Federacija je inostranstvo

(Vreme, 19.02.2009)

Krajem decembra lideri Saveza nezavisnih socijaldemokrata, Stranke demokratske akcije i Hrvatske demokratske zajednice, Milorad Dodik, Sulejman Tihić i Dragan Čović, sastali su se prvi put u selu Prud u Bosanskoj Posavini. Dogovor lidera tri vladajuće stranke, nazvan Prudski sporazum, uzburkao je međuentitetsku političku scenu u Bosni i Hercegovini. Negde između stereotipa "genocidne tvorevine Republike Srpske" i "propagatora muslimanske države u Sarajevu" trojica političara pokušala su da pronađu odgovor na goruća pitanja koja se tiču svih. Glasna kritika došla je sa svih strana, mogle su se čuti raznorazne spekulacije o "preraspodeli" Bosne, "obaranju" Dejtonskog sporazuma i nebrojene interpretacije sporazuma postignutog u Prudu. Iako su i trojica predstavnika Srba, Bošnjaka i Hrvata davali delom posve različite izjave o rezultatima sastanka, dogovorili su se da se ponovo sastanu 23. februara i nastave razgovor. Posle nedvosmislenih izjava premijera Republike Srpske Milorada Dodika da je postojanje RS u njenoj postojećoj formi i teritoriji "neupitno", u Banjaluci mirno čekaju krajnji ishod Prudskih usaglašavanja. Grad je čist, ulice su široke, nema saobraćajne gužve, kafići i kafane su dupke puni, atmosferom i enterijerom ne razlikuju se od lokala bilo kog bogatog evropskog grada, radno vreme im je do 23. sata. Novu, modernu zgradu Vlade RS, koju je krajem novembra 2007. pred otvaranje osveštao vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije, mnogi građani glavnog grada RS doživljavaju kao simbol svoje državnosti. Ispred i iza impresivnog zdanja postavljeni su vodoskoci, iz zvučnika se čuje tiha muzika. Veliki administrativni kompleks svakako ima kapacitet za poslovanje samostalne države. Enterijer je luksuzan, podseća na predimenzionirani Hajat i treba da impresionira posetioce iz zemlje, Federacije i ostalog inostranstva. Na poslednjem spratu se nalazi restoran za vladine službenike i gostujuće delegacije iz koga se vidi čitav grad. U zgradi u kojoj radi Milorad Dodik zabranjeno je pušenje.

„Vreme“: Da vas neko negde u Evropi na ulici pita odakle ste, šta biste rekli?

Milorad Dodik: Iz Republike Srpske.

Znači li to da vi Bosnu i Hercegovinu ne osećate kao svoju državu?

Bosna i Hercegovina kao država je za nas moranje, rezultat Dejtonskog mirovnog sporazuma. Kao legalista, ja to naravno ne sporim. A ako me pitate o emocijama, onda ću ja uvijek reći da sam iz Republike Srpske, iz Banjaluke. A ako nije dovoljna ta identifikacija, onda ću reći da sam iz Beograda, iz Srbije.

Šta ste se vi zapravo dogovorili sa liderima SDA i HDZ-a u Prudu?

Mi smo se u Prudu, pored ostalog, dogovorili da se budžet za ovu godinu usvoji u obimu kakav je dogovoren u parlamentu. I pored činjenice da su neki pokušali da spekulišu oko budžeta, recimo Haris Silajdžić, koji je tražio da se poveća za 350 miliona konvertibilnih maraka. Uobičajeno je, inače, da Bosna ima čak do trećeg mjeseca problema sa budžetom za tekuću godinu i da se usvaja pod pritiskom međunarodnog faktora. Druga stvar oko koje smo se dogovorili je rješavanje statusa Distrikta Brčko, koji je ostavljen kao problem arbitražne komisije i gdje supervizor na osnovu Dejtonskog sporazuma nema ovlašćenja da rješava statusna pitanja. Bilo je, dakle, neophodno da se utvrdi status koji će omogućiti da Distrikt Brčko može da se za svoja prava predviđena Dejmonom ili arbitražnom odlukom bori u Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine. A Ustavni sud BiH je jedna veštačka institucija u kojoj sjede tri strane sudije koje nas, zajedno sa bošnjački, muslimanskim sudijama, po pravilu preglasavaju i donose određena rješenja.

Šta ste se dogovorili?

