Posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, čini se da su partije sada jasno svrstane u dva bloka i čini se da su, ukoliko žele da formiraju vladu, Liberalno-demokratska i lista „Za evropsku Srbiju – Boris Tadić” neminovno upućene jedna na drugu. LDP je, po rečima Čedomira Jovanovića, lidera ove partije, spreman na takvu saradnju sa Demokratskom strankom, koja predvodi listu „Za evropsku Srbiju”, budući da „deo društva kojem se obraćaju DS i LDP pokazuje spremnost da ovu zemlju menja”. A suština politike LDP-a je, kako kaže, namera da se Srbija redefiniše i vrati na onaj kurs na kome se nalazila za vreme dvogodišnje vlade Zorana Đinđića. On u razgovoru za „Politiku” odbija da govori o uslovima LDP-a za eventualno sklapanje koalicionog sporazuma sa DS-om, jer ne želi da se ponaša kao ostale partije koje „na početku izbora dele mandate i ministarske funkcije, a onda nakon izbora traže neku većinu koja će to podržati”. Jesu li vam sve stranke sa ove liste prihvatljive? To je tema za Borisa Tadića. On je nosilac liste i mi ćemo razgovarati sa nosiocem liste. Velike su razlike među nama, ali suštinska je, bez obzira na to da li govorimo o monarhizmu Vuka Draškovića, o beskrupuloznosti Mlađana Dinkića, o tom našem čudnom odnosu sa Nenadom Čankom ili o dosta nedefinisanoj međusobnoj komunikaciji sa Rasimom Ljajićem, u tome da su oni zapravo mnogo više u ovoj kampanji pokazali spremnosti da se bore za vlast, a mnogo manje za suštinske promene. Pa dobro, ali kao svaka stranka, i vi se valjda borite za vlast. Naravno, ali ono što razlikuje nas i njih jeste da smo mi bili vrlo jasni kada smo rekli šta je ono što želimo da se u ovom trenutku desi sa našim društvom. I LDP i DS, kada govore o mogućim koalicijama, kažu da će praviti saveze samo sa onima koji prihvate njihovu politiku. Osnovna tačka razlaza između vas i njih, čini se, jeste u viđenju problema Kosova. Jeste li po tom pitanju spremni da prihvatite politiku DS-a, koja se može sažeti u rečenici – celovitost zemlje je važnija od ulaska u EU. Mislim da ako DS odnos prema Kosovu postavlja kao prioritet u definisanju naše koalicije, onda je mnogo prirodnije da ona savez pravi sa DSS, sa kojom se minimalno razlikuje u pogledu rešavanja kosovskog problema i odnosa prema Kosovu. Ostaje nam još prostor da jedni druge uveravamo, odnosno zavaravamo, tumačeći takav stav DS-a njihovom potrebom da u ovoj kampanji zadrže deo birača, a ne njihovim iskrenim opredeljenjem da i nakon 11. maja nastave da sprovode onu politiku koja je ovu zemlju gurnula praktično u izolaciju, konfrontirala je sa razvijenim svetom, i politiku koja je toliko podelila naše društvo da mi danas to više ne smemo ignorisati. Biljana Srbljanović je pre mesec dana rekla da je stav predstavnika DS-a prema Kosovu zapravo identičan stavu LDP-a, ali da je problem u tome što ta stranka nikako da smogne snage da počne javno da govori istinu. Da li i Vi to mislite i da li računate na to da bi DS, ako zajedno formirate vladu, izneo drugačiji stav o Kosovu? LDP nije ušao u ovu kampanju da bi pobeđivao DS, a još manji razlog imamo da je komentarišemo. Znam da u ovom trenutku DS ima dodatnu obavezu zbog činjenice da je njen lider predsednik Republike. Predsednik Republike ima ustavne obaveze, te ustavne obaveze mu propisuju određeni model ponašanja i političkog delovanja, s tim što mislim da u ovom trenutku poštapanje Ustavom više nije dovoljan odgovor na ovu situaciju u kojoj se nalazimo. Mislite li da je DS spreman da prihvati vaš stav o Kosovu, a on je, čini mi se, da je Kosovo za Srbiju zauvek izgubljeno, kao deo teritorije ove države? Mi moramo da razgovaramo o Kosovu. Nikada neću reći da sam ja čovek koji je formulisao stopostotno