Više sreće nego pameti

Računajući, valjda, da nekome ko godinu i po dana toleriše mnogobrojne ispade Marka Karadžića (ili je prećutno saglasan sa njima), mora biti da odgovara i Goran Miletić, Druga Srbija očekivala je da će Čiplić jasno i glasno stati iza njihovog kandidata, pa ga je danima uoči izbora prozivala da to i učini. Ministar je, međutim, najpre razočarao NVO jurišnike svojim neoglašavanjem, a pomenutim intervjuom "Novostima", u kojem se otvoreno suprotstavio već odbačenoj kandidaturi Miletića, sasvim ih je razgnevio, toliko da je istog dana Koalicija protiv diskriminacije izdala saopštenje u kojem se žestoko obrušila na Čiplića.

Ko je čovek čija nesuđena državna služba zavadi Svetozara Čiplića sa Drugom Srbijom? Pa, to je neobično zanimljiva osoba, koju je potpisnik ovih redova jednom imao priliku da gleda i "na delu".

Ubistvo jednog dugokosog momka

Goran Miletić, rođen 1972. godine u Čačku, zanimljiv je prvenstveno po tome koliko mu je stalo da služi državi o kojoj, u svojim mnogobrojnim javnim istupima, nikada nije rekao/napisao nijednu lepu reč. Smetala su mu i vekovna obeležja Srba, pa i ona koja naša nacija deli sa stotinama drugih naroda, kao što je hrišćanstvo. Desetog aprila 2007. godine, u vreme tadašnjeg Uskrsa, na blogu B92 napisao je tekst "Tucanijada morala i zdravog razuma", u kojem, između ostalog, stoji i ovo:

"Ja baš volim verske praznike u zemlji nebeskog naroda kome upravo otimaju 15% zemaljske teritorije. Em je to zgodna prilika da se svi prisete `golgote`, `stradanja`, `iskušenja`, `zaveta` i sličnih kerefeka koje su vezane za tih 15% teritorije, em je to zgodna prilika da vam tih dana prekrše makar jedno ljudsko pravo (najčešće je to pravo slobodu veroispovesti koje uključuje i izbor da budete ateista/agnostik)."

Dalje se zgražavao nad člankom u "Kuriru", u kojem je bilo opisano kako su Uskrs proveli Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović, da bi na kraju napisao sledeće:

"Srbija dva dana nije radila zbog ubistva jednog dugokosog momka (nije bio Srbin) pre nekih 2000 godina. Ja predlažem da se makar jedan od ta dva dana ukine, a da se umesto toga dostojanstveno obeleže datumi kad su počinjani ratovi u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, a ako neko misli da je to previše, možemo se složiti da je datum ubistva Đinđića takođe prikladan za obeležavanje..."

Nepun mesec i po kasnije, tačnije, 22. maja iste godine, Miletić je takođe sa sajta B92 savetovao buduću Vladu šta bi trebalo da uradi iz oblasti ljudskih prava. Među 50 saveta, normalno, najčešće se provlači tema zločina "počinjenih u naše ime" i našeg "suočavanja sa prošlošću". Evo nekoliko preporuka koje je uputio drugom kabinetu Vojislava Koštunice:

"2. Upoznajte javnost sa događajima iz `bliske prošlosti`

Objašnjenje: S obzirom da je RTS samo u nazivu javni servis, a da ga Vlada posredno ili neposredno kontroliše, Vlada mora da pokaže kako su 90-ih vođeni ratovi u naše ime. Za ovo nije potreban naš novac od pretplate, uzmite samo filmove koji su do sada prikazani na B92, a važni su za Srebrenicu, Sjeverin, opsadu Sarajeva, Škorpione itd. Ono što se nikako ne treba desiti je opravdavanje zločina činjenih u ime Srba, nekim drugim zločinima (trenutno vladajuća mantra).

3. Uhapsite optužene za ratne zločine koji su optuženi pred Tribunalom

Objašnjenje: Čak ni radikali više ne dovode u pitanje da su optuženi u domašaju naših vlasti (sem Vlastimira Đorđevića koji je u Moskvi ili nekoj RUS-friendly državi).

5. Objasnite građanima zašto su optuženi u Hagu i zašto su osuđeni oni koji to jestu

Objašnjenje: Ovo važi za predstavnike vlasti, medije `bliske Vladi`, političke partije, državne službenike. Da bi vam bilo lakše – oni su osuđeni/optuženi za NAJTEŽE oblike kršenja ljudskih prava.

12. Pripadnici LGBT zajednice su građani Srbije, a obzirom da je nasilje nad njima najčešće, omogućite da se slučajevi napada preduprede, a oni koji su se desili adekvatno istraže

Objašnjenje: Ako ste gej ili lezbejka, a neko hoće da vas napadne, od policije nećete dobiti nikakvu zaštitu, a kad ste već napadnuti, policija će vam se smejati dok uzima izjavu od vas. Pretrpećete sve duplo.

