Početna strana > Prenosimo > Četiri moguća puta za Siriju posle Asada - Libija, Jugoslavija, Avganistan ili Katar?
Prenosimo

Četiri moguća puta za Siriju posle Asada - Libija, Jugoslavija, Avganistan ili Katar?

PDF Štampa El. pošta
Rade Maroević   
petak, 13. decembar 2024.

Grupa izraelskih vojnika, dvogledima sa vrha planine Hermon, gledala je raspad Asadove i stvaranje potpuno nove države, kojom, bar za sada, vladaju "pragmatični islamisti". Novim vlastima treba bar 200 milijardi dolara za obnovu zemlje, uništene korupcijom, sankcijama i 14 godina dugim građanskim ratom. Strah od iranske atomske bombe. Nove vlasti na korak od dogovora sa Moskvom o dve ruske vojne baze u toj zemlji.

Statue Bašira el Asada i njegovog oca Hafiza padale su jedna za drugom u pesak sirijskih gradova, oduvane euforičnim slavljem stanovnika zemlje kojom je pune 54 godine, silom i tajnom policijom, vladala jedna porodica. Kada se slegla prašina oko porušenih spomenika i utihnulo oduševljenje, Sirijci su ostali suočeni sa novim dramatičnim pitanjem – na šta će ta država, ukoliko uopšte bude postojala, ličiti u budućnosti.

Ko je svrgnuo Asada, ili senke Abu Graiba

Pobednici – koalicija radikalnih islamista, kurdskih boraca, proturskih snaga, kao i 50 različitih milicija alavita, hrišćana i Druza, do sada je bila ujedinjena u ratu protiv Asadove vojske. Kada je predsednik Sirije, poslednjim avionom iz Damaska, odleteo put Moskve, ove grupe, čini se nemaju nikakav zajednički cilj.

Pogled iz Izraela

Protiv Asada borili su se i pripadnici "Islamske partije Turkistana" i "Brigade imigranata" (Liwa al-Muhajireen wal-Ansar). "Brigadu imigranata" čine mahom čečenski borci, koji su proteklih godina nakratko bili deo Islamske države, sve dok 2015. godine nisu sklopili savet sa El Nusra frontom i vremenom se utopili u Tahrir el Šam, ili organizaciju za oslobođenje Levanta.

Borce "Islamske partije Turkistana" čine mahom Ujguri sa zapada Kine, za koje zapadne obaveštajne službe navode da su dobro organizovani i naoružani. Ove dve organizacije nalaze se na listama terorističkih organizacija u Kini i Rusiji.

Lider najmoćnije milicije, Hajat Tahrir el Šama, ili pokreta za oslobođenje Levanta, Abu Muhamed el Golani, uprkos 10 miliona vrednoj poternici SAD, postao je centralna ličnost nove Sirije.

Od 2003. godine, kada se priključio Al Kaidi u Iraku, ispisao je jednu od najupečatljivijih biografija među radikalnim islamistima. Bio je pomoćnik Abu Musaba el Zarkavija i Abu Bakra el Bagdadija, dok ga Amerikanci nisu zarobili i zatvorili u zloglasni zatvor Abu Graib.

Početkom pobune protiv Asada 2011. godine prešao je u Siriju i postao lider lokalne podružnice Al Nusra fronta, koja je, polako, transformisana u pokret za oslobođenje Levanta.

"Pragmatični" islamisti u Damasku

Po ulasku pobunjenika u Damask, vratio je staro ime – Ahmad el Šara – i pokazao otvorene ambicije da vodi novu državu, najavljujući jednakost svih etničkih i verskih grupa, tržišnu ekonomiju i dobre odnose sa Izraelom.

Gotovo istovremeno, njegovi borci uzvikivali su "smrt Izraelu" gledajući u pravcu izraelskih vojnika koji su zauzeli položaje na visovima planine Hermon, najviše tačke Golanske visoravni.

Suštinski, ponavljali su reči koje je El Golani izgovorio pre desetak godina, tvrdeći da u novoj Siriji, zemlji šerijatskog prava, neće biti mesta za alavite, šiite, Druze i hrišćane. Ovih potonjih, ionako, ima jedva 500.000 u odnosu na dva i kusur miliona pre početka pobune 2011. godine.

