Nije bitno samo to što će se osoba poput Radovana Karadžića naći u tribunalu za bivšu Jugoslaviju gde će imati pravedno suđenje, nego je to prekretnica u ispunjavanju dobro poznatih uslova da bi Srbija mogla da krene napred u svojoj integraciji u Evropu.

Neki ljudi iz DSS-a u prethodnoj vladi imali su velike reči o saradnji sa Rusima, ali u praksi se malo toga događalo. Moja ideja je da kao neko ko je u javnosti ocrnjen da je antiruski nastrojen, pokažem u praksi da je moguće na fer osnovi napraviti sporazum koji će u praksi biti brže ostvariv.

Važno je da izađemo iz ovoga, zato smo i Badju i ja, i neki nama bliski, kao Agamben, fascinirani svetim Pavlom. Svi smo mi radikalni ateisti, ali nas zanima ideja Svetog duha kao zajednice ljudi koji veruju.

Ako su moralni ljudi Tadić i Koštunica, ako imaju i zrnce morala, oni više ne mogu da naprave vladu. Jedina vlada koja može da se napravi posle 11. maja je vlada radikala i DSS-a. Cela Srbija to očekuje.

Računamo na najveći deo od 2,3 miliona glasova koje je Tadić osvojio na predsedničkim izborima, na one koji su u malom broju ostali kod kuće i na one koji su tada poverovali da je Tomislav Nikolić za evropske vrednosti, a ne za crnu rupu na evropskom tepihu. 

Srbiju niko ne može ni da uvede u Evropu, ni da je izvede iz nje, a mislim da niko ne planira ni neku veliku seobu Srba u Aziju ili Latinsku Ameriku. Ostaje nam pitanje priključivanja Srbije Evropskoj uniji.

Uopšte ne kažem da se ne smeju iznositi ideje, pa i ideja o podeli, koju, vidim, zastupa i Jevgenij Primakov, ali se one ne mogu uvoditi na mala vrata, pogotovo ne od stranaka koje javno zastupaju stav o celovitosti Srbije i koje arbitriraju o tome ko je navodno iskren, a ko nije u odbrani Kosova.

Potpuno je neobjašnjiva sama pomisao da bi neka zemlja mogla da se podvrgne samoizolaciji. To se još nikada u istoriji sveta nije dogodilo. Reč je o najgorem vidu propagande, kaže u intervjuu „Politici” Vojislav Koštunica.

Spoljna politika je sad, kao, podignuta na veoma visok nivo razmišljanja, zato što su u njoj neškolovani ljudi, partijski aparat je u spoljnoj politici, ljudi koji su ikad nešto napisali protiv Srbije ili protiv Slobodana Miloševića odmah su postali ambasadori...