Bilo je potrebno da se donese veoma precizan i jasan amandman na Ustav, zbog našeg lošeg iskustva iz prošlosti sa radom Ustavnog suda, koji nameće politička rješenja u BiH. Mi smo tražili da to bude zaštita statusa utvrđenog arbitražnom odlukom. Znači, da status bude zaštićen i ne može eventualno da se mijenja aranžmanima ustavnog suda. Mi smo kroz nekoliko sastanaka uspjeli da definišemo taj amandman i on je na sjednici Vijeća ministara u Sarajevu dobio svoj formalni karakter kroz predlog parlamentu da bude usvojen.

I za to imate parlamentarnu većinu?

Mislim da imamo dovoljno. Mi iz SNSD-a smo dali svoju saglasnost sa svojih sedam glasova od 28 koliko će biti potrebno. Od te priče koji su mnogi nazvali „Prudski proces“, to su, dakle, dva kapitalna pitanja koje smo uspjeli da rješimo.

Kako to sada treba konkretno da funkcioniše u Brčkom?

To će biti lokalna zajednica. To je važna definicija, zato što to isključuje mogućnost da Distrikt Brčko ima svoje predstavnike u organima BiH. Neki su imali ambicije da obezbjede za Distrikt Brčko dva do tri poslanička mjesta. Može, naravno, da bude neko iz Distrikta Brčko, ali kroz entitetski izborni sistem. Važno je takođe da je u Distriktu Brčko imovina definisana kao zajednička imovina dva entiteta. To su mnogi osporavali i željeli da Brčko stave isključivo pod suverenitet organa BiH. Ako bi BiH nekada u budućnosti doživjela svoju desoluciju, onda bi se zajednička imovina, naravno, dijelila. Poslije dvije godine pregovora mi smo dobili što smo tražili. Naravno da bismo voljeli da je Brčko, kako je to bilo ranije, pripalo RS, ali smo naprosto morali da prihvatimo realnost koja se zove arbitražna odluka. Još jedno važno pitanje Prudskog sporazuma jeste popis stanovništva. U zemlji u kojoj je vlast koncipirana na bazi konstitutivnosti naroda i na taj način se izvlači legitimitet, velika ujdurma bi se digla oko toga što ne možete da se izjasnite onako kako hoćete. Poštujem one koji misle da je njihov nacionalni identitet nevažan, da su kosmopoliti i ja to cijenim. Ali ne mogu da ne uvažim one koji veoma snažno osjećaju svoju nacionalnu pripadnost i tako žele da se izjasne, a to odgovara evropskim standardima. Mi na osnovu toga idemo polako ka izradi zakona o popisu stanovništva.

Šta je zapravo s pričom o preraspodeli Bosne u Prudu? Jeste li se na kraju po tom pitanju dogovorili ili ne?

Naša pozicija je veoma jasna i mi smo je ponovili sagovornicima, a to je teritorijalna neupitnost RS u političkom kapacitetu koji je sada konzerviran, a s namjerom da bude jači u budućnosti. E onda su gospoda iz Federacije došla do nekog koncepta o tome da je dobro za održivost BiH da se unutar Federacije formiraju dva entiteta i da se federalno Sarajevo kao glavni grad proglasi distriktom. Mogao sam da budem i protiv toga, ali ništa ne bih mogao da uradim ako se oni saglase oko tog pitanja. Naš stav je u svakom slučaju svima jasan. Pa, Sulejman Tihić je došao u parlament RS i rekao da je svjestan kako RS zavisi isključivo od ljudi iz RS, koje ja trenutno predstavljam. A i Dragan Čović je u nekoliko intervjua rekao da je RS neupitna. Mi nismo imali nikakvog razloga da remetimo njihovu idilu, pa sam rekao: dobro, u redu, vi radite šta hoćete. Na kraju krajeva, ako manipulišete s tim, srešćemo se na sljedećem sastanku i vidjećete se u bolu vaših manipulacija. Sljedeći sastanak je 23. februara u Mostaru.

I ako se vi sve lepo dogovorite, da li visoki predstavnik u BiH na osnovu Bonskih ovlašćenja može sve da poništi?

On nam već odavno ne govori šta možemo ili ne možemo. Mislim da se i oko toga zadržava stereotip prošlosti...

Ima li formalno to ovlašćenje?

