недеља, 24. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Добросуседски односи важе и за Косово
Преносимо

Добросуседски односи важе и за Косово

PDF Штампа Ел. пошта
Волфрам Мас   
понедељак, 21. јун 2010.

(Дневник, 20.6.2010)

Амбасадор Немачке у Београду Волфрам Мас оценио је да одлука о почетку процеса ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању, коју је почетком седмице донео Савет министара ЕУ, представља за Србију веома позитиван догађај.

– Та одлука представља знак поверења у то да ће српске власти држати своју реч и да ће у пуном обиму сарађивати с Хашким судом. Требало би ту одлуку схватити и као охрабрење да се у свим областима упорно ради на изградњи поверења између Србије и држава чланица ЕУ и да се избегну иритирајући потези – поручио је амбасадор Мас у интервјуу „Дневнику”.

Колико ће реално бити потребно времена да ССП прође у свим националним парламентима?

– Процес ратификације у целини зависи од процедура у појединачним државама чланицама. Али укупни временски период ће сигурно бити сличан ономе који је био потребан другим кандидатима за приступање ЕУ (у просеку око две године). У Немачкој се, рецимо, Споразумом морају бавити и различити одбори у оба дома парламента, те на крају и пленум Бундестага.

Колико ће расплет „случаја Младић” бити важан за даљи европски ход Србије, у временском али и процедуралном смислу?

– Сарадња са Хашким судом остаје суштински део процеса приближавања Европску унију. То је тако и утврђено у Закључцима Савета министара од 14. јуна у Луксембургу. Потпуно испуњавање међународних обавеза јесте и остаће услов за пут Србије у ЕУ. Савет министара је охрабрио Владу Србије да се оријентише према препорукама главног хашког тужиоца Сержа Брамерца.

Када говори о паузи у проширењу ЕУ, да ли су разлози Немачке политички или прагматични, односно да ли је у питању став да Унија мора мало да прикочи, између осталог и због грчке криозе, или се ради о процени да су све остале земље, после Хрватске и Исланда, још далеко од испуњавања критеријума за чланство, поготово у условима строжијих и временски захтевнијих процедура које ваља испунити?

– Немачка не говори о паузи у проширењу Европске уније, а није ни ЕУ поставила никакве нове услове. Услови за приближавање Унији остају исти за све потенцијалне чланице, и зацртани су у Копенхашким критеријумима. Ипак, чињеница јесте и то да је Европска унија извукла поуке из прошлих процеса приступања и да је Лисабонски уговор променио процедуре. Стога је сигурно да ће Европска унија данас пажљивије проверавати испуњеност критеријума да би било обезбеђено да се не увезу нови проблеми у ЕУ – на пољу корупције или борбе против организованог криминала, када је реч о нерешеним територијалним сукобима или земљама које придржавање правила не схватају баш озбиљно.

Недавно сте оценили да једина препрека на путу Србије ка Европској унији „може бити она сама”, уз упозорење да се више не жели да се питања територијалног конфликта увозе у Европску унију. Да ли је та Ваша изјава на истом фону као и оцена Вашег британског колеге Стивена Вордсворта, који је експлицитно довео у везу даљи европски напредак Србије и решење косовског питања?

– Као што сам управо рекао, услови су непромењени. Свака земља у крајњој линији одлучује сама којом брзином ће преузети правну тековину ЕУ. До сада сам увек ценио да Србија по овом питању напредује добро и брзо. Ако се не одступа од овог пута, не видим никакав разлог зашто Србија не би требало да се нађе у ЕУ. Није ми познат ниједан случај да је Европска унија одбила земљу која се подвргла условима за приступање ЕУ. Сваки кандидат за приступање мора да сам донесе суверену одлуку да ли ће да напредује на путу ка ЕУ или да тражи алтернативе. Тако треба схватити моју изјаву коју сте цитирали.

Амбасадор Вордсворт је, између осталог, навео да ће чланице ЕУ, које су признале Приштину, „имати проблем” са одговорима Београда у Упитнику, а који би третирали Косово као део Србије. Да ли би и Немачка, као држава која је признала косовску независнот, имала проблем с таквим одговорима српске стране?

– Немачка је признала Косово као државу, тиме је за нас питање статуса решено. Као што сам већ рекао: Не условљавамо даље приближавање Србије ЕУ признавањем независности Косова, али инсистирамо на у Копенхагену затраженој спремности за регионалну сарадњу и добросуседске односе. Подразумева се да то укључује и Косово. Како ће се ово организовати, пре свега је питање за поменуте две стране.

Део политичке јавности изненадила је најава европског комесара за проширење Штефана Филеа да ће ЕУ сачекати став Међународног суда правде у Хагу и потом „испратити политички процес који ће уследити”. Да ли то значи да постоји могућност да чланице ЕУ, које су признале независност Косова, повуку то признање у случају да мишљење МСП-а буде да косовска независност није у сагласности с међународним правом?

– Не бавим се хипотетичним питањима, али указао бих на то да предмет питања поднесеног МСП-у није сагласност независности Косова с међународним правом.

Мандат Еулекса продужен је за још две године. Да ли је Немачка задовољна резултатима Мисије ЕУ, односно има ли сегмената у којима нису постигнути очекивани резултати? И може ли Еулекс постати нова тачка спотицања Србије и ЕУ, с обзиром на све чешће примедбе које из Београда стижу на рачун Мисије?

– Нико нема илузије када је реч о комплексности задатака пред којима је Еулекс. Мислим да је ситуација стабилнија и развој позитивнији него што би се, можда, то могло очекивати. Истина је и да је сарадња Еулекса са неким српским институцијама задовољавајућа, док са другима не функционише толико добро. Србија ту, наравно, мора да себи постави питање колико може бити озбиљан захтев да се приступи неком клубу са чијим највећим и наскупљим пројектом се само тешко може сарађивати.

Како оцењујете намеру ВАЦ групе да се повуче из Србије?

– У свим годинама мог службовања у Србији сам увек сматрао једним од мојих приоритетних задатака да пренесем немачкој привреди да је Србија данас другачија него пре две године. Видео сам себе као особу која промовише Србију као место за инвестиције. Ако се онда један од пет највећих немачких инвеститора у потпуности повлачи из Србије, то, наравно, представља тежак ударац за мој рад, због чега само могу да искрено жалим.

(Разговор водио Мирослав Стајић)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер