Izbori su krajnje rešenje

(Večernje novosti, 31.12.2008)

Srbiji su u ovom trenutku najmanje potrebni izbori. Hteo bih da svi građani i svi politički akteri ovo prime sa punom ozbiljnošću. Svi koji bi pohrlili ka izborima pokazali bi svoju političku nezrelost i dokazali da brinu o svojim stranačkim i kratkoročnim interesima, a ne o opštem dobru. To kažem i kao predsednik stranke kojoj građani najviše veruju i koja bi nedvosmisleno dobila najviše glasova u svojoj istoriji kada bi izbori bili sada.“ Ovu poruku, u predvečerje Nove godine, koja i u Srbiju donosi sve neizvesnosti svetske finansijske krize, građanima, ali i političarima, šalje Boris Tadić, predsednik Srbije.

- Kada bi DS sada želela da učvrsti svoju vlast i učini je neprikosnovenom u naredne četiri godine, bio bi to samo iskaz neodgovornosti. DS je odgovorna partija kojoj je interes države igrađana na prvom mestu. Sada nije vreme za strančarenje, već za veoma odgovorne poteze. Srbija će se suočiti sa velikim iskušenjima svetske ekonomske krize čije posledice još niko ne može da predvidi. Kroz ovo moramo proći zajedno kako bismo očuvali radna mesta ljudi - poručuje predsednik u intervjuu „Novostima“.

* Skupština je već duži period u blokadi, a to se, očigledno, može dogoditi i Vladi. Kako ćemo, onda, spremni dočekati krizu?

- Ne vidim da je Vlada u blokadi. Očekujem da sve stranke u njoj nastave da rade. Vlada je koncipirana da radi četiri godine i hoću da verujem da u nju niko nije ušao da bi iz nje izašao čim nastane teškoća. Ako ne daj bože, neko bude hteo da izađe iz vlade, onda ćemo morati da donesemo mere kako bi ona nastavila da funkcioniše. Izbori su krajnje rešenje. U vreme svetske krize svi imaju odgovornost, pa i parlament, kao najviša institucija i predstavnik volje građana mora da bude disciplinovan i uvažavan. Dakle, moraće da se deblokira.

* Kako do poslaničke discipline?

- Vodeći ljudi parlamenta moraće striktno i do kraja da poštuju Poslovnik. Ako bismo dozvolili da Skupština umesto da donosi zakone kojima se reaguje na krizu, nastavi da bude debatni klub posvađanih doskorašnjih pripadnika iste stranke i mesto za nadgornjavanje za neke nove izbore, to bi bio iskaz naše političke nezrelosti.

* Kad kažete da su izbori krajnje rešenje, šta bi onda bilo „međurešenje“, ako G 17 plus izađe iz vlade?

- Najbolje rešenje je dogovor. Sešćemo sa G 17 plus i videti ima li suštinskog problema. Ja ga ne vidim. Vidim samo neka nervozna reagovanja.

* Ne vidite problem u tome što Dinkićeva stranka osporava energetski sporazum sa Rusijom i kaže da smo ispali „naivni“, dok ostatak vlade to označava najvažnijim poslom i nacionalnim interesom?

- Uvek dozvoljavam mogućnost da stranke brane svoj identitet, pa čak i u okviru Vlade. Ali, ne smeju da dovode u pitanje centralnu politiku države. Ugovorom o energetskom snabdevanju ni na koji način ne dovodimo u pitanje najvažniji strateški cilj zemlje - ulazak u EU. Kao što namerom da uđemo u EU ne dovodimo u pitanje strateški cilj očuvanja Kosova i Metohije. Otvorićemo sa koalicionim partnerima sva sporna pitanja.

* Ima prostora za dijalog uprkos tome što vam lider G 17 plus poručuje da politika nije marketing?

- Mlađan Dinkić je jedan od retkih ljudi u srpskoj politici koji je u stanju da uradi konkretnu stvar i iza kog su konkretna dela: reforma bankarskog sistema, makroekonomska stabilizacija Srbije nakon 2000. godine, dovođenje „Fijata”. Ne moramo nas dvojica da se slažemo u svemu da bismo sarađivali, ali poznato je da niko ne može da vodi Vladu ukoliko stranke u njoj vuku svaka na svoju stranu.

* Vlada, znači, opstaje?