Naravno da ga ima. Sada se pokušava vratiti neka uloga kancelarije OHR kakvu je imao Pedi Ešdaun, koji je radio kao slon u staklenoj bašti. Ali to vrijeme je prošlo. Nama je jasno da se sada forsira da Britanac dođe na mjesto visokog predstavnika, koji bi ponovo baš tako trebalo da se ponaša, kao neki maharadža. Ali, mi smo svjesni svoje pozicije. Nismo više u poziciji da budemo samo konzumenti tuđe pameti koja stiže sa strane. Ta formalna ovlašćenja OHR-a postoje, ali faktički teško da mogu da se primjene. Naravno da postoji kod nekih ta želja, prije svega kako bi mogli da se „sklanjaju“ ljudi iz RS. Sklonili su do sada preko 200 ljudi pa se ništa nije promijenilo. I međunarodna zajednica postala je svjesnija pozicije RS, mada vi u Beogradu i ne doživljavate da mi postojimo, ali mi veoma doživljavamo činjenicu da postoji RS, to volimo, budimo se i ustajemo s njom i spremni smo da se žrtvujemo za nju.

Da li i Stranci demokratske akcije i Hrvatskoj demokratskoj zajednici smeta postojanje međunarodnog protektora?

Ne, oni imaju sasvim drugačiji pristup, da treba da ostane neko ko će stalno vršiti pritisak na Banjaluku, navodno da bi pravio neku normalnu BiH. A šta je uopšte normalna BiH?

Kakva je vaša vizija BiH?

Sumorna.

A vaša vizija RS?

Optimistična. Mislim da je RS trajna, da je pokazala da može da bude samoodrživa, da implementira sve standarde savremene Evrope i civilizacije, da može u svoje društveno tkivo sasvim ravnopravno da primi sve nacionalnosti, da favorizuje stručnost i sposobnost. Svi koji žele RS kao mirno mjesto za život dobro su došli. RS poštuje Dejtonski mirovni sporazum. Mi ćemo se boriti za što bolji položaj RS u okviru Bosne, da RS bude država, da ima federalni status, da ima pravo na specijalne odnose sa susjedima, ali i diplomatski status u drugim zemljama po pitanjima gdje mi imamo isključivu nadležnost. U našoj nadležnosti je, recimo, obrazovanje, kao što je to slučaj u pokrajinama u Njemačkoj.

Naša ekonomija je stabilna, samoodrživa, i mi nemamo namjeru da budemo remetilački faktor. Ako se BiH zadrži, ima šansu da se održi samo kao potpuno labav savez federalnih jedinica. Ja lično nisam siguran da BiH može da se zadrži. BiH je sve ovo vrijeme opstala zato što je to htjela međunarodna zajednica. Ona je svoj međunarodni legitimitet dobila zato što su je velike zemlje priznale. Ali ona nikada nije uspjela da uspostavi svoj unutrašnji legitimitet i suverenitet. To je suština svih problema. Malo je zemalja koje su opstale samo na međunarodnom suverenitetu. Mi načelno nismo protiv BiH, ali to sigurno nije Bosna kakvu hoće u Sarajevu.

Da li je vaše shvatanje BiH bliže Hrvatima nego Bošnjacima, s obzirom na to da Srbi imaju podršku iz Beograda, a Hrvati iz Zagreba?

Postoji kod Bošnjaka dugoročno razmišljanje da treba napraviti takvo ustrojstvo BiH koje će izvršiti pritisak na Srbe i Hrvate da odu u svoje matične zemlje i onda bi Bosna ostala samo njima. Ali, imajući u vidu da se posljednjih godina veoma zalažu za arapski svijet, imaju i oni svoje zemlje pa neka idu tamo. Nemam namjeru da napuštam ništa od onoga što pripada RS. I međunarodnoj zajednici je postalo jasno da je RS faktor koji ostaje. Međunarodna zajednica je ovdje bila motor politike iz Sarajeva koja je do prije tri godine dovodila do besmisla RS. Dolazili su ovdje i uzimali šta su htjeli, svaki dan su prenosili neku nadležnost, odnosili fondove, odnosili novac, odnosili pravo. Danas to više nije tako, pa smo sada mi koji vodimo ovu politiku u Sarajevu ponovo loši momci te je potrebno da dođe neki maharadža da nas dovede u red. Neka proba. Došao je Lajčak, pa je morao da odustane.

Da li po vašem mišljenju Dejtonski ugovor koji propisuje veoma komplikovano državno ustrojstvo, pre svega u Federaciji, koči BiH i treba da se manja?

Federacija je za nas inostranstvo. Nemam pravo da se bavim federalnim pitanjima. Suština tog problema je Vašingtonski ugovor, po kome su muslimani i Hrvati pošto su međusobno ratovali napravili prvo muslimansko-hrvatsku federaciju i dogovorili se o deset kantona. Nas tu niko ništa nije pitao. Takva Federacija i RS otišle su onda u Ženevu i tamo je napravljen Ženevski sporazum gdje je rečeno da 49 odsto teritorije pripada RS, a 51 odsto Federaciji. Kako će oni reformisati Federaciju, ja ne znam. Federacija je svakako veliko opterećenje za RS.

