Srpsko Kosovo je samo “mala kolateralna šteta”!

U haškom duelu između Srbije i Međunarodnog suda pravde, po pitanju "Da li je proglašenje nezavisnosti privremenih institucija na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", odigranom na terenu novoformirane secenističke države Kosovo i Metohija, reprezentacija Srbije je izgubila meč sa 10 prema 4. Beograd najavljuje novu inicijativu u Ujedinjenim nacijama kako bi se preokrenuo rezultat.

Navodno nejasno pravno definisan zahtev Srbije za ocenu legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije vratio se kao bumerang srpskom narodu koji je zasekao korene njegovog vekovnog duhovnog identiteta i postojanja na prostoru Kosova i Metohije koji još nazivamo “Srpskim Jerusalimom”. Vešto isplaniran bumerang zaobišao je glave “neveštih” sastavljača zahteva koji se sada oglašavaju kao zaštitnici svetskog mira i interesa, ali u stvari zalažu se za ostvarenje svetskog globalizma.

Ovog puta čak je i srpski politički vrh bio iznenađen odlukom MSP-a jer u savetodavnoj deklaraciji nije ugrađena očekivana dvostruko tumačeća formulacija kojoj su se nadali, kako bi lakše preživeli političku agoniju.

Preko srpskog zahteva MSP je potvrdio da “ono što nije zabranjeno, u stvari je i dozvoljeno”, što je omogućilo da svoje pešake gurnu jednu liniju napred. Debata koja se najavljuje na prestojećoj jesenjoj skupštini Ujedinjenih nacija biće pokušaj da se direktno sruše temelji i smisao daljeg postojanja UN koji je prepreka svetskom globalizmu. U ovom slučaju srpsko Kosovo je samo “mala kolateralna šteta” koja se koristi kako bi globalisti ostvarili bolje pozicije. Cilj opravdava sredstva!

Smisao i pozadina poruke je podsticanje novog međunarodnog haosa koji nije daleko od eskalacije svetskog terorizma kontrolisanog od NATO.

Od 1. januara 2011. godine Vojska Srbije će godišnje primati do 2.000 mladića na dobrovoljno služenje vojnog roka. Smanjenjem regularne vojske, Srbija neće imati snage za novo prekrajanje granica na Balkanu, ali su zato ratne kapisle bačene na granici Rusije, unutar Indije i Kine, na Tibetu. Aktivirani su “oslobodilački pokreti” koji treba da budu izgovor za promene svetskih granica, koji čak mogu da podnesu svoje legalne zahteve za priznanje na sledećem skupu UN.

Na domaćem terenu od propagandne floskule “I Evropa i Kosovo, to su dva nezavisna procesa”, kao opcija ostala je samo Evropa iako su nas do pre nekoliko dana ministar za inostrane poslove Vuk Jeremić i predsednik Boris Tadić uveravali u suprotno.

Vladajućoj koaliciji je prioritet da održi postojeće stanje i da uz pomoć tajkuna dovede dekapitalizaciju nacionalnih interesa do dna, čime bi se stvorili uslovi da osiromašeni narod nema alternativu osim da prihvati ponuđeno: “pa daj šta daš, nema se gde”. Sledeće što se nudi kao plan B je podela Kosova i Metohije, ali ubrzo bi usledilo dalje rasparčavanje Srbije, tako da bi se zaokružila definisana strategija Zapadnog Balkana, što i nije važno „uz dobre susedske odnose, jer svi idemo zajedno u EU“.

Za nas Srbe ulazak u EU nema kompromisa jer nam ne nude alternativu osim da pohapsimo preostale srpske nacionaliste i pošaljemo ih u Hag. Jedino što je Evropi važno jeste da ne dođe do ponovnog rata, ali za smirivanje strasti biće dovoljno droge na ulicama Srbije koja se iz Avganistana dotura na Kosovo i Metohiju upravo od onih koji kontrolišu oba strateški interesna područja.

Koristeći ugled nesvrstane Jugoslavije, srpska diplomatija je obnovila diplomatsku saradnju sa mnogim zemljama sveta, uz sugestiju da sačekaju sa priznanjem Kosova dok se po ovom pitanju ne oglasi MSP. Od danas može se očekivati da će se povećati broj zemalja koje će prihvatiti da je Kosovo nova samostalna država na svetu.

U stvari, “kosovski slučaj”, kao jedinstven u vasioni, koristi se kao trojanski konj za napad na svetsku instituciju (Ujedinjene nacije) koja se našla na putu globalizma. Odmah dan nakon objavljivanja stava MSP-a, Vlada Republike Srbije najavila je nove inicijative predsednika Borisa Tadića i opsežne pripreme za produžetak rasprave na jesen na Generalnoj skupštini u Ujedinjenim nacijama.

U interesu Srbije i sledećih pokolenja, od oligarhijske vlasti očekuje se da podnese ostavku i da se raspišu novi vanredni izbori, a da se onda Srbija osloni na strateške partnere koji i danas brane Kosovo i Metohiju u Savetu bezbednosti. Uz pomoć takvih prijatelja biće lakše formirati lepšu budućnost Srbije umesto sadašnje dužničke i podaničke uloge koju imamo sa onima koji srpsko Kosovo vide kao “malu kolateralnu štetu”.

Mislite da jedno sa drugim nema nikakve veze? Zar neko može reći ne?

(Autor je direktor Srpske televizije iz Toronta)