Prenosimo | |||
Diktira nam se politika, Srbi sa Kosova sami da odluče o svojoj budućnosti |
ponedeljak, 18. mart 2013. | |
U intervjuu za najnoviji broj lista „Svedok“, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević kaže da je Srbija zemlja kojoj se diktira politika i zemlja koja nema plan na duge staze. - Moramo da uzmemo našu spoljnu politiku u naše ruke 100 odsto. Ne smemo da dozvolimo da se ona diktira od spolja, što je sada slučaj. Nemamo pravi strateški PR plan. Nikada nismo unajmili nekoga da zastupa naše interese u inostranstvu. Svi su zabrinuti šta će reći Amerikanci, ili EU, verovatno ste to primetili, istakao je prestolonaslednik. Govoreći o rešenju za Kosovo, prestolonaslednik je indirektno podržao ideju podele pokrajine: - Imamo narod koji živi tamo, pogotovo na severnom delu koji je čisto srpski. Kakve oni veze imaju sa južnim delom Kosova?! Imamo manastire, enklave... To je tragedija i mislim da ni tu ne uspevamo da pošaljemo jasnu poruku silama u svetu. U tom kontekstu, prestolonaslednik je ukazao i na slučaj Severne Irske i Škotske: - Ako pogledate Severnu Irsku, ona se odvojila od južne Irske. Sada i Škotlanđani govore o odvajanju od Ujedinjenog kraljevstva, a šta je sa našim ljudima? I njima bi trebalo da se dozvoli pravo na odlučivanje i pravo na budućnost. To je deo procesa, ali mi taj argument moramo jasno da iznesemo. Prema mišljenju prestolonaslednika Aleksandra Drugog Karađorđevića, ključni problem Srbije je u tome što joj nedostaje PR plan. - Nemamo pravi strateški PR plan. Nikada nismo unajmili nekoga da zastupa naše interese u inostranstvu, što jeste skupo, ali se isplati kroz nekoliko godina. Kako da se ponesete prema stranom političaru koji je verovatno tu da vas nadigra?! Mi nemamo nikakvu politiku prema tom pitanju, kazao je prestlonaslednik za „Svedok“. Prestolonaslednik se založio i za donošenje posebnog zakona o porodici Karađorđević. Iako odnose sa državom ocenjuje kao dobre, ističe da je njegova skrajnutost u javnosti posledica toga što njegovo pojavljivanje u medijima neki vide kao takmičenje. - Nažalost, neki ljudi vide sve ovo kao takmičenje, a ne bi trebalo tako da misle jer mi svi zajedno radimo ne za ličnu promociju već za dobrobit naroda. Nismo u areni u kojoj smo jedni protiv drugih. Trebalo bi svi da radimo zajedno. Nažalost, moram da primetim da i dalje vidim dosta autocenzure u nekim medijima, kazao je prestolonaslednik za „Svedok“. Govoreći o zapadnim političarima, kako je istakao, smeta mu što većina dolazi kao vatrogasci. - Većina ljudi koji ovde dođu su vatrogasci. I muka mi je od toga. Želim da neko dođe ovde, da bude dočekan od strane naših zvaničnika, počašćen dobrom večerom ovde u Belom dvoru. Mi, Kraljevska porodica, imamo kapacitete i umeli bismo da ih dočekamo sa našim ministrima, premijerom i predsednikom. Mi smo živeli u inostranstvu i znamo kako se to radi. Govoreći o monarhiji, prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević izneo je stav da bi za Srbiju najbolje bilo da bude monarhija, ali i da je ta ideja zloupotrebljena u politici. - Da, političke partije su nanele štetu što se nisu dosledno držale monarhističkih ideja koje su promovisale, ali su time najviše štete nanele sebi. Monarhija ima mnogo više smisla u pogledu biznisa. Ona umanjuje korupciju, jača jedinstvo, osnažuje dobre odnose sa drugim monarhijama i snažnim republikama. Monarhija pomaže da se popravi rđav imidž koji se o nama stvorio u svetu nakon raspada bivše Jugoslavije, istakao je prestolonaslednik. Osvrćući se na događaje od 27. marta 1941. i na ulogu Velike Britanije, prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević kaže da postoje različite interpretacije u srpskoj i stranoj istoriografiji. - Jedna stvar sigurna: Niko izvan naše zemlje nije izveo hiljade ljudi na ulice srpskih gradova da podrže protest protiv Trojnog pakta, koji je smatran sramnim za našu naciju. Za razliku od nekih drugih, uglavnom zapadnih nacija, mi Srbi smo ponekad veoma iracionalni, vođeni emocijama i pravdoljubivošću, kazao je, između ostalog, prestolonaslednik. Ovo su delovi intervjua koji će integralno biti objavljen u najnovijem broju lista „Svedok“. |