Udar srpskih i crnogorskih vlasti i medija na Rusiju

Ovih dana svedoci smo zaoštrene anti-ruske kampanje koja se vodi kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji.  

Aleksandar Vučić preko svojih medija i lične opozicije odavno plasira netačne vesti kojima označava Rusiju kao faktor potencijalne destabilizacije na Balkanu.  O ovoj tendenciji pisala sam pre dve godine u tekstu Šta je pozdaina navodne pretnje od državnog udara i kasnije u tekstu Odbrana Vučića od državnog samoudara.

Što se tiče optužbi Mila Đukanovića, o tome sam pisala nakon moje neočekivane promocije na naslovnoj stranici u crnogorskoj Pobjedi Iz Mila govori strah.

S obzirom da pozicije Mila Đukanovića i Aleksandra Vučića sve više slabe, jer su ispunili gotovo sve što je Zapad od njih mogao da zatraži, njihov dalji opstanak na vlasti vezan je za dodatne usluge NATO-u i pojačanu anti-rusku politiku.

Kako piše današnji ruski Komeserant Skandal bez presedana u odnosima Moskve i Beograda, sekretar ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost Nikolaj Patrušev koji se nalazi u poseti Beogradu, rešavao je ovo pitanje sa visokim zvaničnicima Srbije. Važno je napomenuti da je poseta g. Patruševa bila planirana ranije, i da nije vezana za novonastali skandal, već je verovatno da je skandal upriličen pred dolazak ruskog zvaničnika. Prethodno najavljena poseta Dmitrija Medvedeva Srbije je otkazana, s obzirom da srpska vlast nije potvrdila ranije utvrđene dogovore, posebno u vezi sa Rusko-srpskim humanitarnim centrom u Nišu. Iako se srpsko rukovodstvo izjasnilo da će dodeliti diplomatski imunitet zaposlenima u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu, koji su spasili mnoge živote građanima Srbije u poplavama 2014. godine, ono je ovakvu odluku pod pritiskom zapada promenilo. To im nije smetalo da dodele diplomatski imunitet NATO vojnicima koji su izvršili agresiju na Srbiju i srpske položaje u BiH.

Srpski mediji su dan pred dolazak sekretara ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost objavili vest Nekoliko ruskih državljana proterano zbog špijunaže, gde nije jasno ni ko su navodno uhapšeni ruski državljani ni da li su oni delovali nezavisno ili u dogovoru sa ruskim vlastima. Interesantna je i činjenica da srpski mediji sem Sputnika nisu ranije obavestili javnost o poseti g. Patruševa, iako je ruski ambasador u Beogradu tu posetu najavio.

Pre nedelju dana je u Beogradu boravila ruska delegacija visokih zvaničnika sa Krima- Krimljani u Srbiji, sa kojom niko od zvaničnih vlasti Srbije nije želeo da se sastane, jer Aleksandar Vučić i njegova Vlada zastupaju ideju da je Krim sastavni deo Ukrajine. Sa delegacijom s Krima sastali su se Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović i Zoran Radojičić, odnosno deo delegacije koja je prošle godine posetila Krim i sastala se sa krimskim zvaničnicima uz poruke: Krim je Rusija.   Zbog podrške Rusiji i kritikovanja Vučićevog režima, srpski mediji su se žestoko obračunali sa funkcionerima Dveri i DSS koji su posetili Krim. Interesantno je takođe da je i Sanda Rašković Ivić, bivša predsednica DSS koja je vratila stranku u Parlament izbačena iz stranke, kao i ja. O razlozima koji su doveli do mog isključenja iz stranke napisala sam u tekstu Napredni DSS, kao i Vučićevi patriotski fanovi. Možda i najveći razlog za moje isključenje je to što zastupam pro-ruske stavove.

Kao još jedan dokaz anti-ruske histerije navodim i moje iskustvo sa medijima od pre nekoliko dana. Naime kontaktirao me je novinar Nove Borbe Dejan Bajić, s molbom da dam intervju za njihov sajt. Zamolila sam novinara da pitanja pošalje mejlom i obećala mu da ću vrlo brzo poslati odgovore. S obzirom da posle nekoliko dana od kada sam poslala odgovore na intervju nisam videla da je on objavljen, poslala sam poruku novinaru s pitanjem da li je primio odgovore, na koju nisam dobila odgovor. Nekoliko dana kasnije objavljen je tekst Sergej Železnjak "degradiran", u kome se iznosi niz neistina na račun deputata Državne Dume Ruske Federacije i u koji je ubačena jedna rečenica iz mog intervjua, dok ceo intervju nigde nije objavljen jer se ne uklapa u anti-rusku retoriku koja se ovih dana vodi u srpskim medijima. Prema nezvaničnim informacijama iza portala Nova Borba indirektno stoji isti g. Parović koji je Vučića pre dve godine branio od „anti-ruskog državnog“ udara.

