Сама идеја да почетак рата буде померен месец дана уназад у прошлост и изједначен са атентатом, а онда симболички и с Видовданом, сведочи не само о пристајању на неку врсту накнадног плаћања империјалних рачуна, него и на неку врсту патологије.

Ниједног секунда нисам рекао да је то добар или идеалан споразум и свако је могао да наведе његове лоше стране, али треба бити поштен и рећи да он има и добре стране јер се њиме на дуг период смањују тензије на Балкану, даје легитимитет српској заједници.

Ни Сидни Смит није мислио да смо свемоћни, како је то назначио овим речима које данас делују чудновато прикладне. Можемо сажаљевати Грке или осуђивати чињеницу да је Багдад био угњетаван. Или, како би Брајд можда сада рекао, саосећамо с народом Босне, Авганистана, или где год био следећи на либерално-интервенционистичком атласу.

Рат са НАТО је прошао, ако је прошао. Истина, не бомбардују нас, али зато нам, као гест своје добре воље - отимају - територију. Косово и Метохију, уз лаконско објашњење: то је реалност и ситуација на терену.

Надам се да ће дијалог имати теме и темпо који Србији одговара. Ипак, било шта да се деси у будућности, прича о Косову и Метохији и Великој Албанији овим се неће завршити. Она тек почиње.

Свака аналогија има своју ману. Када су после монголске најезде руске земље биле пацифизиране, уместо руске власти су стигле власти Литваније, Пољске, Турске. Русија је ратовала за повратак својих теритроија. Тих 600 или 700 година у свести великог руског народа уцртано је шта је то историјска Русија, да смо сви подељена деца једне земље.

Тако смо протеклих 14 година били сведоци тога да се све теже, тише, стидљиво и дискретно говорило о злочину који је почињен над Србијом 1999. Тако је, рецимо, реч агресија временом замењена речима бомбардовање или интервенција.

Нажалост, неки људи виде све ово као такмичење, а не би требало тако да мисле јер ми сви заједно радимо не за личну промоцију већ за добробит народа. Нисмо у арени у којој смо једни против других. 

На основу обдукционог налаза и података из медицинске документације, смрт је насилна и наступила је услед разорења срца, плућа, јетре, желуца и слезине, дејством пројектила испаљеног из ручног ватреног оружја, и следственог крварења.

Из стотине обрађених извештаја Државне ревизорске институције Србије, у којима врве драстични примери злоупотребе службеног положаја, ненаменског трошења новца, итд... извучен је Кустурица са бизарним и нехатним привредним преступом његовог књиговодства, и стављен на стуб срама.