Uspomena na Boru Miloševića

Borislav Bora Milošević je rođen 8. jula 1936. godine u Nikšiću.

Završio je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.

1970 - 1975 - ministar savetnik Ambasade SFRJ u Moskvi.

1985 -1989 - ambasador SFRJ u Alžiru.

1998 - 2001 - ambasador SFRJ u Moskvi.

Umro je 24. januara 2013. u Beogradu, sahranjen 2. februara 2013. U Ljevorečkim Tuzima, Crna Gora.

Borislava Boru Miloševića poznajem iz studentskih dana 50-ih godina prošlog veka, iz vremena kada je bio jedan od istaknutih rukovodilaca Saveza studenata Jugoslavije. Kasnije, početkom 60-ih slučaj je hteo da budemo u istoj klasi pitomaca Škole rezervnih oficira u Bileći, a 70-ih godina našli smo se u istoj službi, u jugoslovenskoj diplomatiji.

Bora je u diplomatiji proveo deceniju i po. Najpre je bio na dužnosti ministra savetnika Ambasade SFRJ u Moskvi, zatim ambasadora SFRJ u Alžiru i konačno, krajem 90-ih i početkom 2000-ih, bio je ambasador SRJ u Moskvi. Kao čovek odlikovao se marljivošću, širinom pogleda i visokim moralnim nazorima. Mnogo je čitao i radio na proširivanju svojih znanja. U životu i profesiji pažljivo je slušao sagovornike i često iznenađivao novim, svežim pogledima na fenomene u društvu, kulturi, međunarodnim odnosima. Bio je nenametljiv, duhovit, gostoljubiv, dobar domaćin. U poslu, ni sebi ni saradnicima nije dopuštao improvizacije. Za svaki posao ili zadatak se strpljivo pripremao, bilo tako što je čitao, ili što je tražio mišljenja kompetentnih ljudi. Sa takvim kvalitetima prirodno je plenio okolinu i imao mnogo prijatelja, poznanika i poštovalaca, što je velika prednost u životu i u svakom poslu, pogotovu u diplomatiji. Vrlo često je istupao javno, a za sva javna istupanja pripremao se studiozno. Argumentovano i uverljivo je zastupao i branio interese svoje zemlje.

Boru je odlikovala sposobnost da stečena prijatljstva neguje, da sticanjem novih nikada ne zapostavlja stare prijatelje. Zato, svuda tamo gde je duže, ili kraće vreme radio – od Beograda do Moskve i od Alžira do Pariza, ima mnogobrojne poštovaoce i prijatelje.

Bora je bio diplomata vrhunskog dometa. Mogao je to biti, pre svega, zato što je, kao pravnik i analitičar, dobro poznavao suštinu drštvenih i političkih procesa, zato što je poznavao ciljeve i mogućnosti kako svoje zemlje, tako i zemlje službovanja i što je bio u stanju da realno sagleda mogućnosti za saradnju. Bio je racionalan i kritičan. Kao diplomata nikada nije upadao u grešku da izveštava šta je on sagovorniku preneo, već šta je sagovornik njemu izložio dajući na kraju svoju kratku ocenu, ili predloge. Ugađao je činjenicama, a ne čitaocima svojih izveštaja. Voleo je zemlje u kojima je službovao, posebno Rusiju, sa čijom duhovnošću i kulturom se saživeo. Razume se, uvek i najviše je voleo svoju zemlju i svoj narod koje je predstavljao. Ali, ako je ikada bio pristrastan, ako je ičemu ikada ugađao, uvek su to bile samo činjenice, bile one prijatne ili neprijatne. 

Ambasador u Moskvi bio je u najtežem periodu istorije svoje zemlje (1998–2001). U to vreme je pripremana i izvršena agresija NATO. Znao je za velika očekivanja rukovodstva i naroda svoje zemlje od Rusije, kao istinskog, vekovnog saveznika i prijatelja. Ipak, nikada nije u Beogradu podgrevao nerealna očekivanja. Izveštavao je objektivno, a radio neumorno i danonoćno na dobijanju političke, moralne, humanitarne i svake druge pomoći. I bilo je rezultata kakvi su u datim uslovima u Rusiji i na međunarodnom planu bili realni.

Borina je velika lična zasluga postizanje istorijski značajnog sporazuma o bescarinskoj trgovini između SR Jugoslavije i Rusije (2000). Jedinog takvog sporazuma koji Rusija ima sa bilo kojom zemljom izvan ZND. Taj sporazum, potpisan pre 14 godina, i danas omogućava neograničen bescarinski izvoz Srbije na ogromno rusko tržište.

Savršeno je govorio i pisao ruski, francuski i engleski jezik. Mnogo puta je bio prevodilac u razgovorima „u četiri oka“ predsednika Tita i Brežnjeva, a kasnije i drugih jugoslovenskih i ruskih državnika.

I kada je završio svoju službu zvaničnog ambasadora Jugoslavije u Rusiji, Bora je nastavio neumorno da radi na očuvanju uzajamnih odnosa, prijateljstva i saradnje. Nije mogao mirno da posmatra da bilo ko, zbog izbora novih prijatelja, preko noći počne da zapostavlja ili vređa vekovno prijateljstvo i savezništvo dve zemlje i dva bratska naroda. Bora je imao visoko razvijen osećaj uticaja medija i narodne diplomatije za odnose između zemalja. Nastavljajući da sa svojom porodicom – suprugom Milankom i sinom Svetozarom - živi u Moskvi, Bora neumorno olakšava razmenu poseta poslanika, stranaka, poslovnih ljudi, novinara, umetnika u oba smera. Umnog rezona i britkog duha, neprekidno je istupao u programima najuticajnijih televizija, davao intervjue svim uticajnijim medijima na svetu od CNN u Atlanti, preko TF-1 u Parizu, do BBC u Londonu. Uvek braneći istinu i interese Jugoslavije, Srbije i Crne Gore.

Razume se, tragična smrt Borinog brata, bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića u Haškom zatvoru, ostavila je neizlečivu ranu u Borinoj duši. Pisanom i usmenom reči, knjigama i tribinama, neumorno se borio za pravdu, za častan odnos i postupanje prema Slobodanu Miloševiću, za pravo na adekvatno lečenje, ali ni to, ni angažovanje prijatelja iz Rusije i drugih zemalja, nisu dali rezultate. Sila je bila iznad ljudskog prava, iznad časti i morala.

Bio je član Beogradskog foruma. Septembra 2012, kada je Forum priredio promociju knjige „Agresija NATO – sumrak Zapada“, Bora, jedan od koautora tog pisanog svedočanstva, doputovao je iz Moskve i govorio na promociji u Ruskom domu kulture. Prepuna sala ga je više puta prekidala sponatanim dugotrajnim aplauzima kakvi se davno u Srbiji nisu čuli.

Bora je bio drug, kolega, diplomata vrhunskog kova i prijatelj. Takvog Boru ćemo uvek pamtiti sa osećanjem retke privilegije što smo ga poznavali i sa njim sarađivali. Neka mu je večna slava i hvala. 

(Ove godine, 24. januara, navršilo se godinu dana od smrti Borislava Bore Miloševića)