Vučićevi Himalaji, Alpi i Kilimandžaro

Šta su „Himalaji“, šta o 2025. godini kaže EU u svojim dokumentima što nije predstavljeno našoj javnosti i značaj „Apela za odbranu KiM“ su teme ovog teksta.

Prema tome, kad nam iz Hrvatske stižu poruke da moramo da platimo ratnu odštetu (cifre variraju u rasponu od 50 do 100 milijardi evra), onda to nije nikakva fantazmagorija, nego realno utemeljeni zahtev. Može im se. Jer ako Srbija na to ne pristane, onda nema sporazuma, a ako nema sporazuma onda po ispostavljenim zahtevima EU, nema prijema nikada, ne „2025“.

Vučiću, bolje bi tebi bilo da danas pobrojiš šta to sve čini put preko „Himalaja“ građanima Srbije, pa da se lepo okanemo pridruživanju EU, nego da glumataš kao deleći lekcije Hrvatskoj.

Uopšte se ne radi o tome ko je u pravu. Ako Srbija ide ka EU, onda Hrvatska ima sredstvo ucene odobreno od EU (pravno obavezujući sporazum o svim otvorenim pitanjima Srbije sa susedima), a Srbija nema ništa.

Kad se prihvati da se plati odšteta Hrvatskoj, onda to nije kraj. Sledi da se odreknemo celokupne teritorije na Dunavu koju traži Hrvatska. Pa kad to prihvatimo, da nam izdiktiraju šta sve moramo da ugradimo u svoj pravni sistem „radi poboljšanja položaja Hrvata u Srbiji“.

Samo ovo nabrojano su Himalaji, Alpi i Kilimandžaro zajedno.

Taman mi sve dogovorili sa Hrvatima, podižemo pantalone, kad Bakir Izetbegović kaže da treba da sačekamo i on ima primedbe u pogledu granica i ogromne primedbe u pogledu položaja Bošnjaka u Srbiji.

Izdržimo Bakira, potpišemo široku autonomiju za Bošnjake, kad eto ti ga Haradinaj, vidimo Tačija, pošto je viši, da čeka u redu i sve nam se čini da se red otegao.

Da se vratim na više puta ponovljenu Vučićevu izjavu da je on za brzo rešavanje pitanja Kosova i Metohije.

Suverenitet Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije, kada prestane da važi rezolucija 1244 SB UN, je pitanje KiM. Ne položaj Srba, kulturno nasleđe, imovinska pitanja itd. Nego suverenitet.

Pošto je Vučić oduševljen Đinđićem neka pogleda (ponovo) njegov poslednji intervju. I Đinđić je izričit bio da je pitanje suvereniteta Srbije na KiM pitanje svih pitanja, a ne ove druge teme (koje su naravno veoma važne, ali kada rešiš suverenitet, rešio si i 90% svih tih pitanja).

Brzo rešenje je teorijski moguće samo ako bi predstavnici tzv. Kosova već danas bili na poziciji da sam suverenitet Srbije nije sporan, samo da se vidi u kom obimu i u odnosu na koje državne funkcije. Kako je njihov javno iznet, izričit, više puta ponovljen, stav da nikakvog suvereniteta Srbije na tzv. Kosovu ne može biti, onda je brzo rešenje prosto nemoguće.

Odnosno, brzo se Vučić može samo odreći suvereniteta Srbija na Kosovu i Metohiji. Samo takakv sporazum je brzo moguć i nijedan drugi.

Važno je primetiti, da čak i kada bi se to potpisalo, pošto se insistira na brzini, tek nas posle toga čekaju Hrvatska i u finišu neki Izetbegović.

Ako se potpiše odricanje od suvereniteta na KiM, kako god da je dogovoreno poštovanje ljudskih i manjinskih prava, zaštita manastira, crkava i celokupnog kulturnog nasleđa, imovinska prava posebno detaljno regulisana - šta god, sve je to dalje u nadležnosti Haradinaja ili nekog „Haradinaja“. Pa kad on to krši, pali, lomi i ubija ljude, ti zakukavaš u UN, a tamo o tome odlučuju Britanija i SAD koji i inače smatraju da Srbija i Srbi moraju biti svedeni na statističku grešku u regionu.

Brzi sporazum sa tzv. Kosovom je i strašan i besmislen, šta god da dogovoriš, a ne otvara put Srbiji u EU, u koju ne bi trebalo ići sve i kada pitanje KiM ne bi postojalo.

To je genijalna politika Vučića.

I sad su potpisnici Apela krivi što u njegovim potezima i izjavama vide opasnost da nas vodi u provaliju. Samo njegove poslednje izjave o potrebnoj brzini su sasvim dovoljan razlog za odlučnu reakciju, sve i da nikakve Briselske sporazume nije prethodno potpisao i sproveo.

Važno je dalje objašnjavanje značaja Apela građanima. Kao i da se ne rasplinjujemo i raznim inicijativama, nego da se postrojimo iza ove koja je već sanažno uzdrmala Vučića. Da dalje po Srbiji krenemo, svako prema svojim mogućnostima, da pripremamo građane za masovni izlazak na referendum i glasanje protiv odustajanja od suvereniteta Srbije na bilo kom delu njene teritorije, a naročito na teritoriji Kosova i Metohije, pošto za sadržinu Apela oni ne znaju jer toga na RTS/Pinku nema.

To „protiv“ odmah će prerasti u „za“ Srbiju kakvu zaista želimo. Nije reč o „zamrzavanju konflikta“, nego o početku razvoja Srbije koja će vremenom postati tako jaka da će neka buduća generacija političara Alabanca na KiM i međunarodna zajednica biti prinuđeni da stvarno počnu dogovore o tome u kom obimu i na koji način će Srbija imati ovlašćenja na KiM.

Što se same EU tiče, pošto uopšte ne misle da nas prime u EU, sve i kada bismo sve ovo ispunili, već u ovim dokumentima su izričito za Srbiju i samo za Srbiju, napisali da je mogućnost prijema 2025. „ekstremno ambiciozan“ poduhvat. Kad kažete nekom „ti si baš ambicioizan“ vi mu u stvari kažete „ma to nije moguće“. A kad mu kažete „ti si ekstremno ambiciozan“ vi mu u stvari kažete da je lud i da je to nemoguće.

Navodim ovo zato što je, iz nekih čudnih razloga, ovaj deo ostao neprimećen od naših silnih stručnjaka za EU i međunarodno pravo, a sasvim preskočen u našim glavnim medijima.

Vučiću, na Himalajima nema života. A u podnožju se živi od toga što se teret strancima nosi na svojim leđima.

Ko ipak hoće sa Vučićem na Himalaje, srećan mu put. Ja odoh na Kosmaj, Rudnik, Zlatibor, Kopaonik, Staru planinu, Jastrebac, Javor, Zlatar, Taru. Tamo ima i života i lepote i razuma. Da popričamo i da se spremimo.