- Sve dok iznova imamo potvrdu saglasnosti o strateškim ciljevima, nema štete zbog prolaznih razlika. I Vlada će opstati četiri godine i završiti posao. Moja namera je da na kraju mandata Vlade i mog predsedničkog mandata kažemo ljudima: izdržali smo i finansijsku krizu, i velike probleme vezane za proglašenje nelegalne nezavisnosti Kosova. Nastavili smo diplomatsku borbu za očuvanje integriteta i suvereniteta Srbije i preneli problem KiM na pravni teren, na međunarodni sud pravde. I podigli smo ugled zemlje, doveli investicije... Ako tada budemo i u predvorju EU - i ako budemo imali završene saobraćajne koridore i infrastrukturu i povećan životni standard građana - onda svako mora da bude zadovoljan tom politikom. Pa, i ako bude nekog kritičkog suda, biću miran jer su iza nas konkretna dela, a ne spisak lepih želja.

* Ako, i pored najbolje volje u DS i G 17 plus, ne nađete zajednički jezik hoće li biti manjinske vlade?

- O tom-potom. Premošćavamo prepreke kako na njih nailazimo. Razgovaraće se unutar vlade.

* Prema Dinkiću, Vlada je izgubila autoritet i trpi pritisak spolja, iz vašeg kabineta...

- Ne daje predsednik Srbije autoritet Vladi, niti može da joj ga „pozajmi“, već ona sama mora da ga obezbeđuje i iznova potvrđuje. Voleo bih da pored sile, koja je monopol države i jedan od elemenata autoriteta, Vlada stalno obezbeđuje autoritet i po osnovu druga dva neophodna elementa - znanja i delanja. Kad smo u sferi teorije: predsednik Republike i svaka državna institucija svoj autoritet uspostavlja kroz sve tri dimenzije. Naravno, ovde ne treba zameniti pojam autoriteta sa pojmom autoritarnosti koja isključivo počiva na goloj fizičkoj sili. Nikada ne bih podržavao one koji bi da autoritet znanja i delotvornosti nadomeste golom fizičkom silom.

* Kada bi došlo do tog krajnjeg ishoda - izbora, da li bi DS pružila ruku SNS, kao što je postupila prema SPS? Da li je u Srbiji moguća široka koalicija DS i SNS?

- Države koje imaju dve jake stranke imaju veću garanciju političke stabilnosti, ali i kod njih se dešava da velike stranke uđu u zajedničku vladu. Tomislav Nikolić je moj najveći politički rival. U izborima 2004. i 2008. godine sučelili smo dve političke opcije i nedvosmileni zaključak, nakon svih naših političkih „sudaranja“, jeste da je za Srbiju dobro da ima dve snažne stranke. Za naše društvo je dobro da ima različite političke opcije, ali se kao nekakva kob čini ona: „dva Srbina tri partije“, jer stalno dolazi do cepanja opcija. Iskorak DS pri formiranju Vlade imao je za cilj ukrupnjavanje političke scene i na tome ćemo nastaviti da radimo i u budućnosti.

* Da li Nikolićeva stranka može biti partner DS?

- Ne vidim jače rivale koji mogu da ugroze primat DS, od SNS i Tomislava Nikolića. Oni su rivali, dakle, a ne naši politički i koalicioni partneri. Uprkos tome što je Nikolić jasno rekao da su njihovi ciljevi i odbrana Kosova i članstvo u EU, naše razlike su duboke.

* Vi ste potpuno zadovoljni konačnim sporazumom sa Rusijom?

- Početni papir od koga je ruska strana krenula i papir koji smo na kraju potpisali dijametralno su različiti. Taj konačni neuporedivo je povoljniji za nas. Treba imati na umu i da su u odnosu na period od samo pre tri meseca, sve naftne kompanije značajno izgubile od svoje vrednosti - i „Gasprom”, i OMV, i „Šel” i „Teksako”. Nije valjda NIS jedini koji je sačuvao svoju vrednost u ekonomskoj krizi?

* Jedna od primedbi je da je NIS još mogao sam da se izdržava, pa nije morao da se proda u vreme pada vrednosti...

- Tačno je da se takvo preduzeće ne prodaje u nepovoljnoj klimi, ali je činjenica da smo u istom momentu imali priliku da napravimo strategijski dogovor o snabdevanju gasom u narednih trideset godina. Obezbedili smo partnera sa najbogatijim izvorima nafte i gasa, koji obezbeđuje ekološke standarde i namerava da ovde proizvodi za izvoz. I veoma važno - obezbedili smo veoma dobar socijalni program kakav još nije viđen u Srbiji: 750 evra po godini staža. Tako smo očuvali 15.000 radnih mesta u industriji koja je u velikoj dubiozi zbog pada cene nafte. Na kraju, dobili smo garanciju da, ako Gasprom ne bude uložio više od pola milijarde evra u obnavljanje naših kapaciteta i ekološku zaštitu, možemo da raskinemo ugovor i sve vratimo na početnu tačku. Ako neko kaže da su ovo loša rešenja, bojim se da ne raspolaže nikakvim argumentima.