19. Počnite da govorite da na Kosovu žive i Albanci

Objašnjenje: Iz govora svih predstavnika vlasti se stiče utisak da na Kosovu žive samo Srbi. Briga je jedno, a ignorisanje potpuno bazičnih stvari je nešto sasvim drugo.

34. Objasnite građanima odluku Međunarodnog suda pravde u slučaju BiH protiv Srbije

Objašnjenje: Kažite građanima da genocid JESTE počinjen i da Srbije JESTE odgovorna zato što nije sprečila genocid i kaznila počinioce.

39. Prisustvujte makar na par sati suđenjima za Zvornik, Suvu Reku itd i sastanite se sa porodicama žrtava

Objašnjenje: Ovi zločini su činjeni u vaše i naše ime."

Zaista su ovo zanimljive ideje nekoga ko danas rukama i nogama pokušava da se domogne osetljive funkcije u državi srpskog naroda.

Sveti SS pekmez od šljiva

Te 2007. godine Miletić je bio vrlo agilan na blogu B92, na koji je često kačio svoje tekstove na razne teme. Tako je opisao i pobedu Marije Šerifović na "Evrosongu" u Helsinkiju. Našu pevačicu doživljavao je dvojako: bilo mu je drago što je trijumfovala baš ona koju su Srbi opisivali kao "lezbejku" i "Romkinju", ali istovremeno:

"I pored svega, nisu mi se svidela njena tri prsta i slična srbovanja. Biće ih verovatno još u danima koji dolaze. Zaista mi smeta, ali ipak..."

Možda i najupečatljiviji u pogledu Miletićevih stavova, jeste njegov tekst "Nacija i simplifikacija", objavljen takođe na blogu B92, 28. februara 2007. godine, neposredno pošto je Međunarodni sud pravde objavio svoju presudu po tužbi BiH protiv Srbije. Miletić je našao za shodno da pojašnjava ne samo presudu iz Haga, već i jugoslovenske sukobe uopšte, koje je opisao na sledeći način:

"Dakle, nekada davno u jednoj velikoj zgradi od 8 spratova, živelo je nekoliko braće sa svojim velikim familijama. Tipičan zadružni fazon. Tokom vremena & usled promena, neke familije su poželele da se osamostale, da naprave sopstvene stanove ili urede sami svoje živote na svom spratu. To se najmanje svidelo dominantom najstarijem bratu i njegovoj brojnoj familiji koje ćemo za potrebe ove priče zvati SS (SS=Srbi,Srbija by Drašković Vuk). Vremenom je u domu & spratu SS brata počelo da dolazi do previranja, neka deca su se nametnula kao novi lideri, odlazili su na spratove zgrade u kojima su drugi živeli i to proglašavali svojom svetom sobom/kuhinjom/kupatilom garantujući okupljenim članovima bliže i dalje rodbine da niko neće uzeti njihov sveti špajz u kome se čuvaju sveto SS maslinovo ulje, sveta SS pegla i najveća od svih svetinja – pekmez od šljiva.

"Vremenom su stvari postajale ozbiljne, a najbolje je prošla familija SLO koja je živela u prizemlju i čiji se novi dom naslanjao na kuću porodice EU, koja je ponudila pomoć. SLO je tu videla budućnost za sebe, a SS se trudio da pokaže prkos i želju da što više namagarči EU. Međutim, sukob sa SLO je trajao kratko i SS familija nije pokazala previše interesa, imajući u vidu da je sprat zgrade u kome je živela porodica SLO nije bilo bio baš blizu SS. Pogađate, SS familija je živela na poslednjem spratu, da bi iskazala svoju privrženost carstvu nebeskom.

"Vremenom, SS familija je postala sve najsilnija. Neki od članova su stalno odlazili u druge delove kuće/zgrade i pljačkali, maltretirali, tukli, a često i ubijali tvrdeći da time štite SS rođake na drugim spratovima kuće. Oni koji nisu odlazili, podsticali su druge da to čine ili su naprosto ćutali iako su znali šta se dešava. Gotovo niko se nije usprotivio. Ceo poslednji sprat je bio pod totalnom dominacijom SS SM brata potpomognutog sa trojicom staraca: SANU, SPC i UKS koji su opravdavali svaki akt nasilja na drugim spratovima zgrade. Time su u startu sasekli svaku moguću grižu savesti koja bi se pojavila kod nekog od SS ubica & stanara.