Dakle čitava strategija napravljena je s jedne strane u cilju sprovođenja anti-ruske kampanje prema zahtevima zapada, a s druge strane zbog obračuna sa neistomišljenicima.

U nastavku teksta možete da pročitate neobjavljeni intervju koji sam dala za portal Nova Borba:

1. Koliko jake veze je DSS imala sa Sergejom Železnjakom?

DSS je uspostavila odličnu saradnju sa g. Sergejom Železnjakom u vreme kada se na čelu stranke nalazila g-đa Sanda Raškovć Ivić. Njeno prvo putovanje u inostranstvo po dolasku na mesto predsednika DSS je bilo upravo u Rusiju, u skladu sa njenom platformom koju je ponudila i gde je jedna od stavki bila - približavanje Rusiji. Nakon toga delegacija DSS je posetila Rusiju još nekoliko puta u relativno kratkom vremenu, i postigla visok nivo odnosa sa vladajućom Jedinstvenom Rusijom. Podsetiću vas da je delegacija DSS i Dveri boravila i u zvaničnoj poseti Krimu, i time dala podršku povratku Krima u sasatav RF. Ako govorimo striktno o stranačkim vezama, u periodu dok je g-đa Sanda Rašković Ivić bila na čelu stranke, uspostavljena je daleko čvršća saradnja između Jedinstvene Rusije i Demokratske stranke Srbije, nego što je to bilo ranije. Tome svedoči i potpisivanje dva dokumenta između DSS i JR u roku od godinu dana. Nisam uverena da će novo rukovodstvo DSS pokazati interesovanje za ozbiljnu saradnju sa Rusijom, već će ona ostati samo na rečima i eventualno će se koristiti u predizborne marketinške svrhe, kako to čine i neke druge partije. Ovakvom stavu doprinosi činjenica da je bilo dosta otpora i nepoverenja u DSS od strane pojedinih funkconera, kada je reč o saradnji sa Rusima. Posebno se po tom pitanju isticao g. Aleksandar Popović, koji je nepoverenje prema saradnji sa Rusijom iskazivao i u Koštuničino vreme. Naime u vreme kada je g. Aleksandar Popović bio ministar energetike, dogovoreno je potpisivanje ugovora o prodaji većinskog vlasništva NIS-a i ugovora o izgradnji "Južnog toka" sa Rusima.  Popović je odbio da potpiše te ugovore, iako su bili u njegovoj nadležnosti, pa je umesto njega za Moskvu otputovao g. Velimir Ilić, tadašnji ministar građevine. Nedavno je na sastanku Predsedništva DSS, Aleksandar Popović iznosio teorije kako su Rusi krivi zbog toga što nije izgrađen "Južni tok". Po njemu nije kriva EU, koja je na sve moguće načine onemogućila realizaciju tog strateški važnog projekta, nije kriv Aleksandar Vučić, koji nije želeo da potpiše ugovor o početku izgradnje "Južnog toka", već su krivi Rusi koji su učinili sve da dođe do izgradnje gasovoda "Južni tok". Zbog svega toga, ali i još nekih stavova funkcionera DSS, vrlo sam skeptična po pitanju buduće saradnje DSS i JR. 

2. Kako Železnjak u novom sastavu Dume više nije na mestu zamenika predsednika, a ujedno ni na čelu skupštinskog odbora za međunarodne odnose, možete li nam objasniti zašto je "degradirao"? Drugim rečima, može li Rusija da bude zadovljna njegovim delanjem u Srbiji i okruženju, ako se uzme u obzir da je on bio zadužen za komunikaciju sa ovim delom Evrope?

