Šta je sporno u Statutu Vojvodine

 (Politika, 26.01.2009)

Dok Statut Vojvodine čeka na potvrdu u Skupštini Srbije, a poslanici da iz Vlade Srbije stigne i prateći zakon o prenošenju nadležnosti, među različitim političkim opcijama ponovo su intenzivirane rasprave koje su i prethodile usvajanju Statuta u vojvođanskom parlamentu. Stranke iz desnog političkog spektra, pre svih predstavnici DSS-a, ali i SRS-a i SNS-a (koji je ovih dana najavio i da će se obratiti Ustavnom sudu), uporno tvrde da je usvojeni statut protivustavan i da vodi stvaranju nove republike u Srbiji. Druga grupa kritičara, koju u srpskom parlamentu predstavlja Liberalno-demokratska partija, na sasvim je suprotnom stanovištu – da ni ovim statutom Vojvodina neće dobiti dovoljan stepen autonomije, koji joj ne omogućava ni Ustav Srbije, odnosno da su izmene koje Statut predviđa samo kozmetičke, a nikako suštinske.

Predstavnici stranaka koje su u vojvođanskom parlamentu glasale za Statut (Za evropsku Vojvodinu, Mađarska koalicija, SPS – PUPS i LSV – Zajedno za Vojvodinu), pak, ističu da su predloženim tekstom nastojali da maksimalno iskoriste nadležnosti koje su im date Ustavom Srbije, s kojim je ovaj predlog potpuno usaglašen.

Nesuglasice postoje i u vezi s definisanjem pokrajine u 1. članu Statuta u kome se, Vojvodina, sem kao sastavni deo Srbije, definiše i kao evropska regija. U DSS-u smatraju da je ovo indicija za dvojni status pokrajine, koji bi kasnije svako mogao da tumači na svoj način, baš kao što se ranije dešavalo sa odredbom da je Vojvodina deo Srbije i SFRJ.

Možda najspornija odredba iz Statuta jeste ona koja Vojvodini „dozvoljava” da zaključuje međunarodne ugovore u oblastima iz svoje nadležnosti, kao i da osniva „predstavništva u regionima Evrope i Briselu radi promocije i unapređenja svojih privrednih, naučnih, obrazovnih, kulturnih i turističkih kapaciteta”. Kritičari iz DSS-a i SRS-a to smatraju prvim korakom ka formiranju države, jer Vojvodina ovim sebi daje međunarodnopravni subjektivitet, koji ima samo Srbija. S druge strane, predlagači Statuta ovo „brane” time da je suština odredaba koje se odnose na međunarodnu saradnju da omoguće pokrajini da lakše konkuriše u fondovima Evropske unije. Osim toga, po njima, to ne predstavlja obeležje državnosti pošto je mogućnost otvaranja predstavništava u inostranstvu data i svakom preduzeću ili komori.

Kao izlaženje iz ustavnih okvira ocenjen je i član u kome je navedeno da „AP Vojvodina preko svojih organa donosi pokrajinske skupštinske odluke koje imaju značaj zakona na teritoriji AP Vojvodine u pitanjima koja su zakonom određena da su od pokrajinskog značaja” budući da zakonodavnu aktivnost ima samo Srbija.

Odredba po kojoj se teritorija Vojvodina sastoji od geografskih o6lasti Bačke, Banata i Srema i ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana na referendumu, po mišljenju radikala je potencijalno separatistička jer ovakvo pravo odlučivanja na referendumu daje građanima samo jednog dela države, dok je više pravnih stručnjaka ukazalo da se teritorija ne može utvrđivati Statutom već Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Srbije.

Mogućnost da vojvođanska skupština predlaže mrežu sudova na svojoj teritoriji, kao i kandidate sa svoje teritorije za sudije Visokog saveta pravosuđa i Ustavnog suda, takođe po kritičarima, direktno je suprotna Ustavu Srbije. Predstavnici pokrajinskih vlasti, međutim, tvrde da se ovim ni na koji način ne narušava jedinstvo sudske vlasti na čitavoj teritoriji Srbije, jer Statut Vojvodine predviđa isključivo inicijalno pravo za predlaganje mreže sudova u Vojvodini, a konačnu odluku donosi republička skupština. Oni, takođe, navode da predstavnike Vojvodine u pomenutim pravosudnim institucijama predviđa i Ustav Srbije.

Tvrdeći da se Statut Vojvodine „suprotstavlja” Ustavu Srbije na čak 30 do 40 mesta, stranački predstavnici i deo stručne javnosti često su kao primere za to navodili i da Statut nacionalnim savetima manjina daje prava koja prevazilaze prava manjina u drugim delovima zemlje, da je protivustavno definisanje imovine i izvornih prihoda Vojvodine, kao i mogućnost da pokrajina ima svoju razvojnu banku, vojvođansku akademiju nauka i umetnosti, kao i da uvodi kao zvanično pismo latinicu, iako je to po Ustavu Srbije samo ćirilica.