Kolika je nezaposlenost u RS?

Po mjerilima MMF-a to je između 16 i 18 odsto. Mi smo u posljednje vrijeme imali značajan broj stečaja a time i otpuštanja radnika. Naša nezaposlenost je po toj metodi bila ranije 25 odsto. Imamo trend smanjenja. U poređenju sa okruženjem, mi imamo relativno stabilnu socijalnu situaciju. Kreirali smo nekoliko projekata za zbrinjavanje radnika i za to smo izdvojili preko sto miliona maraka. Prošle godine smo zaposlili preko 2000 pripravnika sa visokom stručnom spremom, ove godine planiramo oko 1200. U prošloj godini smo u RS zaposlili oko 29.000 radnika. Planiramo i ove godine da nastavimo pozitivan rast zaposlenosti.

S obzirom na to da su privredni parametri u Federaciji lošiji, da li postoji ekonomska migracija unutar BiH?

Neki početni oblici postoje. Sve više ljudi iz Federacije u sferi građevinarstva ili tekstilne industrije dolazi u RS. Naš sistem je i za privrednike daleko stimulativniji zbog poreske politike u RS. Smanjili smo stope poreza na dobit koji iznosi deset odsto, porez na platu je osam odsto, prešli smo na bruto obračun ličnih dohodaka tako da se smanjio obim izdvajanja. U prošle dvije godine iz Federacije je u RS preregistrovano oko 350 pravnih lica. Dobro je došao svako ko želi da radi i ulaže u RS, mi smo poresku stopu i smanjili da bismo privukli okruženje.

Šta je sa specijalnim odnosima između RS i Srbije?

To je termin iz Dejtonskog ugovora i doživljavao je razne faze. Mi smo u posljednje tri godine imali veoma dobre odnose i sa bivšim premijerom Vojislavom Koštunicom, koji je pokazao veliki interes upravo za razvijanje tih odnosa, a naravno i sa gospodinom Borisom Tadićem i aktuelnom vladom na nizu projekata. Zatekli smo mnogo neriješenih problema. Prije tri godine je, na primjer, pacijent iz RS u Srbiji tretiran kao stranac, morao je da plaća četiri puta skuplje usluge nego građani Srbije. Danas je to izjednačeno. Telekom Srbije je uložio 646 miliona evra u Telekom RS i već nakon godinu i nešto dana može se reći da je to jedna od najuspješnijih privatizacija u regionu. Telekom Srbije je tako postao regionalni faktor koji se širi. I u Federaciji je privukao više od 100.000 pretplatnika. Srpski Telekom je investirao još pedeset miliona evra u opremu. Izgradili smo zajednički most na Savi, školu na Palama, mnoge kompanije, kao što je Delta, proširile su svoje poslovanje. Snimali smo zajednički i dva filma: Turneja i Sveti Đorđe ubija aždaju. Hoćemo i da sakupimo zajednička sredstva za snimanje filma o Jasenovcu. Naravno, voljeli bismo da Srbija ima stabilniju situaciju, ali razumijemo da ima dosta problema vezanih za Kosovo. Mi ćemo naš odnos prema Kosovu uvijek dovesti u poziciju sa zvaničnim stavom Srbije. Bio sam u Minhenu, gdje je bilo najavljeno da će govoriti Fatmir Sejdiju, te sam otišao sa te večere.

Pošto je Srbija jedan od garanta Dejtonskog sporazuma, da li se konsultujete sa srpskom vladom?

Zvaničan stav Beograda je da će priznati svaki dogovor postignut konsenzusom tri naroda u BiH. To nam daje dovoljno garancije da ne prihvatamo dogovor koji nećemo, a sa druge strane, da kada nešto prihvatimo nailazimo na razumijevanje. Neke političke elite u Srbiji su željele da imaju svoje ekspoziture u RS. Predsednik Tadić nam poručuje da ima povjerenja u to što radimo, da zna da ćemo učiniti sve u najboljem interesu naroda koji ovdje živi i mi to podržavamo. I to je jedna nova dimenzija međusobnih odnosa. Ranije su bili prisutni razni mešetari, izaslanici, razne službe koje su vrbovale, mediji koji bi po nalogu Beograda nekoga ocrnili.

Koja je uloga predstavništva koje je RS otvorila u Briselu?