G. Železnjak  jeste član komiteta za Međunarodne odnose u novom sazivu Ruske Dume a takođe je na visokoj stranačkoj poziciji u Jedinstvenoj Rusiji. Nije više na poziciji potpredsednika Državne Dume, i verujem da će, s tim u vezi, imati daleko više vremena da se posveti međunarodnim odnosima. G. Železnjak je ostvario odličan izborni rezultat na svojoj izbornoj jedinici, i verujem da je to merodavna ocena njegovog rada. Što se tiče saradnje JR sa drugim strankama na Balkanu, čime se g. Železnjak bavio, ocenila bih da su na tom polju postignuti odlični rezultati u relativno kratkom roku. Smatram da je Jedinstvena Rusija mogla i ranije da posveti više pažnje Balkanu, ali ako uzmemo u obzir izuzetno komlikovane međunarodne okolnosti u kojima se Rusija nalazi i mnogobrojne zehteve na polju unutrašnje politike, ponekad su naša očekivanja veća nego što je to realno. Prilikom mog boravka na izbornom kongresu Jedinstvene Rusije u Moskvi, imala sam priliku da porazgovaram sa kolegama iz raznih političkih partija iz regiona (CG, BiH, BJRM), sa kojima JR sarađuje. Svi su dali pozitivne ocene o razvoju saradnje sa JR i doprinosu g. Železnjaka na tom polju. Konačno, ja bih visoko ocenila zalaganje g. Železnjaka i neke nove korake koje je JR preduzela u saradnji sa srpskim partijama. Nadam se da će s druge strani, i naše stranke uložiti dodatne napore da poboljšaju odnose balkanskih zemalja sa Rusijom, jer smatram da je to od izuzetne važnosti.

3. Kako komentarišete razilaženje DSS-a sa Železnjakom po pitanju njegovog stava u vezi sa protestima Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd?

Prokomentarisala bih kao različite poglede na ta dešavanja. Što se tiče Rusije, kao sile koja se zalaže za mir i koja se protivi mešanju stranog faktora u unutrašnja pitanja države, što je principijelno dobar stav, oni su nam skrenuli pažnju na činjenicu da iza tih protesta stoje određene zapadne strukture. Ako posmatramo s pozicije da Srbiji nije potrebna destabilizacija, onda možemo da razumemo želju Rusije da do nje i ne dođe. S druge strane, proteste je izazvalo nelegalno rušenje objekata, gde su ljudi s fantomkama, po nalogu države rušili privatne objekte. Ovo se može nazvati i kriminalnim delovanjem države, što je opasno i nedopustivo. Ako posmatramo iz ugla običnog građanina, protestovati protiv kriminala i nasilja je sasvim ispravno. DSS nije zvanično podržala te proteste (koliko je meni poznato kao nekadašnjem članu Predsedništva stranke, jer takvu odluku nisam videla), ali su pojedini funkcioneri po slobodnoj volji prisustvovali protestima. Zbog toga sam mogla samo da neformalno iznesem lični stavom povodom tih protesta, a to je da je povod za proteste legitimna, ali ako ih podržava neko spolja, nije opravdano u tome učestvovati. Ono što s druge strane ruske kolege moraju da imaju u vidu, to je da protesti protiv Vučićevog režima, nisu protesti protiv Srbije, i da je mnogo nezadovoljnih ljudi, koji će prihvatiti bilo koju priliku da iskažu svoje nezadovoljstvo. Posle svega kroz šta smo prošli, Srbiji nisu potrebne nikave revolucije ni destabilizacije, ali bojim se da Vučićev režim zavodi diktaturu u kojoj je teško kontrolisati nezadovoljstvo ljudi jednom suštinski pogrešnom politikom.  

4. Kako komentarišete njegovu ideju o referendumu o ulasku u NATO?

Ruska Federacija se zalaže za poštovanje volje naroda i protivi se politici koja tu volju ne uvažava. Više nego očigledno je da Milo Đukanović na silu uvodi Crnu Goru u NATO, kako bi se održao na vlasti. Takođe, poznata je činjenica da se preko 80% Srba protivi saradnji sa NATO, ali da je vlast Aleksandra Vučića napravila iskorak i podigla nivo saradnje Srbije i NATO na najviši mogući. Za to oni nisu imali odobrenje naroda. Zbog toga postoji opasnost da korumpirane političke elite na silu uvedu Crnu Goru u NATO, kao pto su uvele NATO u Srbiju. NATO organizaciji je savršeno jasno da nikada neće imati većinsku podršku za članstvo u zemljama na koje su izvršili agresiju. Zbog toga u ideji za održavanje referenduma ne vidim ništa loše, naprotiv to je način da se zaštiti volja naroda a u ovom slučaju i interes države. Ne bih to nazvala idejom g. Železnjaka, već zvaničnim stavom Ruske Federacije. 

Direktor Centra za geostrateške studije