Без Америке нам нема напретка

Шта је главна тема Ваше посете?

Овде сам да пре свега чујем шта мисли Америка, највећа светска сила, о будућности Србије, о њеној територијалној целокупности, о односима у региону, дакле о ономе што нас, као грађане, највише занима. Наравно и да, у мери колико је то могуће, изложим основне постулате наше политике, а то јесте борба за бољи живот свих грађана Србије, за више инвестиција, европске интеграције, боље односе са Америком него што су данас. Као што сте чули, ја сам отворено и веома јасно рекао да ни ова нити било која будућа влада не може да призна независност Косова. Ја мислим да је то веома фер и поштено – нисам желео да лажем било кога и да неком од њих дајем наду како ћемо сутра то можда учинити, јер нећемо. Мислим да је та врста отворености и искрености добра, без обзира на то што смо ми мала земља у односу на Америку.

У излагању у Центру Вудро Вилсон Америку сте ставили на место број један у спољнополитичким приоритетима Србије. Није ли то потпуни заокрет у односу на оно што су донедавно били Ваши ставови?

Говорио сам о спољнополитичким приоритетима Србије и на прво место ставио Америку. Говорио сам и о Русији, али сам јасно ставио до знања да свако ко мисли да Србија може да иде напред, а да нема добре односе са САД, грдно греши. Наша политика је политика сарадње и са Истоком и са Западом, али мислим да су ствари у свету јасне и да Србија мора да се понаша у складу с тим реалностима.

Са Истоком и Западом – да ли тим редом?

То није редослед.

Да ли сте од Ваших овдашњих саговорника чули нешто што, долазећи овамо, нисте знали или нисте очекивали?

Главна тема у свим овдашњим разговорима била је будућност Србије – они су желели да о томе чују моје мишљење, а ја њихово. Оно због чега сам веома задовољан, то је што сам у Стејт департменту и другде чуо да Америка неће тражити од Србије да призна независно Косово, без обзира на то што би сигурно желели да буде другачије. То је за нашу земљу велика ствар. Истовремено морам да кажем да сам се трудио и настојао да избегнем сваку врсту критике наше владе, јер је за то место Београд, а не Вашингтон. Ја јесам направио дистанцу према властима, али нисам желео да овде у Америци говорим било шта лоше о нашој земљи или нашој влади, што их је, чини ми се, изненадило. У сваком случају, ово ми је велико искуство.

Како Ваши саговорници гледају на унутрашње прилике у Србији?

Њима је, као и нама, важна политичка стабилност, без које нема будућности Србије. Никоме нису потребни ни сукоби, ни немири, нити довођење Србије не неки пут који би био против њених интереса.

Босна је поново у фокусу америчке спољне политике. Шта сте овде чули о томе?

То је била можда најчешће помињана тема. Ја сам понављао став да је неопходно очувати Дејтонски споразум и да се мора одржати Република Српска, као и да свака промена мора да буде резултат договора сва три народа, а не наметање неког решења споља. Не могу, међутим, да кажем да сам задовољан оним што сам чуо, а то су настојања да српски ентитет изгуби статус и значај који данас има по Дејтонском споразуму.

Шта је, по оцени саговорника, разлог да се преиспитује Дејтон?

Сва објашњења полазе од тога да Босна не функционише. Мој одговор на то био је да за то није крива Република Српска, али је очигледно да овде постоје кругови који би желели да сву кривицу пребаце на српску страну, са чим се нисам сложио.