* Da li sporazum sa Rusijom menja stratešku spoljnopolitičku orijentaciju Srbije?

- Da ne bude dileme, u razgovoru sa predsednikom Medvedevom naglasio sam da Srbija hoće u EU. Geostrateški, mi smo između EU i Rusije. I na sredini Južnog toka gasovoda. A takva Srbija biće značajnija Evropskoj uniji nego ona bez gasovoda. Kao što je Srbija kao članica EU dragoceniji prijatelj Rusiji. Kada neko kaže da nije dobro da budemo na glavnoj komunikaciji između proizvođača i korisnika energenata, onda taj ima problem i sa političkom i sa ekonomskom pameću.

* Očekujete li da Srbija ove godine dobije status kandidata za članstvo u EU?- Jasno je da pri novim svetskim izazovima ni u EU nema onog entuzijazma za proširenjem koji je postojao pre godinu. U Srbiji se kao nekritičan zahtev pojavio opšti pojam „garancije“, a garancija jednostavno nema! Ni za „Fijat“, ni za status kandidata... Nema krajnjih garancija ni za gasovod... Prosto je - kao što ni đak nema garancija da će završiti školu. Ali dete koje najpre upiše školu a potom vredno radi - dobiće diplomu. Bilo bi jako komotno da živimo u svetu konačnih garancija, ali moraćemo da se potrudimo da bi postigli uspeh, i da radimo i da budemo složniji.

* U takvim okolnostima, šta Srbiji treba da radi?

- Da podiže verovatnoću za ostvarivanje svojih nacionalnih i građanskih interesa. Da čini sve da dobije status kandidata: od saradnje sa Haškim tribunalom, do obezbeđivanja političke stabilnosti i učvršćivanja ekonomije. Moram na vreme, i otvoreno da kažem građanima: nismo u istoj Srbiji u kakvoj smo bili u vreme izbora. Nećemo moći da ispunimo sva obećanja u rokovima koje smo postavili, ali to ne znači da od njih odustajemo. EU je mesto prema kom smo krenuli i ne skrećemo sa tog puta.

* Havijer Solana, upitan da li bi priznavanje nezavisnosti Kosova moglo postati uslov za ulazak Srbije u EU, kaže da je to pitanje za „kasniju fazu“. Očekujete li da se taj uslov postavi?

- I u kasnijoj fazi Srbija će imati isti odgovor: uslovljavanje članstva u EU priznanjem nezavisnosti KiM neće biti moguće. Saveznik takve naše politike je i činjenica da u EU ima članica koje nezavisno Kosovo nikada neće priznati zbog problema sličnih kosovskom na sopstvenoj teritoriji.

* Deo javnosti i opozicije vas optužuje da ste, prihvatanjem Euleksa, priznali nezavisnost KiM?

- Ako Solana kaže da pitanje Kosova i integracija nije za danas, nego za budućnost, i on potvrđuje da Srbija nije priznala Kosovo. Ako prvi čovek Euleksa Kermabon kaže da je Euleks statusno neutralna misija, to znači da Srbija nije priznala nezavisnost. Euleks nema nijedan dokument koji na bilo koji način usvaja Ahtisarijev plan. Od Euleksa očekujemo da uspostavi vladavinu prava, što je najveći interes Srba na Kosovu. Odlukom SB, Euleks je obavezan da koordiniše svoje aktivnosti u oblastima gde živi srpsko stanovništvo sa institucijama Vlade Srbije. Pa, ako mi sad neko kaže da je Kosovo nezavisna zemlja, iako Euleks mora da koordiniše rad sa Srbijom, ni tu ne vidim logiku. Način na koji su Srbi prihvatili Euleks na KiM svedoči koliko su Srbi i Srbija odgovorni.

* Priština se, ipak, opire sprovođenju plana od šest tačaka...

- Optimista sam da ćemo se izboriti za naše ciljeve, ali u toj borbi nikako ne želimo da namećemo rešenja Albancima na Kosovu. Kao što ne dozvoljavamo da se rešenja nameću nama. Dugoročno, samo kompromisno rešenje može biti održivo. Pre ili kasnije, to će razumeti međunarodne institucije koje su stale iza nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova. Naš je cilj da se vratimo pregovorima. U krajnjem slučaju, samo Srbi i Albanci mogu da nađu rešenje svog zajedničkog života, odnosno, života jednih pored drugih.

