Мишковић је прекршио наш договор

Милка Форцан у интервјуу за Курир прича о томе зашто се разишла с Мирославом Мишковићем, о везама тајкуна, политичара и медија, претњама које су стизале и које и даље долазе на њену адресу, и када је схватила да јој више није место поред њега.

„Развод“ с Мирославом Мишковићем није прошао безболно, било је ту и ружних порука.

На почетку одговара на питање које јој сви постављају - како је бити супротстављен по многима најмоћнијем човеку у Србији?

Све ово што ми се дешава нисам желела, али схватам да је то био једини пут и једини начин. Да ли ми је пријатно после медијског цунамија и судског спорења с њим? Наравно да није. Не уживам, али нисам имала избора.

Зашто нисте?

Начин на који се Мишковић обрачунава са мном потврђује да избора није могло бити. Због свега што ми се дешава сигурна сам да сам морала да одем. Верујем да ме кад-тад чекало све ово и зато је добро што више нисам поред њега.

У ком тренутку сте схватили да вам више није место поред Мишковића?

Рад у „Делти“ је буквално био начин живота. Постало ми је тешко оног момента кад сам схватила да сам превише идеализовала пословно окружење и када сам видела да ствари нису баш онакве каквим се представљају.

Шта сте видели што вас је забринуло?

Вредности унутар компаније, вредновање људи, пројеката, подухвата, планова...

Хајде да скинемо рукавице. Шта је било проблематично, шта вам се није допадало?

Схватила сам да у професионалном смислу немам више изазова у „Делти“. Цео проблем није чак ни у томе око чега се разилазимо, већ ружан начин на који се то дешава. Једнострани покушај одузимања „Југохемије“ од Мишковића тек је врх леденог брега.

Шта вас је натерало да одете?

Крупна неслагања на домаћем терену утицала су на то да направим канцеларију за међународне односе. У то време план је био да „Делта“ изађе на Лондонску берзу, то је компанији било потребно, али до тога није дошло.

Има ли у причи о одласку приватних мотива с ваше стране?

Да ли ја имам право да одлучим да је време да пробам нешто друго?

Да ли је један од разлога то што је Мишковић вашег супруга Бранка 1999. отерао у Сибир, што је он одбио и напустио „Делту“?

Не могу десет година касније да се позивам на личне ожиљке и трауме. Они постоје и никад нисам заборавила на њих. То се десило у страшно тешком периоду за нас, тек нам се родило дете, нисмо били у позицији да се осећамо комфорно. Направили смо горак компромис.

Нисте помишљали да му се супротставите?

Не на овај начин на који то данас чиним. Супротно уверењу да сам „Јоцина мала“ којој је тата средио запослење у „Делти“, то није било тако. Мишковић је био веома моћан, а ја нисам била сигурна чак ни за своју позицију. Ипак, да тај сукоб вуче последице и да Бранково потраживање акција у „Делта Максију“ има везе с тим, то не могу да порекнем.

Када вас пријатељи питају какав је Мирослав Мишковић, шта им кажете?

Енергичан, 1000 одсто посвећен циљевима које је поставио пред себе, а који су искључиво везани за пословни успех. Уме да буде коректан, а уме да буде и сушта супротност томе. Велика мана му је што приликом побеђивања противника методе и средства којима се служи у тим борбама нису у потпуности оправдани. Грешка је што то никад није променио.

А да ли је Мишковића прерастао бизнис којим се бави?

„Делтин“ и његов успех су вансеријски. Међутим, да ли толики раст компаније, промене на тржишту у земљи и ван ње изискују динамичније промене у менаџменту, структури и филозофији пословања? Мислим да да.

Како је то у пракси изгледало?

Изгледало је тако што се за веома кратко време вредност компаније баснословно увећала, куповала су се нова предузећа, земља, акције... Питање за дубљу анализу је да ли је у организационом, кадровском и менаџерском смислу толики раст компаније био испраћен. Није.

Која је била најдраматичнија погрешна пословна процена Мишковића?

Недостатак слуха за промене које се дешавају ван „Делте“.

Шта је ваша најдраматичнија погрешна пословна процена?

Неке ствари сам касно препознала.

Хоћете ли већ једном рећи које ствари?

