Decentralizovana i efikasna Srbija

(Politika, 06.06.2009)

Osnovni problem života u Srbiji je skupa, nesposobna i tragično centralizovana država. Zabluda je da su zato neki njeni delovi, pre svih Beograd, u povlašćenom položaju. Upravo je suprotno: Beograd je usporen preglomaznom državnom birokratijom, a njegovi potencijali zarobljeni su u lavirintima nejasnih odnosa centralne, gradske i opštinskih vlasti.

Danas nema onog najvažnijeg: priznanja države da sama nije sposobna da rešava probleme građana i da zato mora da prenese nadležnost i resurse na one nivoe gde života i energije ima: na regione i lokalne zajednice.

O promeni Ustava mora se raspravljati, ali u prvom planu treba da bude održan hitan dogovor o načinu najefikasnije decentralizacije, garancijama Vojvodini za pravu autonomiju, svojinskim i finansijskim nadležnostima. Nije nam potreban novi kampanjski projekat, sličan onom iz 2006. kada je i usvojen katastrofalan Ustav koji nas guši u tolikoj meri da je glavna kočnica oporavka. Ovako, kako je promena Ustava najavljena, ona liči na uvod u beskorisnu kampanju. Kampanju, zato što se nespremnost za rešavanje životnih problema maskira neodređenom najavom da će se svi problemi otkloniti promenom političkog sistema. Istovremeno, one obaveze koji se moraju izvršiti odmah, poput autonomije Vojvodine, vraćanja imovine i fiskalne decentralizacije, namerno se odlažu i vezuju za tu neizvesnu ustavnu reviziju. Ne postoji nijedan razlog, osim političke želje da se izbegne donošenje odluka, da se i dalje blokira usvajanje Statuta Vojvodine i zakona o prenosu nadležnosti.

Ne smemo da dopustimo da se ponovo igra anahronim terminima opasnosti od asimetričnosti, nestabilnosti, razgradnje. To je jezik s kraja osamdesetih. Siguran sam da namere nisu iste, ali politika je u velikoj meri i interpretacija simbola, doživljaj reči koje koriste političari. Zato postoji opasnost da, ako legitimizujemo takav rečnik, otvorimo prostor i za zloupotrebe emocija koje u sećanju ljudi postoje.

Iskorak iz toga dugujemo izmučenim ljudima u ovoj zemlji. Zato moramo promeniti i političku filozofiju i orijentaciju društva. Suština slobode mora se meriti stepenom uticaja čoveka na sopstveni život i ostvarenjem svake potrebe koja ne ugrožava nečije ljudsko pravo.

Pitanje autonomije i regionalizacije za LDP je pitanje ispunjavanja odgovornosti. Građanima Vojvodine, Sandžaka, juga Srbije, ali i Beograda, Kragujevca, Niša mora se dopustiti pravo specifične odgovornosti koje im omogućava da u potpunosti ostvare svoje autentične interese u okviru regionalne ili pokrajinske autonomije. Samo se tom vrstom slobode razvija, a samim tim i čuva Srbija. Bošnjacima, Mađarima, Albancima, ali i svim drugim zajednicama, LDP želi da omogući da, u okvirima društva čiji su ravnopravni građani, utiču na svoj život efikasnije nego što je danas slučaj. Proces dezintegracije zemlje time neće biti ubrzan, već konačno zaustavljen. To je krajnji cilj i vizija moderne Srbije: bez obzira na etničku ili versku pripadnost, bez obzira na pol i rasu, političko opredeljenje ili mesto rođenja, svako rođen u Srbiji u njoj mora videti i imati veću šansu nego u društvima u okruženju ili bilo gde u svetu.

Što se LDP-a tiče, proces decentralizacije zapravo je mehanizam za suštinsku demokratizaciju društva. On mora brzo da dovede do većeg neposrednog učešća građana u donošenju odluka, poreske decentralizacije, hitnog vraćanja imovine lokalnim samoupravama, nasilno oduzete pre 13 godina, reforme javne administracije i pametne privatizacije javnog sektora, stimulacije intenzivne međuopštinske, pogranične i regionalne saradnje.

Zalažemo se za trostepeni sistem vlasti i ustanovljavanje regija nadležnih u poslovima od regionalnog značaja, kao što su privredni razvoj, saobraćaj i saobraćajna infrastruktura, održavanje javnih puteva, obrazovanje, zdravstvo, planiranje mreže zdravstvenih, socijalnih, kulturnih ustanova, ali i urbanističko i prostorno planiranje.

Mnogo je razloga zbog kojih je neophodno sprovesti regionalizaciju. Ipak, u središtu svake reforme, naročito ove, mora biti javni interes. Decentralizovana, višestepena administracija, bliža građanima, predstavlja ograničenje i kontrolu centralizovanom i koncentrisanom sistemu vlasti. Konačno, cilj i najveća snaga decentralizacije su građani koji aktivno učestvuju u obavljanju javnih poslova.