Po dolasku u Damask, El Golani je jasno istakao kandidaturu za lidera nove države, govoreći o demokratiji, jednakosti i ekonomiji. Ostaje pitanje da li će, zaista, moći da vlada na demokratskim vrednostima, ili je, samo za ovu priliku, rečnik prilagodio očekivanjima – mahom sa Zapada.

Što se tiče Rusije, nove sirijske vlasti su, navodno, na korak od dogovora o sudbini dve vojne baze u toj državi, što praktično znači da će ruske snage i nadalje ostati u Tartusu i Hmeimu.

Libija, Jugoslavija, Avganistan ili Katar

U trenutku kada se samo jedna jedinica sirijske vojske i dalje suprotstavlja cunamiju promena, okolne države, pre svih Liban, Izrael i Jordan, sa strepnjom gledaju kako će se politički razvijati odnosi unutar Sirije.

Zemlja različitosti

Nekoliko dana posle pada Damaska, turska avijacija je bombardovala kolonu vozila prokurdskih snaga, koje su se pod pritiskom El Golanijevih jedinica povlačile iz Der e Zora. U borbama Kurda i proturskih snaga, u proteklih nekoliko dana, ubijeno je ukupno oko 200 ljudi, pa su Kurdi, želeći da spuste tenzije, podigli zastave nove Sirije na sve javne objekte.

Sirijci se nadaju da bi ovaj problem, bar na neko vreme, mogao biti rešen davanjem izvesnog stepena autonomije kurdskim područjima, sa čime će se, kako stvari stoje, teško složiti snage koje podržava Ankara.

Najtragičniji razvoj situacije bio bi "libijski scenario", prema kojem je pad režima Muamera Gadafija prouzrokovao godine sukoba rivalskih vojski i milicija, da bi se desetak godine kasnije, stanje donekle stabilizovalo faktičkim uspostavljanjem dva entiteta. Iako je Libija mirnija nego ranije, nije ni na puškomet od kakvog održivog političkog rešenja koje bi ponovo ujedinilo zemlju.

Grubo opisan, "jugoslovenski scenario" pretpostavljao bi stvaranje nekoliko zasebnih entiteta, potpuno nezavisnih od Damaska. U opisu ovakvog razvoja događaja, ističe se nada da će ti, zasebni entiteti, biti dovoljno mudri da se u međuvremenu međusobno ne pokolju.

Izlazak iz tunela, El Nusra front

Prošlost lidera pobune, svakako, u niz potencijalnih rešenja budućeg uređenja Sirije uključuje i džihadističku državu. Takva država bi, zavisno od razvoja situacije, mogla biti zasnovana na modelu kakav je svojevremeno na delovima teritorije Iraka i Sirije uspostavila Islamska država, ili tek malo umereniju verziju po modelu talibanizacije Avganistana posle odlaska Amerikanaca.

Milijarde dolara koje nedostaju

Od budućeg uređenja Sirije umnogome će zavisiti i pomoć koja će novim vlastima biti neophodna kako bi zemlju izvukli iz gliba dugogodišnjih sankcija, građanskog rata i nasleđa korumpiranog čvrstorukaškog režima.

Procenjuje se da je vlastima u Damasku za prvu fazu obnove potrebno između 200 i 400 milijardi dolara, ali i da na svetu nema preterano puno adresa na koje El Golani može da se obrati za pomoć.

Budućnost Sirije

Zapad, svakako, nije jedna od njih, pre svega jer će novi lider Sirije teško ubediti svoje pristalice da se opredele za džefersonsku demokratiju.

Račun za stvaranje nove Sirije tako će morati da podnesu Zalivske zemlje, pre svih Katar, ponajviše jer se očekuje da bi buduće uređenje države moglo da bude ustrojeno upravo prema modelu koji je osmislio emir Tamim el Tani.

Sa porazom Hamasa u Pojasu Gaze, Hezbolaha u Libanu i Asada u Siriji, koalicija koju je godinama gradio Iran se za nešto više od godinu dana potpuno raspala, otvarajući vrata novoj podeli snaga na Bliskom istoku.

Osim u nove vlasti u Siriji, svet sa jednakom pažnjom gleda put Teherana, očekujući odgovor na pitanje da li će Iran, koji je pogubio gro saveznika, spoljne pritiske odagnati pravljenjem nuklearne bombe. Zapad i Međunarodna agencija za atomsku energiju tvrde da je Teheran tek neki korak daleko od tog oružja.

(RTS)

 
Pristigli komentari (0)
Pošaljite komentar

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner