Bez Amerike nam nema napretka

Šta je glavna tema Vaše posete?

Ovde sam da pre svega čujem šta misli Amerika, najveća svetska sila, o budućnosti Srbije, o njenoj teritorijalnoj celokupnosti, o odnosima u regionu, dakle o onome što nas, kao građane, najviše zanima. Naravno i da, u meri koliko je to moguće, izložim osnovne postulate naše politike, a to jeste borba za bolji život svih građana Srbije, za više investicija, evropske integracije, bolje odnose sa Amerikom nego što su danas. Kao što ste čuli, ja sam otvoreno i veoma jasno rekao da ni ova niti bilo koja buduća vlada ne može da prizna nezavisnost Kosova. Ja mislim da je to veoma fer i pošteno – nisam želeo da lažem bilo koga i da nekom od njih dajem nadu kako ćemo sutra to možda učiniti, jer nećemo. Mislim da je ta vrsta otvorenosti i iskrenosti dobra, bez obzira na to što smo mi mala zemlja u odnosu na Ameriku.

U izlaganju u Centru Vudro Vilson Ameriku ste stavili na mesto broj jedan u spoljnopolitičkim prioritetima Srbije. Nije li to potpuni zaokret u odnosu na ono što su donedavno bili Vaši stavovi?

Govorio sam o spoljnopolitičkim prioritetima Srbije i na prvo mesto stavio Ameriku. Govorio sam i o Rusiji, ali sam jasno stavio do znanja da svako ko misli da Srbija može da ide napred, a da nema dobre odnose sa SAD, grdno greši. Naša politika je politika saradnje i sa Istokom i sa Zapadom, ali mislim da su stvari u svetu jasne i da Srbija mora da se ponaša u skladu s tim realnostima.

Sa Istokom i Zapadom – da li tim redom?

To nije redosled.

Da li ste od Vaših ovdašnjih sagovornika čuli nešto što, dolazeći ovamo, niste znali ili niste očekivali?

Glavna tema u svim ovdašnjim razgovorima bila je budućnost Srbije – oni su želeli da o tome čuju moje mišljenje, a ja njihovo. Ono zbog čega sam veoma zadovoljan, to je što sam u Stejt departmentu i drugde čuo da Amerika neće tražiti od Srbije da prizna nezavisno Kosovo, bez obzira na to što bi sigurno želeli da bude drugačije. To je za našu zemlju velika stvar. Istovremeno moram da kažem da sam se trudio i nastojao da izbegnem svaku vrstu kritike naše vlade, jer je za to mesto Beograd, a ne Vašington. Ja jesam napravio distancu prema vlastima, ali nisam želeo da ovde u Americi govorim bilo šta loše o našoj zemlji ili našoj vladi, što ih je, čini mi se, iznenadilo. U svakom slučaju, ovo mi je veliko iskustvo.

Kako Vaši sagovornici gledaju na unutrašnje prilike u Srbiji?

Njima je, kao i nama, važna politička stabilnost, bez koje nema budućnosti Srbije. Nikome nisu potrebni ni sukobi, ni nemiri, niti dovođenje Srbije ne neki put koji bi bio protiv njenih interesa.

Bosna je ponovo u fokusu američke spoljne politike. Šta ste ovde čuli o tome?

To je bila možda najčešće pominjana tema. Ja sam ponavljao stav da je neophodno očuvati Dejtonski sporazum i da se mora održati Republika Srpska, kao i da svaka promena mora da bude rezultat dogovora sva tri naroda, a ne nametanje nekog rešenja spolja. Ne mogu, međutim, da kažem da sam zadovoljan onim što sam čuo, a to su nastojanja da srpski entitet izgubi status i značaj koji danas ima po Dejtonskom sporazumu.

Šta je, po oceni sagovornika, razlog da se preispituje Dejton?

Sva objašnjenja polaze od toga da Bosna ne funkcioniše. Moj odgovor na to bio je da za to nije kriva Republika Srpska, ali je očigledno da ovde postoje krugovi koji bi želeli da svu krivicu prebace na srpsku stranu, sa čim se nisam složio.