Dačić ponovo odlučuje

(Politika, 09.06.2009)

Što god da bude na ponovljenim izborima na tri biračka mesta na Voždovcu i bez obzira na uspeh demokrata u Kosjeriću naprednjaci su pobednici lokalnih izbora održanih u nedelju.

Prvi put su se pojavili na izborima od kada su izašli iz Šešeljevog zagrljaja i u Zemunu će imati četiri poslanika više od DS-a, a na Voždovcu – gde je uspeh demokrata bio garantovan ispitivanjima javnog mnjenja – imaće jednog manje ili više, svejedno je. Taj uspeh je nemerljivo značajniji od činjenice da su dramatično potukli svoje dojučerašnje partijske prijatelje radikale.

Uspeh nad DS-om dozvoliće naprednjacima da se u razgovorima sa tadićevcima ne osećaju kao mlađi partner. Ukoliko uspeju da naprave vlast u Zemunu ili Voždovcu, Nikolić i Aleksandar Vučić će moći da se osećaju i jačim i snažnijim od DS-a, a naročito ako to učine bez DS-a. Lideri naprednjaka želeće da imaju svoju vlast u Zemunu i na Voždovcu tim pre što im ona izgleda mnogo dostupnija nego što je vlast u Srbiji bila dostupna Vojislavu Koštunici prošlog leta.

Jer naprednjaci mogu da vladaju i Zemunom i Voždovcem ako im se pridruže DSS i – SPS. To Ivicu Dačića stavlja u poziciju drugog najvećeg dobitnika ovih izbora i otvara mu mogućnost da za manje od godine ponovo odlučuje o budućnosti Srbije. Lider socijalista dugo dokazuje da je jedan od najracionalnijih i najtalentovanijih političara u Srbiji što prošlog leta nisu videli jedino partijski obojeni analitičari. I sada je Dačić u prilici da bira i da se ne kaje što god da odluči. Može da pruži ruku naprednjacima koji su ga onoliko vređali, može da im okrene leđa.

Nikoliću bi lakše bilo da pravi „malu” koaliciju sa SPS-om i DSS-om, nego „veliku” sa DS-om, iako je najavljivao baš taj savez dva giganta koji će obrisati male stranke sa političke scene Srbije. Dogovor sa Tadićem lider naprednjaka platio bi žestokim napadom radikala i narodnjaka da je napustio „patriotski” i „nacionalni” tabor, a verovatno bi bio optuživan da je kriv što je prošlog leta propao dogovor Koštunice, Dačića i njega. Kako god, zbog političke prepoznatljivosti naprednjaka Nikoliću se u ovom momentu više isplati da odloži koaliciju sa demokratama. Čak mu se isplati da ne trampi sa demokratama podršku njihove manjinske vlade na Voždovcu za njegovu manjinsku u Zemunu.

Demokrate bi najviše pogrešile kada bi uslovljavale Dačića da ne ide u koaliciju sa naprednjacima i narodnjacima. Ako bi to radili, bila bi to samo jedna od grešaka u nizu koji je počeo odbijanjem da raspišu nove republičke izbore ili neposredno posle raspada radikala ili krajem prošle godine pre nego što je običan svet počeo da oseća krizu. Nastavak tog niza bio je raspisivanje izbora na Voždovcu (nije moralo kao u Zemunu), a produžetak bi bio žurenje u koaliciju sa Nikolićem i Vučićem u kojoj bi i oni gubili svoj politički lik ponekad jednako teško prepoznatljiv kao što je i lik naprednjaka.