je i naš Program u 20 tačaka koji bismo voleli da pročitate”.

Tu je stvar eksplodirala. “Dvadeset tačaka, jel? A jel’ ima tačka kako si krao? Jel’ ima koliko si preduzeća opljačkao? Jel više ili manje od 20?”

“Vrlo dobro znate da to sve nije istina. O tome smo pričali kada sam ulazio u Vladu. Sami ste rekli ‘Znam da su to sve Dinkićeve izmišljotine koje lansira preko Kurira’.”

Mandatar je nastavio da ponavlja: “lopov, lažov, stečaj”.

“Ja sam vas saslušao dok ste vi govorili. Sada je red na vas da saslušate. Plan od 20 tačaka govori o tome šta je potrebno uraditi u društvu za godinu dana čime bi postavili državu na noge, nakon čega bi se raspisali fer izbori u kojima vi ne kontrolišete medije. Ekonomska politika koju vodite je pogubna za Srbiju. Uništavate domaću privredu koju ste oterali u stečaj, a favorizujete strane firme ogromnim subvencijama …”

Vučić je slušao uglavnom stisnutih usana. Mada je u nekoliko navrata pokušao da se smiri, nije uspeo. Nastavio je kanonadu: “Vi ste najobičniji lažov i lopov. Vi i vaša žena,... a i vi i vaša žena”, naglo se okrenuo prema Aleksandru Stevanoviću.

“Sram vas bilo! Kako to razgovarate?! Zar su ovo konsultacije za sastav vlade”, povisio je ton Radulović, na šta je Vučić regovao još agresivnije.

“Sram mene bilo?!? Sram vas bilo! Vi ste lažov i lopov. Sve ste opljačkali. I uopšte me ne interesuje ovo što ste mi doneli. Ali da znate, imam i ja nešto za vas. Dobićete to na izlasku iz ove sale. Može da vam bude od koristi u daljem radu.”

Radulović je nastavio ništa manje agresivno: “Sram vas bilo. Uništavate Srbiju. Jedina osoba u ovoj sali koja laže ste vi! U ovoj knjizi možete i da pročitate zašto kažemo da ste vi centar korupcije u Srbiji.”

Jedno drugom su najmanje pet puta ponavljali “Sram vas bilo”, a onda je sve otišlo još korak dalje. Vučić je još više podigao glas i rekao: “A tako, znači?!? Onda, ajde!”, zavrteo je prstom u pravcu vrata. “Ajde! Ajde!” Ponovio je još dva puta.

“Šta, hoćete da nas izbacite? Ne možete da nas izbacite! Mi smo poslanici, ovo je Skupština, vi ste ovde gost. Ako hoćete da kažete da smatrate da je sastanak završen, to se onda tako i kaže”, odgovorio je Radulović.

Vučić je zatim rekao: “Dobro, ja sam rekao svoje, vi ste rekli svoje” i još nekoliko puta ponovio “Ajde”, a nas četvoro je ustalo i krenulo prema izlazu iz sale.

Dok smo izlazili čulo se kako Vučić nekome govori "Odmah mu uručite, odmah”! Radulović je krenuo pravo prema improvizovanoj govornici u holu Skupštine da da izjavu za medije, a mene je presreo Milenko Jovanov iz Napredne stranke mi je bukvalno u ruke uvalio belu fasciklu koju je Vučić najavio da ćemo dobiti nakon konsultacija. Bio je to kraj konsultacija koje faktički nisu ni održane.

* Dijalozi su rekonstruisani po sećanju nas četvoro. 

(Blog Dušana Pavlovića)