Da predstavlja RS.

Da li to znači kako RS ima ambiciju da ima sopstvena diplomatska predstavništva i spoljnu politiku nezavisno od vlade u Sarajevu?

Mi smo predstavništvo u Briselu otvorili kao članica skupštine evropskih regija. To, naravno, nije ambasada jer mi nismo međunarodno priznata zemlja. Mi hoćemo da predstavimo interes RS za evropske integracije na način kako mi mislimo da to treba da se uradi. Dosadašnja praksa je pokazala da Sarajevo oblikuje takozvanu evropsku politiku za cijelu BiH.

Sarajevo nešto pošalje u Brisel, a Brisel, takav kakav jeste, to onda prisvaja kao svoju politiku prema BiH i RS. U svojoj knjizi Pedi Ešdaun lepo piše da, kada je god hteo da slomi Srbe, pozove svog prijatelja Krisa Patena u Evropskoj komisiji, kaže mu šta je neophodno u BiH, a onda bi dobri Kris Paten poslao pismo da se to mora uraditi u ime Evropske komisije.

Na graničnom prelazu Gradiška ne piše „dobro došli u BiH“, već „dobro došli u Republiku Srpsku“.

Da, piše, mi smo dobri ljudi. Pokušali su iz granične službe da to sklone, da nam zabrane da ljudima poželimo dobrodošlicu, pa smo tablu morali da malo pomaknemo na našu teritoriju.

Da li je vaš dogovor o Distriktu Brčko u suštini promena Dejtonskog sporazuma?

Dejtonski sporazum je ostavio nerješeno pitanje Brčkog, koje je bilo podijeljeno između Federacije i RS. Promjena Dejtona bi bila da smo dali status Distriktu Brčko da može da bude predstavljen u BiH kao treći entitet. Ovako je Brčko ostalo lokalna jedinica. Problem u BiH je što su neki predstavnici međunarodne zajednice umjesto da sprovode slovo Dejtonskog sporazuma počeli da sprovode njegov duh. A duha kada pustite, veoma teško možete da ga vratite, nikada ne znate gdje je. Ovako su dobili aspiraciju muslimana koji su pomislili – evo, pušten je duh, sada će nam stranci očistiti RS, Hrvate ćemo još više minimizirati, ono što ostane će se asimilirati i prihvatiti da živi kako mi hoćemo. Sada su Hrvati nezadovoljni jer su prevareni i otvara im se mogućnost da kažu – kada već nije stalna konstitucija Dejtona ono što piše u njemu, onda dajte i nama šansu da imamo treći entitet. Zbog tog duha i nekakve navodno normalne Bosne, nama u RS sve su više uzimali od nadležnosti i otimali što nam pripada.

Znači, sada su svi nezadovoljni?

Da. Umjesto da su stranci rekli: ima da se sprovodi to što piše u Dejtonu, pristali ste na to, i ne interesuje nas. Ovako, kada se tvrdi da duh Dejtona nešto predviđa, postavlja se pitanje ko taj duh tumači. Pa su svi trčali za tim duhom da ga tumače. Duh se sada naduvao, lebdi i nikako da probije sunce u BiH.

U kom stadijumu se nalazi dogovor između Srbije i RS o zajedničkoj izgradnji četiri hidrocentrale?

Ovih dana je prezentovana studija o izgradnji. Mi smo još ranije formirali zajedničku firmu. Moram da vas podsjetim da smo, na osnovu inicijative gospodina Tadića i moje, pozvali federalnu elektroprivredu da pravimo regionalnu kompaniju u kojoj će svako imati svoje interese, ali koja bi postala respektibilan energetski faktor u regionu. Federacija to nije prihvatila. RS i Srbija realizuju taj sporazum, očigledno je da će nam biti potreban i jedan strateški partner. Pozitivno u ovoj ekonomskoj krizi jeste to što ima sve manje mešetara u poslu. Takve megaprojekte nikada nisu pravile kompanije koje su se bazirale samo na kreditima banaka – a sada tih para u bankama ionako nema – već državne kompanije. Mi želimo u ovom poslu da se oslonimo na kompanije koje imaju podršku vlada moćnih zemalja kao što su njemački RWE ili ruski InterRao, ili italijanska i grčka elektroprivreda. Sa njima želimo da nađemo zajednički interes za rekonstrukciju postojećih hidroelektrana i termoelektrana, izgradnju novih elektrana i prenosnog sistema, koji nam sada pravi ogromne gubitke energije.

(Razgovor vodio Andrej Ivanji)