* Pojedine vojvođanske stranke pozivaju vas da pokrenete promenu Ustava, šta kažete na to?

- Status Vojvodine definiše se Statutom i Zakonom o nadležnostima Vojvodine koje mora da potvrdi republički parlament. Oba dokumenta moraju da budu u skladu sa Ustavom. Sve koji se pribojavaju da će se Srbija dezintegrisati usvajanjem ova dva akta, podsećam da je integritet Srbije obezebeđen upravo Ustavom za koji su i oni glasali.

* Da li građani u nastupajućem periodu krize mogu da očekuju oslonac u državnim institucijama?

- Da. Država će po prvi put, kroz novi budžet, stati iza preduzeća koja imaju problem sa obezbeđivanjem bankarskih sredstava. Što ne znači da ćemo čuvati „opterećujuća“ radna mesta.

* Znači, zaposleni u državnoj administraciji biće jedni od „pogođenih“ u krizi?

- Tu nema dileme. Svaki zaposleni u administraciji mora da ubedi poslodavca da je njegovo radno mesto potrebno. Prošlo je doba u kome se moglo računati na mesto na kome se ništa ne radi. Krajnje je vreme za korenite promene, da bismo iz krize izašli sa novim ekonomskim ubrzanjem, a ne sa tegovima koji već dugo stoje na leđima srpske privrede.

* U kojim granama privrede građanima preti gubitak posla?

- Centralne tačke naše ekonomske politike danas su odbrana radnih mesta i pripreme za novi početak, odnosno, politika novog impulsa za vreme kada kriza prođe. To znači okretanje privrede domaćem tržištu, uz održavanje svih kapaciteta za izvoz, za onaj trenutak kada kriza prođe. Osim toga, rusko tržište bi moglo da bude privremeni izlaz iz nevolja. Dobra okolnost je da su građevinski radovi nikad jeftiniji, pa ovo vreme treba iskoristiti za infrastrukturne radove, a to otvara radna mesta. Nije problem kada ljudi moraju da zamene svoj posao, već onda kada jedan izgube, a drugi ne nađu.

* Bez stranih investicija Srbija se teško razvija, da li ih je u 2009. nerealno očekivati?

- Nije realno očekivati ulaganja u meri u kojoj smo ih imali do sada. Vidim mogućnost da, recimo, iz južne Nemačke ili regije severne Italije, dođu kompanije kojima je u ovim okolnostima mnogo skupo da proizvode u tamošnjim gradovima. Da bi automobilska industrija mogla da prebrodi krizu premeštaće proizvodnju u jeftinija područja, a Srbija je dobra zona jer ima dovoljno obučene radne snage za taj posao. Što više kompanija dođe, makar otvorile i manji broj radnih mesta, za Srbiju je veoma značajno. Pogotovo, što će kad kriza prođe one ostati ovde i duplirati, ili utrostručiti, broj zaposlenih.

* Koliko je ugrožen posao sa „Fijatom”?

- Sasavim je sigurno da on u 2009. godini neće imati formu koju je „Fijat” planirao. Dobio sam uveravanja od predsednika Markionea da će kod nas nastaviti proizvodnju „Punta“ u narednoj godini i pripremati se za proizvodnju novog modela u 2010. Samo se radi o odlaganju plana. Čujemo nemoralne optužbe političkih protivnika da smo znali za svetsku finansijsku krizu i da je dovođenje „Fijata” i energetski sporazum sa Rusijom samo politički marketing. Takva vrsta napada ući će u istoriju beščašća u srpskoj politici! Niko u svetu nije znao da će se kriza desiti i da će imati ovakav zamah i brzinu. Ljudi se ne ponašaju isto kad se dese prirodne katastrofe, oni tada izražavaju solidarnost, a i političke stranke bi morale da izbegavaju prljave udarce u ovakvim vremenima. Građani sve to posmatraju. Ovo je vreme velikih pritisaka, a određeni učesnici u političkom životu rado bi da se izmaknu od odgovornosti.

* Ko se izmiče?

- Vidi se to. Ovo je vreme kada su bukvalno svi pod lupom, i članovi vlade i opozicija. Stvarno se na muci poznaju junaci. Tu sam da čujem svakog ko hoće da doprinese i kritikom i predlozima, i to je korisno. Ali, sigurno je, građani će kazniti sve one koji se politikom bave na neodgovoran način u ovako ozbiljno vreme.