ispravan odgovor na kosovski problem, ali mislim da je orijentacija LDP-a iskrena, istinita i odgovorna, i na tom kursu naravno da možemo zajedno, ne samo sa DS-om, nego sa svim ljudima koji misle o ovoj zemlji, razgovarati i formulisati odgovor na kosovski problem. Da li možda delite Koštuničinu ocenu da je Tadićeva koalicija po pitanju Kosova došla na početne pozicije LDP-a? Ne. Mislim da Vojislav Koštunica zloupotrebljava to. Suština nesporazuma Tadića i Koštunice je zapravo odnos prema SSP. Pri tom, i jedan i drugi greše, jer se u tom sporazumu ne nalaze one činjenice koje bi im dale za pravo da mogu SSP da predstavljaju kao garant opstanka Kosova u Srbiji, ili da potpis na SSP tumače kao prihvatanje kosovske nezavisnosti. Slanjem misije Euleks, na osnovu zajedničke odluke svih 27 zemalja članica, EU je praktično stavila ad akta Rezoluciju 1244 i pripremila prostor za primenu plana Martija Ahtisarija. I jasno je da je većina zemalja EU priznala nezavisnost Kosova i da Tadić greši i da zloupotrebljava Kosovo u ovoj kampanji kada SSP predstavlja kao naš diplomatski uspeh u odbrani KiM kao sastavnog dela Srbije. S druge strane, Koštunica taj sporazum koristi kako bi razvio dalje antievropsko raspoloženje u Srbiji, s obzirom na to da on od početka nije bio iskreno posvećen evropskoj budućnosti ove zemlje, što danas dolazi do izražaja. I mi nismo spremni da izgovorom o sprovođenju evropske politike i dalje čuvamo ovaj pogrešan kurs u rešavanju kosovskog problema, ili zaobilazimo realnost. Mi nismo spremni da se protiv kriminala i korupcije borimo tako što ćemo tražiti kandidate za nekog novog DŽajića, nego tako što ćemo zaustaviti dalju privatizaciju NIS-a, koja je kriminalna, ne zato što su Rusi kupili NIS, nego zato što su Rusi kupili NIS na način kako se u Rusiji kupovalo pre 15 godina, pa ih je onda Putin pohapsio. Kada već govorite o energetskom sporazumu, koja je, po Vašem mišljenju, alternativa da se osigura energetska stabilnost Srbije? Energetski sporazum mora biti redefinisan i napravljen na isti onaj način na koji su pravljeni energetski sporazumi Rusije sa svim drugim zemljama. Prirodno je da se sporazum potpisuje sa Rusijom, ali nije prirodno da se zbog politikantskih interesa jedne ili druge stranke u vladi marginalizuje naš javni interes i da se cena ruske podrške jednoj politici koja je od starta neuspešna plaća energetskim sporazumima u kojima Rusi imaju više prava i manje obaveza, a mi manje prava i više obaveza. Ne mislite da je to zbog toga što su te druge zemlje imale bolje pregovaračke pozicije kao članice EU? Apsolutno da. Ali hajde da popravimo pozicije. Tako što ćemo modernizovati svoju zemlju, tako što ćemo postati deo EU… Za to treba vremena. Tačno, treba. Ali hajde da to počnemo da radimo. Znači, da taj energetski sporazum čeka dok sve to ne uradimo. Taj sporazum je sam po sebi u toj meri loš da ne postoji argument koji bi neko mogao da potegne da promeni posledice koje će iz tog sporazuma proisteći. Koje su to konkretno loše posledice koje bi proistekle iz ovakvog sporazuma? Taj sporazum nije proistekao iz ozbiljnog rada, taj sporazum je bio deo jedne kampanje, on je i danas u najvećoj meri tajna za naše društvo, o njemu se nije ozbiljno razgovaralo, ni u parlamentu, ni na vladi, taj sporazum je loš zbog toga što je osnova tog sporazuma u neravnopravnosti između prava i obaveza za nas i Ruse . Da li ćete onda, u razgovorima o postizbornoj koaliciji, tražiti od DS-a da odustane od podrške ovakvom energetskom sporazumu, s obzirom na to da oni govore da će ga podržati posle izbora? Apsolutno da. Možete li da zamislite sebe da sedite u vladi sa Božidarom Đelićem, Slobodanom Milosavljevićem i Mlađanom Dinkićem, s obzirom