Kad je Zoran Đinđić bio predsednik DS, svaki Glavni odbor je počinjao zahtevom za njegovu smenu – i niko nije trpeo sankcije

Nedavni zahtev više od stotinu članova Glavnog odbora Demokratske stranke da se sazove Glavni odbor, predsednik DS-a Zoran Lutovac proglasio je pučem, namerom potpisnika da promene odluku o bojkotu izbora i saradnjom s Vučićem. Brutalna laž!

Demokratska stranka, jedna od najstarijih, ali i najuticajnijih stranaka u Srbiji, kao temelje svog postojanja i delovanja ima evropske vrednosti, članstvo u Evropskoj uniji, vladavinu prava, slobodu mišljenja i izražavanja, socijalnu pravdu, nezavisnost institucija, toleranciju, dijalog, saradnju s međunarodnom zajednicom, poštovanje prava manjina i manjinskih grupa, zaštitu ugroženih... Koliko su ti principi vidljivi u svakodnevnom delovanju Demokratske stranke, koliko se poštuju i primenjuju u samoj Demokratskoj stranci?

DILEME: Glavni odbor Demokratske stranke ne sastaje se sedam meseci iako je Statutom predviđeno da mora bar na tri meseca. Savez za Srbiju, čiji je osnivač i Demokratska stranka, tražio je od Ustavnog suda da utvrdi da je neustavno to što se Narodna skupština Republike Srbije nije sastajala. Narodna Skupština treba da poštuje Ustav, DS ne mora svoj Statut.

Glavni odbor Demokratske stranke odavno je ogromnom većinom doneo odluku o bojkotu izbora. U međuvremenu su se desile dramatične stvari. Neke stranke koje su proglasile bojkot preispitale su tu odluku. Neke su je potvrdile, neke promenile. Zašto je samo u DS i sama ideja da se o tome razgovara proglašena pučem? Ako je predsednik DS tako siguran u većinu, zašto bi bio problem da se ta većina potvrdi? Ja sam sigurna da bi se potvrdila.

Odluka o bojkotu doneta je pre nego što su čelnici Paraćina i Šapca odlučili da izađu na lokalne izbore, uz vrlo jasno izraženo razumevanje predsednika DS-a. Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, kao redovan učesnik na sastancima organa DS, i Saša Paunović, kao zamenik predsednika DS, bili su najgorljiviji zagovornici bojkota. Saša Paunović je uz blagoslov predsednika DS napustio stranku bez ijedne ružne reči; oni koji su samo pomenuli mogućnost izlaska na lokalne izbore izbačeni su iz stranke s pogrdama.

Brojni članovi Glavnog odbora upozoravali su prilikom donošenja odluke o bojkotu da će se na lokalnim izborima pojaviti grupe građana i liste drugih stranaka na kojima će biti i članovi DS-a, da se lokalnim odborima kojima su izbori najsnažnija motivacija uskraćuje pravo da učestvuju na izborima. Sva ta upozorenja sa indignacijom su odbijana. Ta upozorenja bila su razlog da Demokratska stranka u okviru Saveza za Srbiju inicira jasan zahtev za razdvajanje lokalnih i parlamentarnih izbora i insistira na tome kao ključnom izbornom principu.

Naravno da režim Aleksandra Vučića ne bi prihvatio ovaj zahtev, ali to bi dalo legitimitet strankama u Savezu da svuda gde postoje kapaciteti, a ne samo u Paraćinu i Šapcu, izađu na lokalne izbore. Ovako je samo napravljena konfuzija, ozvaničeno “foliranje”, iskazano licemerje i, što je najgore, stvorena je potpuna zabuna kod građana.

V.D. STANjE: Demokratska stranka je u v.d. stanju. Skoro 70 odbora ima poverenike. Nije sve raspustilo ovo rukovodstvo, ali imalo je obavezu da u roku od šest meseci organizuje izbore i uspostavi regularna rukovodstva. Prošle su dve godine. Raspustili su “nepodobne” odbore. Ni to nije urađeno prema utvrđenim procedurama, a kada Statutarna komisija utvrdi proceduralne propuste, predsednik stranke optuži ih da “vode politiku”.

Vrhunac je suspendovanje članova Statutarne komisije po disciplinskoj prijavi predsednika DS jer “ne poštuju Statut”. Prema Statutu DS, ta komisija je jedina nadležna da tumači Statut, ona je i iznad predsednika DS. Ona je Ustavni sud jedne stranke. U DS se predsednik, koji i nije pravnik, proglasio jedinim “nadležnim” da tumači Statut.

