Politički život | |||
Zašto Srbiji nije mesto u NATO |
utorak, 16. jul 2013. | |
Povodom nekih izjava u beogradskim medijima da bi predstavnici Srbije u dogledno vreme mogli zatražiti učlanjenje u NATO, Beogradski forum za svet ravnopravnih, ne isključujći mogućnost da se radi o «probnim balonima», smatra da treba podsetiti na neke činjenice i ocene. NATO je osvajački svez, Srbija je miroljubiva zemlja. Težnja NATO da silom izvrši preraspodelu energetskih i drugih prirodnih bogatstava, da stavi pod kontrolu geopolitički važne teritorije i komunikacije, da nametne silu iznad prava, nije prihvatljiva i prirodno je što izaziva osudu i sve snažniji otpor u svetu. NATO se ne miri sa činjenicom da je era unipolarnog svetskog poretka – prošlost i da se proces multipolarizma i demokratizacije međunarodnih odnosa ne može zaustaviti silom. Hegemonistička strategija NATO predstavlja izvor ozbiljnih pretnji miru i bezbednosti u Evropi i svetu. Pre 15 godina NATO je razorio Srbiju, izazvao smrt 4.000 i ranjavanje 10.000 njenih građana, uglavnom, civila, zemljište i vodu zagadio osiromašenim uranijumom čiji je rok razlaganja preko 4 milijardi godina. Koliko je građana u međuvremenu od toga obolelo i umrlo, koliko će žrtava i patnji to izazvati u budućnosti - teško će se utvrditi. Eventualno svrstavanje Srbije u NATO predstavljalo bi amnestiranje NATO od odgovornosti za za zločine i štetu izazvane agresijom 1999. i neoprostiv greh prema ljudskim žrtvama. To bi ujedno dovelo u pitanje strateške odnose sa Rusijom, saveznikom u dva svetska rata i pouzdanim partnerom u saradnji od životnog značaja za razvoj i stabilnost Srbije. «Humanitarna intervencija» NATO 1999. pod lažnim izgovorom, njeno nastavljanje drugim sredstvima, otimanje dela državne teritorije radi stvaranja mafijaške «Republike Kosovo», kao i ponavljanje agresije, pod sličnim lažnim izgovorima, na druge zemlje i kontinente - izraz je licemerja i lažnog morala na kojima je nastala duboka svetska kriza. Vodeće članice NATO nastoje da posledice krize koju su same izazvale, silom prevale na leđa drugih zemalja i naroda. Pod izgovorom da štiti demokratske vrednosti, NATO je postao oruđe militarizma i totalitarizma u istoriji nezabeleženih metoda i razmera. Strategiju širenja NATO na Istok i razmeštanje sistema tzv. «protivraketne odbrane» prema Rusiji, EU je i formalno prihvatila kao deo jedinstvene NATO-EU strategije. Srbija je prezadužena, članstvo u NATO bi taj dug dalje enormno povećalo, a zemlju i narod dalje osiromašilo vodeći ih u dugotrajno dužničko ropstvo. Globalni odnosi moći se menjaju u prilog snaga mira sužavajući prostor politici sile i hegemonizma koja je u osnovi strategije NATO. Teze da NATO štiti ljudska prava, mir, civile i demokratiju predstavljaju ruganje istini i zdravom razumu. Intervencije (agresije) NATO u Avganistanu, Iraku, Libiji, Maliju i drugde ostavile su haos, nacionalne i verske podele, sukobe, socijalnu i ekonomsku pustoš. Javnost ne prihvata da Srbija bude učesnik u tome! Niti da srpski vojnici budu najamnici koji ginu za tuđe interese! Javnost očekuje da Srbija učvršćuje svoju neutralnost, da vlast poštuje volju građana od kojih je 75% protiv članstva Srbije u NATO. Beogradski forum za svet ravnopravnih Beograd, 15. jul 2013. |