Доста дуго сам гледала на свет с „Делтиним“ ружичастим наочарима.

А кад сте их скинули, шта сте видели?

Касно сам увидела размере проблема у чијем сам се епицентру налазила годинама. Не амнестирам себе, али доста тога сам сазнала недавно.

Да ли помислите: „Шта ми је све ово требало, боље да сам остала тамо“?

Све ово би ме чекало кад-тад. Тренутно откупљујем своју слободу. Скупо је плаћам, али слобода ионако нема цену, зар не?

Јесте ли научили нешто добро од њега?

Научила сам много тога, носим велики капитал из „Делте“...

Злобници би рекли, и буквално?

(Смех)... Мислим на искуство и знање.

А шта сте негативно научили од Мишковића?

Не треба бити екстреман у животу.

Мишковић је човек који све, али буквално све у животу посматра црно и бело! Ево мог примера: или сам најближи сарадник, или најљући непријатељ. Тако се понаша у свему. У реалном животу 98 одсто ствари су нијансе сиве, постоји три милиона нијанси. Није баш све како он мисли да јесте - саслушај другу страну, пробај да схватиш с ког аспекта ти се неко обраћа, шта покушава да ти поручи, због чега је дошло до нечег...

Идеалан наслов: „Мишковић екстремиста“!

Мишковић је човек који све, али буквално све у животу посматра црно и бело! Ево мог примера: или сам најближи сарадник, или најљући непријатељ. Тако се понаша у свему. У реалном животу 98 одсто ствари су нијансе сиве, постоји три милиона нијанси. Није баш све како он мисли да јесте - саслушај другу страну, пробај да схватиш с ког аспекта ти се неко обраћа, шта покушава да ти поручи, због чега је дошло до нечег...

Ту код Мишковића постоји апсолутно одсуство слуха за комуникацију, да се саслуша неко други. Резултат тога је екстремно понашање. С неким сте били 20 година малтене најближи сарадник, а сада шаљете све своје ресурсе и логистику на њега!

Која је најекстремнија неправда с којом сте се сусрели поред Мишковића?

Вероватно ова кроз коју пролазим.

Да то не звучи мало себично?

Учињена је неправда према многим људима пре мене, кадровима и менаџерима.

А зашто сте ћутали све време?

Откуд ви знате да сам ћутала?! Уопште нисам! Наше расправе и неслагања су сада први пут постали јавни, али верујте, једна од ствари коју нисам радила јесте ћутање.

Да ли је позеленео од муке кад сте му саопштили да напуштате „Делту“?

Није било тако театрално. Био је смирен.

Али је рекао ону чувену реченицу: „Видећеш с ким се качиш, сада ћеш остати без ‘Југохемије’“?

Јесте.

Плакала сам док је трајала „Олуја“

Пошто сте пореклом из Лике, како сте доживели акцију „Олуја“, коју Хрвати и данас прослављају као своју велику победу?

То је био један од најтужнијих дана у мом животу. Сећам се као да је било јуче: радила сам кад су ми јавили, плакала сам неколико сати.

Да ли вам је нешто остало тамо?

Не, све је спаљено. Сад је делимично обновљено, али никада неће бити као што је било.

Да ли је у тим избегличким колонама био неко ваше породице?

Није, али било је много наших пријатеља.

Јесте ли о томе причали недавно с хрватским председником Ивом Јосиповићем?

- Та ствар ће бити веома тешко превазиђена у српско-хрватским односима. Наравно да сам са господином Јосиповићем причала и о томе.

А јесте ли поменули Мишковића?

Само успут (смех).

Мој отац и Мишковић више не комуницирају.

Колико за свој успех дугујете оцу Јовану Милеуснићу?

Дугујем родитељима за васпитање, образовање и могућност да се одшколујем. Тачно је да су се мој отац и Мишковић познавали док сам још била дете.

Кад сам се запослила у „Делти“, која је почела као мала приватна фирма с 12 радника, њих двојица су сарађивали

Мишковић као директор „Жупе“, отац као директор „Југохемије“. Наравно да је Мишковић знао из чије сам породице, али отац ни тада, ни касније није учествовао у мом пословном развоју.

Свесни сте да се прича: „Лако је њима кад им је тата оставио ‘Југохемију’“?