Predsednik DS ne veruje organima DS, on vodi žestoku bitku sa svakim ko se usudi da iskaže drugačije mišljenje

Predsednik DS ne veruje organima DS, on vodi žestoku bitku sa svakim ko se usudi da iskaže drugačije mišljenje. Pokušala sam i lično, i ne samo ja, da predsedniku DS ukažem da mora da bude tolerantniji prema drugačijim mišljenjima. Podsetila sam ga da je u vreme kad je Zoran Đinđić bio predsednik svaki Glavni odbor počinjao zahtevom za njegovo smenjivanje, kao i sednice Skupštine DS. (Stariji članovi pamte Skupštinu na kojoj je Miodrag Perišić, tada potpredsednik DS, podneo ostavku jer njegov predlog za smenu Đinđića nije dobio većinu). Još važnije je da svi ti koji su osporavali Đinđića nisu trpeli sankcije, naprotiv! I dalje su birani na razne funkcije u stranci, a posle 5. oktobra 2000. i na vrlo važna mesta u državnoj upravi.

Nikada Đinđić nikoga nije optužio da zato što je protiv njega sarađuje s Miloševićem iako su neki članovi GO javno predlagali saradnju s nekim predstavnicima SPS. Sve to rešavalo se u okviru stranke.

PROBLEMI: Sadašnji predsednik Zoran Lutovac naglašava da on “čisti DS”. Od čega i koga? Koja je to politika Demokratske stranke koju zastupa Zoran Lutovac?

Demokratska stranka je u poslednje dve godine u potpunosti izgubila svoj identitet na političkoj sceni Srbije. Postala je neprepoznatljiva, neupadljiva, nebitna

1. Demokratska stranka je u poslednje dve godine u potpunosti izgubila svoj identitet na političkoj sceni Srbije. Postala je neprepoznatljiva, neupadljiva, nebitna. Sve stranke u okviru Saveza za Srbiju su se profilisale (SSP Dragana Đilasa, njegova potpredsednica Marinika Tepić, Narodna stranka Vuka Jeremića i agilni Nikola Jovanović, o Bošku Obradoviću i “ Dverima” ne treba ni govoriti). Može li iko da kaže šta su bile akcije, aktivnosti DS?

Nije problem u Savezu, problem je u DS-u.

2. Pojedinačne aktivnosti i akcije, pre svega poslanika DS, s pozitivnim odjekom u javnosti nisu nailazile na podršku rukovodstva. Predsednik DS-a se za dve godine nijednom nije sastao sa Poslaničkim klubom već ih je na svim sastancima optuživao da rade protiv njega. Ne postoji nastup, iskaz, akcija poslanika DS koji su naneli štetu DS. Nesporazumi do kojih je dolazilo krivicom i nekih poslanika i predsednika nisu rešavani dijalogom, raspravom već osudama i optužbama.

3. Demokratska stranka je od osnivanja imala izvanredne kontakte sa svim važnim predstavnicima međunarodne zajednice. Zoran Lutovac nigde ne ide, ni sa kim ne razgovara, izbegava susrete.

4. Demokratska stranka je u okviru Saveza za Srbiju bila suočena sa brojnim izazovima: od stavova koji su se žestoko kosili sa osnovnim opredeljenjima DS, do direktnog vređanja osnivača DS Dragoljuba Mićunovića, pojedinih poslanika i članova DS. Osim povremenih, neubedljivih saopštenja, DS na te ispade nije reagovala.

5. Da li je bilo neophodno da predsednik DS protiv članova DS podnosi krivične prijave, pokreće disciplinske postupke, inicira raspuštanje odbora, isključivanje iz stranke, umesto da se o svemu tome razgovara unutar stranke? Ako su od 133 potpisa za sazivanje sednice Glavnog odbora tri bila sporna, zar se nije moglo unutar stranke utvrditi o čemu se radi? Zar je trebalo poniziti potpredsednicu DS, najstrašnije progonjenu od Šešelja i vladajućeg režima, i još troje članova DS koji su “krivi” zato što su fizički predali potpise? Zar se unutar stranke nije moglo utvrditi o čemu se radi? Ako su falsifikovani – marš napolje. Možda je neko povukao potpis! Uz to, ti potpisi nikakvu ni pravnu ni materijalnu štetu nisu naneli DS-u. Neki drugi potpisi na finansijskim ugovorima iz prethodnih godina naneli su materijalnu štetu DS. Zašto predsednik DS ne samo da nije podneo krivične prijave već se i ne izjašnjava o njihovoj štetnosti?

6. Misli li iko da bi i u slučaju učešća na izborima Lutovac dozvolio da se na listi nađu sadašnji poslanici DS-a? Laž je da svi mi koji se pitamo “gde ja naša politika?” sarađujemo s režimom, borimo se za fotelje, poslanička mesta, plate... Stranačke izborne liste formiraju rukovodstva stranaka

Lično od 2013. nisam poslanica niti imam bilo kakvu funkciju u stranci. Niti imam ambiciju da budem bilo šta. Moj jedini motiv je da posle knjige “Hronologija: Srbija – DS 1990-2010”, završim i knjigu “Demokratska stanka: 100 godina od osnivanja, 30 godina od obnove rada”. Posle svega, nisam sigurna – možda i ja budem izbačena iz stranke u kojoj sam 29 godina, a možda i Demokratske stranke ne bude više.

(Novi magazin)