na to da ste ih u novembru prošle godine optužili za zločinačko udruživanje? Očekujem najpre od suda da konačno počne da radi i da odgovor na pitanje koje meni postavljate. To je pravna formulacija za svako krivično delo u kome učestvuje više od jedne osobe. Pitanje monopola i odnosa ove države prema monopolu je ozbiljno, a ti ljudi su, svako na svoj način, imali mnogo više sluha za privatne interese, a mnogo manje razumevanja za potrebe građana ove zemlje. Pa hoćete li onda tražiti od DS-a da oni ne budu u toj vladi? Ne, mi se nećemo baviti kadrovskom politikom DS-a. Ali oni koji računaju na podršku LDP-a moraće da kažu šta očekuju od te vlade i koji su poslovi kojima će se ta vlada baviti, pa ćemo onda, pošto se dogovorimo o tome, pronaći ljude koji su najsposobniji za te poslove. Moramo znati odgovor na pitanje šta je cilj? Da se formira vladajuća koalicija ili reformska vlada. Ako je ponovo cilj formiranje vladajuće koalicije uz izgovor da se tako otklanja opasnost od radikala, onda su džaba krečili. Zato je svakodnevno jačanje LDP-a garancija da se Demokratska stranka neće ponovo naći u poziciji da podlegne Koštuničinim ucenama. A gde bi, po Vašem mišljenju, bilo mesto u vladi sa Listom za evropsku Srbiju? Moja pozicija u toj vladi zavisiće od rezultata LDP-a. Jak rezultat – jaka pozicija. Ipak, kao manja partija verovatno ne računate na mesto premijera? Mislim da je jako važno u tom smislu uspostaviti neki elementarni red i poštovanje građana, kroz poštovanje prvog pravila demokratije koje kaže da stranka koja dobije najviše podrške na izborima ima pravo da kandiduje čoveka koji će biti predsednik vlade. Da li biste prihvatili bilo koju ličnost na premijerskoj poziciji koju većinska lista odredi? Ne, apsolutno ne. Od ličnosti predsednika vlade umnogome zavisi politika te vlade. I zbog toga tražimo da DS da stavi tačku na sve spekulacije i dileme, jer svaki dan bez odgovora na pitanje ko je kandidat za predsednika vlade DS-a daje sve veću snagu argumentu da će to ponovo biti Koštunica. Da li bi vam bilo prihvatljivo da pod određenim uslovima podržavate manjinsku vladu liste DS-a? Eksperimentisanje sa manjinskim vladama koje će trajati manje od ove propale druge Koštuničine vlade je nešto što Srbiji nije potrebno i nešto za šta mi ne možemo da imamo razumevanja. Neka od poslednjih istraživanja ipak govore da je teško zamisliti formiranje buduće vlade koalicije oko DS-a i LDP-a, pa i manjina, bez SPS-a ili DSS-a. Da li možete da zamislite bilo koji oblik saradnje sa SPS-om – podršku socijalista manjinskoj vladi ili čak njihov ulazak u vladu sa vama? Ne postoje elementarni preduslovi za bilo kakvo partnerstvo sa SPS-om, s obzirom na to da ta stranka ima potpuno suprotne stavove onima na kojima mi insistiramo. Ta stranka, recimo, Mladića i Karadžića doživljava kao heroje, a za nas samo hapšenje ne znači potpuni završetak posla. Moramo raščistiti sa sistemom vrednosti koji je od Karadžića i Mladića napravio ratne zločince. Prepreka u našoj saradnji sa SPS-om je što je ta stranka i danas propali čuvar Miloševićevih vrednosti. LDP neće učestvovati u legalizaciji tih vrednosti jer bi Srbija postala žrtva jednog trulog kompromisa, kao što je danas žrtva kompromisa koji su Tadić i Koštunica pravili sa Nikolićem. Rezultat toga je narasli radikalizam, a sada se od građana traži da spasavaju zemlju. A saradnja s DSS-om? Pa, i tu je manje-više sve jasno. Saradnja sa DSS-om nije bila moguća 6. oktobra 2000. godine, osam godina posle toga DSS pokazuje istu vrstu nespremnosti koja je bila karakteristična za prvu fazu našeg zajedničkog rada koja se okončala razlazom, i tu nema prostora za neke međusobne dogovore. Biljana Baković [objavljeno: 06/05/2008] |