Свесна сам, и једном за сва времена хоћу да демантујем те злонамерне будалаштине! Истина је да је он био директор који је годинама успешно руководио овом фирмом, истина је да је отишао у јуну 2000. у пензију с један одсто акција.

У том тренутку је било запослених који су имали и већи проценат од њега! Фирма је наставила да ради, а тек 2004. је приватизована од „Делта стара“, Мишковићеве и моје фирме. Да је мојој сестри и мени отац оставио „Југохемију“, зар би се сада повлачили по суду због тога?!

У каквим су сада односима Мишковић и ваш отац?

Нису у контакту.

Од када?

Одавно. Отишао је у пензију и више није одржавао контакте с Мишковићем. То је довољно.

Какве претње Мишковић шаље на вашу адресу?

И кривична пријава је застрашивање. Обраћање тужилаштву је јасна алузија на хапшење! Када све то долази од човека за кога су се везивале такве методе обрачуна с неистомишљеницима, јасно је да морате бити забринути.

Да ли сте забринути за безбедност?

Има људи, наших заједничких познаника, који су ми преносили увредљиве поруке.

Може ли Мишковић да вам науди, да вас уцени нечим?

Не може. Ово је више плашење и слање порука да се повучем.

Спавате ли мирно?

Да!

А ако вам за шест месеци неко закуца на врата с налогом за хапшење?

Мишковић у овој земљи не може сам да ухапси никога! За то су потребни полиција и тужилаштво, а ја хоћу да верујем да су та времена наручених прогона иза нас.

Мислите ли да у Србији има још људи који могу да раде онако како неко наручи?

Још увек нисам опуштена. С великом количином пара можете доста да учините у свим сферама друштва, али неке ствари нису исте као што су биле пре неколико година.

Да ли то што Мишковић данас критикује власт има везе с тим о чему причате?

Власт није иста, без обзира на то што се неки провлаче све ове године. Не можете да тврдите да нисте имали везе с политичарима док компанији иде добро и док остварује невероватне резултате, а да вам онда кад више не цветају руже и кад кола крену низбрдо за све буду криви политичари.

Власт није иста, без обзира на то што се неки провлаче све ове године. Не можете да тврдите да нисте имали везе с политичарима док компанији иде добро и док остварује невероватне резултате, а да вам онда кад више не цветају руже и кад кола крену низбрдо за све буду криви политичари.

У време чије власти је „Делта“ била најмоћнија - Милошевићеве, Ђинђићеве, Коштуничине или Тадићеве?

У време Милошевића и Коштунице.

Има ли Мишковић подршку власти?

„Делта“ је велика компанија која има огроман утицај. Политичари сигурно размишљају шта ће бити с њом и с те стране је оправдано да власт разматра њену судбину. Криза је утицала на све, али није само она допринела смањењу његовог утицаја.

Какав је однос тајкуна и медија?

Моје искуство говори да велике компаније и велики „играчи“ имају озбиљне фондове које троше на медије. Утицај постоји, али то не значи да сте амнестирани од свега. Данашња слика у медијима јасно говори ко коју вест сме да пренесе, а ко не.

Колики је годишњи буџет „Делте“ за медије и оглашавање?

Милионски, у еврима.

А како је са странкама?

Те везе постоје, али се мењају. Није као што је било некад. Не могу процеси више да се држе потпуно блокирани, не можете све рупе да затворите. Некад је могло.

Да ли власт, кроз ваш обрачун, покушава да му смањи маневарски простор?

Наш спор је конкретан и нису га могли осмислити политичари. То су бесмислице.

Имате ли леђа у српској политици?

 

У време чије власти је „Делта“ била најмоћнија - Милошевићеве, Ђинђићеве, Коштуничине или Тадићеве?

У време Милошевића и Коштунице.

Имам подршку породице и пријатеља.

Многи „Делту“ у последње време пореде с мехуром од сапунице?

Време ће показати. „Делта“ има реалне послове и значајну позицију на тржишту. Да ли ће бити на нивоу на ком је данас зависи од регулисања дугова.

Јавна је тајна да Мишковић дугује огромне своте? Прича се о 600 милиона евра дуга добављачима, односно милијарду банкама?