"Porodice su pokušavale da urede svoje spratove, naprave svoje stanove, trudeći da se distanciraju od SS. Familija HR je prošla prilično loše jer je nekoliko SS momaka zauezlo deo sprata (dva VC, kuhinju i spavaću sobu) preteći da će izaći na kupatilo i time izaći na džakuzi.

"Najgore je prošla BH familija koja je živela ispod SS. U toj nekada složnoj BH porodici živeli su i bliski rođaci SS i HR familije koji su želeli da stave svoje šape na ovaj sprat. Međutim, apetiti SS su bili mnogo veći.Zajedno sa svojim pulenima na tom spratu, zauzeo je više od polovine sprata i proglasio Šumsku republiku. Krenuli su dalje u pohode. SS je braći na spratu ispod davala oružje, novac, hranu, propagandu, ideje, a većina braće je potpuno zavisna & podređena SS, prihvatajući ciljeve koje su SS SM i pomenuti starci postavili. Svom EU komšiji, SS predstavnici i tamošnji mužjak su govorili da oni sa situacijom na BH spratu nemaju ama baš nikakve veze, sem što braći daju hranu.

"SS mužjaci su braći govorili da treba da pobiju ostale non-SS članove, što su braća jednog dana i učinila. Ubili su 8 članova porodice u dnevnoj sobina BH spratu. Jedan mladić iz EU kuće je čak bio prisutan, ali ništa nije preduzeo. SS braća su većinu tela sakrivale po ormarima u kući, pokušavajući da umanje kvantitet i kvalitet masakra. Nedugo zatim, EU i druge komšije su se sasvim umešale i posle mnogo vremena, prekinule zločine SS. Osnovan je i sud u EU zgradi, ali neki od počinilaca su se dugo skrivali na SS i BH spratovima. SS nikada nije prihvatila da je za zločine, nikada se nikom nije izvinila niti ponudila bilo kakvu nadoknadu. Nikada nikom na HR, BH i KS spratu nije rečeno da SS familija osuđuje zločine počinjene u ime svetog SS pekmeza od šljiva. Deset godina posle masakra, SS članovi familije uglavnom govore novinarima da se to nije desilo, da su tu stradali oni sa puškama u rukama, da je to sve bilo opravdano ili da je to delo braće sa BH sprata, sa kojim oni nemaju veze (sem onih paralelnih & specijalnih)."

Srbija da krene u vrtić

Redovno nazivajući Republiku Srpsku – Republikom Šumskom, i smatrajući Kosoov nezavisnom državom, Miletić je tekstove objavljivao još i na sajtu "Peščanika", gde je takođe koristio svakojake izraze, rečenične konstrukcije i "misli" ne bi li što više istakao što crnju ulogu Srbije u što krvavijim događajima iz bliske prošlosti. Moja malenkost je, međutim, za Miletića prvi put čula 16. oktobra prošle godine, kada sam, zajedno sa Marinkom Vučinićem, prisustvovao tribini o govoru mržnje, koju je organizovala "Inicijativa mladih za ljudska prava" (inače, jedna od najglasnijih organizacija u sadašnjoj podršci Miletićevoj kandidaturi).

Tom prilikom, Goran Miletić održao je kraće izlaganje čiji su ovo najbitniji delovi:

"Ja zastupam tezu da Srbija u nekim stvarima mora da krene od početka, otprilike od vrtića ili od osnovne škole. Dakle, idemo ovako: imamo na našim televizijama `Farmu`, rijaliti šou koji se zove `Farma`, na drugoj imamo `Big brader`, na trećoj `Survajvor`. I, ta tri šoua se bore za popularnost, koliko će ljudi da ih gleda. Ja imam tezu da bi najpopularniji šou ovde bio verovatno neki u kome bi mi, u kome bi ta produkcijska kuća promovisala da će, na primer, pet učesnika biti ubijeno u toku šoua, ili da će nekom biti odsečena ruka, noga i tako dalje. Znači, jako puno gledalaca, ne samo iz Srbije, nego iz celog sveta bi gledalo, jer bi to bilo unikatno nešto i popularnost i gledanost bi bila ogromna. Ali, to se naprosto ne sme, jer je zakon i međunarodni standardi su takvi. Vi to ne smete da uradite! Ne smete nikog da ubijete i ne smete nikom da odsečete ruku, da ga osakatite i tako dalje. U nekim zemljama, nemojte misliti da to nije popularno. Znači, pogledajte u Iranu, tamo kad kamenuju, ili bilo gde, ili ubijaju, to je itekako popularno...

