U DŽalalabadu u leto 1989. godine obilazeći jednu srušenu školu dopisnik „Njujork tajmsa” DŽon Barns je iz svoje torbe izvadio krpenu lutku, dečju igračku, otkinuo joj jednu nogu i stavio je u krš od cigli i slomljenih školskih prozora. Pogledao me je zaverenički, namignuo i fotografisao to.

Prvo, ostatak industrije je veoma redukovan, ostao je bez stručnjaka i potrebno mu je podmlađivanje. Drugo, zbog svetske krize, država teško može privatizovati bivše gigante kao što su „Prva petoletka”, „14.oktobar”, IMR, FAP i drugi. Samo ova dva razloga su dovoljna da država promeni strategiju.

I pre podnošenja prijave, potpredsednica NUNS-a podržala je želju tužilaštva da razdvaja „žito od kukolja” u novinarskoj profesiji kako bi se ponovo uspostavili kriterijumi profesionalizma. Te kriterijume ne može da uspostavlja Tužilaštvo za ratne zločine.

Srbija je još uvijek daleko od Vilija Branta, a takav čin će u konačnici biti neophodan. Ohrabruje me, međutim, što u Srbiji postoje ljudi, poput Čedomira Jovanovića, Nataše Kandić, Sonje Biserko, uz snage koje ih podržavaju, i mislim da je to dobro za budućnost Srbije ali i cijelog regiona.

Od svih grešaka koje se mogu pripisati ovoj vladi, ta je najveća – preterana obećanja. Vlada je daleko od realizacije proklamovanog. Ona nije našla rešenje teške zagonetke aktuelne svetske krize, ali jedno je uspela – izbegla je slom, paniku, masovnija bankrotstva.

Srbija beleži slične rezultate kao i najveće zemlje koje su odmah reagovale na krizu. Sprečen je kolaps privrede, ublažene su posledice po stanovništvo, očuvana je stabilnost valute i obezbeđena realizacija ključnih infrastrukturnih projekata.

Očekujemo da će MSP doneti savetodavno mišljenje koje će biti u našu korist. To će otvoriti prostor za ponovno otpočinjanje dijaloga o statusu. Presuda će imati presedanski karakter sa direktnim uticajem na svaki pokušaj secesije.

Videh na sajtu NSPM da je Antonić Slobodan, sav presrećan i trijumfalan, na "dušmanskom" sajtu E-novina otkrio nekoliko uistinu rasnih i kristalno čistih grumenova fašistoidnog "govora mržnje" u najčistijem mogućem stanju, a koje su ispod inače korektnog autorskog teksta ekskrementirali čitaoci-komentatori.

Antonić je "poslednji Mohikanac" kao istraživač količine gluposti koja se istresa po portalima. Mislim da previše pažnje pridaje tim bizarnostima. Ali, i Mila Štula bila je u početku karijere tako doživljavana, pa sad vidimo da bi tužilac da se umeša.

Evropa i SAD poznaju samo tri relevantne valute: krv, naftu i glasače. I Evropa i SAD godinama više strahuju od izliva albanskog nego od eventualne provale srpskog besa. I zato su samo „naivni” u Srbiji i mogli javno i privatno da očekuju kako će gospodin Agim Čeku biti izručen državi Srbiji.