То спада у домен пословне тајне. Дугови према банкама се сервисирају, према добављачима не баш како би требало.

Мислите ли да ће Мишковић продати све послове у Србији и повући се?

Не мислим.

Кад би вас нека компанија питала да ли да купи „Делту“, шта бисте јој саветовали?

Морате имати у виду да сам 20 година оставила у тој компанији, била сам у стању да дам литар крви за „Делту“ и Мишковића! Пријатељи су се шалили на мој рачун питањем: „Јеси ти у некој секти?“.

Хрватска „Атлантик група“ се шири у региону. Иза ње стоји Емил Тедески, као и многе банке. Да ли је грешка што „Делта“ не послује тако?

Јесте. Погледајте власничку структуру „Атлантика“, Тедески има 51 одсто, све остало су углавном инвестициони фондови и банке. То вам олакшава посао сутра кад будете тражили кредите. Не можете кукати на државу што вам не помаже, а држати 100 одсто власништва.

Колико је у парама „тежак“ Мишковић?

Званична процена читаве компаније не постоји, тренутно се прича само о продаји „Делта Максија“. Промет је близу три милијарде евра, па би ту негде требало тражити вредност компаније. Велики проценат чине некретнине у оквиру „Делта рил естејта“. Пошто је услед кризе дошло до њиховог пада, поставља се питање вредности компаније, на које није могуће дати прецизан одговор. Кредити су повучени, камате иду, а вредност некретнина драматично пада.

Морате имати у виду да сам 20 година оставила у тој компанији, била сам у стању да дам литар крви за „Делту“ и Мишковића! Пријатељи су се шалили на мој рачун питањем: „Јеси ти у некој секти?“.

А колико сте ви „тешки“?

Цифре којима се у јавности барата последњих дана су прилично бесмислене.

Добро, ако је вредност „Југохемије“ 100 милиона евра, а ви имате 40 процената, једначина је једноставна.

Заиста мислите да имам те паре?

Не знам, зато и питам.

Мишковић и ја тренутно имамо спор у „Југохемији“. То што он мисли да има и то што ја мислим да имам нема нико од нас двоје. То ће се утврдити на суду.

Да ли вам је Мишковић понудио три одсто целе „Делте“?

Било је усмених договора које је прекршио.

Тадић пре Томе, Дачић пре Динкића

Тадић или Тома?

Гласам за Тадића, упознала сам и Николића, веома пристојан човек.

Дачић или Динкић?

Мој избор је Дачић.

Чеда или Шешељ?

У том избору, Чеда.

Партизан или Звезда?

Партизан.

Омиљени ресторан у Београду?

„Паблик“, због амбијента, „Трпеза“ и „Заплет“ због хране, „Франш„ због баште.

Омиљена књига?

„Калуђер који је продао свој ‘ферари’“ Робина Шарме.

Музика?

Дејвид Гета.

Омиљено летовање?

Прво с другарицама у Црној Гори, давно је то било (смех).

Мишковић хтео да нас елиминише!

Шта је суштина спора у „Југохемији“?

То што је Мишковић насилним путем кренуо да смењује Управни одбор и генералног директора без образложења, иако фирма добро послује. Хтео је да нас елиминише и преузме посао!

Колико вреде две зграде „Југохемије“ у Ресавској, 11 или четири милиона евра? Да ли је дошло до обарања вредности?

Није уопште реч о продаји зграда. Обе су под хипотеком и то им умањује вредност. Зграде нису отуђене, нису ником продате, оне су и даље у систему „Југохемије“. Прича о обарању вредности је фарса, суд ће одлучити колико шта вреди. Основана је нова фирма управо да би се спречило да Мишковићев „Хемслејд“ преузме „Југохемију“ и њене зграде.

Кипарски суд ускоро о „Делта Максију“

Да ли је тачно да белгијски „Делез“ има право прече куповине „Делта Максија“ и да Мишковић тражи милијарду евра за њега?

Више за то нисам задужена.

Ваш супруг је практично стопирао продају „Делта Максија“ потражујући свој део који му Мишковић не признаје?

Реч је о девет процената „Делта Максија“, о чему ће ускоро своју реч дати кипарски суд.

(разговор водио: Саша М. Стајић)