"...Isto tako, ne smete da širite govor mržnje. Moje informacije, koje imam ja insajderske, ja nemam nikakve teorije zavere o svim našim tabloidima i žutoj štampi, ono što meni govore urednici i novinari tih medija, oni kažu da oni to pišu prvo, pod a, zato što ako napišu takav tekst, pun govora mržnje, prvo će ljudi kad sede po kafićima posegnuti za tom novinom. Neće da posegnu za `Borbom` i za `Danasom`, to je kao dosadno, ali će da posegnu za onim gde ima na naslovnoj strani `Šiptari napadali`, ili, ne znam, `Prebićemo ih`, `Ubićemo sve pedere`. Naprosto, ljudi će da posegnu i novinari kada dođu da rade, njima je otprilike, makar koliko sam ja razgovarao u nekoliko medija, njima je rečeno ko je ta lista ljudi i manjina protiv koje ti pišeš, protiv koje je poželjno da u toj novini ti pišeš. Kada sam pitao da li ta lista postoji negde na papiru, ta lista ne postoji na papiru, ali se to uglavnom zna. Kada gledate o nacijama i etničkim grupama, tu znate, tu su Albanci, Hrvati, Bošnjaci, Romi u nekim situacijama, ako pokazujete da su lopovi i tako dalje. Oko ličnosti, zna se koje su ličnosti od političara vrlo nepopularne, i zna se u kojim novinama tačno šta se piše protiv političara. Znači, zna se ko je nepopularan ovde, Dinkić, pa tako dalje, krenete redom, imate 15 nepopularnih ličnosti. Dalje, civilno društvo, zna se, evo Biljana Kovačević Vučo, Nataša Kandić... Pa nemojte reći da ne znamo! Znači to je, tako dalje... Kad se gleda estrada, zna se i na estradi protiv koga treba pisati. U ekonomiji takođe, koje se firme diraju, protiv koje firme je poželjno da širite neku vrstu mržnje, ili da izvlačite nešto o tome. Ono što je potpuno meni bilo šokantno da upravo u stvarima koje uopšte nemaju veze sa nekim političkim delom je to takođe tako. Ja kad sam igrom slučaja bio na Evroviziji potpuno me šokiralo tamo. Znači, moraš da šalješ, novinari moraju da šalju nešto vezano za Albaniju i nešto za Hrvatsku i za Bosnu. To mora da se nešto vidi, da nešto tu, neka podmetačina ili nešto, da se nekako pothrani ta mržnja..."

Dirljiva slika koju o Srbiji širi neko ko bi navodno doprinosio napretku Srbije.

Gore nego JUL i G17

Već oguglala na pojavu da se za rukovođenje Srbijom tradicionalno otimaju oni koji o ovoj državi i ovom narodu ni u dubokoj hipnozi ne bi mogli ni da pomisle išta pohvalno, srpska javnost nije se previše zainteresovala za Miletićev pohod ka funkciji poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Srećom, skupštinski odbor je odbio da ukaže svoje poverenje Goranu Miletiću, za koga je glasao samo Čedomir Jovanović u ime LDP, stranke koja je i predložila ovog kandidata – ostalih devet članova nije podržalo pravnika iza koga je stalo 213 nevladinih organizacija.

Toliko mnoštvo od 213 nekakvih organizacija nije, na kraju krajeva, uplašilo ni Svetozara Čiplića, koji je u pomenutom intervjuu "Novostima" rekao:

- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne treba da brani interes pojedinih manjinskih grupa, već da od diskriminacije štiti sve građane.

To je prilično razuman odgovor na kampanju koju je NVO imperija vodila u Miletićevo ime, a u kojoj je svako malo isticano da Miletić ima veliko iskustvo u odbrani prava "upravo onih društvenih grupa koje su u neravnopravnom položaju". Ali, Druga Srbija baš i nije poznata po tome što uvažava razumne primedbe, niti po tome što priznaje zaslužene poraze: tih 213 nevladinih organizacija, okupljenih oko "Koalicije protiv diskriminacije", uveliko najavljuje da će i na ponovnim izborima kandidovati Gorana Miletića.

To jasno ukazuje na potrebu da se sve primetnija agresivnost ovdašnjeg nevladinog sektora – tačnije, onih nevladinih organizacija koje možemo svrstati u Drugu Srbiju – reši sistemski. Srpsko društvo je već i previše trpelo zbog uspinjanja do vlasti nekih struktura koje nisu imale nikakvo uporište u glasačkom telu, ali ovo što sada radi Druga Srbija još je poraznije nego "koalicioni kapaciteti" JUL-a ili G17: ove partije su se makar pojavljivale na izbornim listićima; nikad, ili skoro nikad samostalno, ali ipak su birači imali priliku da ne zaokruže koalicije kojima su pripadale. Od infiltracije NVO sektora nikako ne mogu da nas odbrane birači. Po tom pitanju, naš zaštitni mehanizam počiva isključivo u političkim institucijama države Srbije, koje su u slučaju Gorana Miletića možda imale, zajedno sa celom državom, više sreće nego pameti.