Srbiji je dosta ponižavanja!

Proglas prof. dr Vojislava Šešelja građanima Srbije

građani Srbije,

Obraćam vas se u ovim teškim vremenima kada se naša zemlja i vi, građani, gušite pod teretom nepravde i poniženja, u trenutku kada Srbija grca prepuštena brutalnom sakaćenju i komadanju. Želim da vas upozorim da se Srbija bliži prekretnici kada će morati da odluči da li će nastaviti ovim putem koji vodi ka uništenju naše države i naroda ili će se okrenuti sebi, svojim državnim i nacionalnim interesima i svojim tradiocionalnim prijateljima.

Prozapadna politika režima Borisa Tadića potpuno je urušila zemlju teritorijalno i dovela je do ekonomskog i socijalnog kraha. Zbog sramne i kapitulantske politike, Srbija je bačena na kolena. Tadić je upravljanje srpskom državom predao u ruke Briselu i Vašingtonu i gurnuo zemlju pod svojevrsnu okupaciju. Državni i nacionalni interesi Srbije ugroženi su u samom temelju.

Vladajuća koalicija je, obmanjivanjem građana o navodnom „iskrenom prijateljstvu“ sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i o „putu bez alternative“ u Evropsku uniju (EU), Srbiji zadala istorijski udarac i dovela je u krajnje ponižavajući položaj.

Ako Srbija ne napusti prozapadnu politiku i ne odupre se Vašingtonu i Briselu koji nam zemlju komadaju i u teritorijalnom i u ekonomskom smislu, pitanje je šta će od naše države uopšte ostati.

Srpska radikalna stranka je izričito protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju i protiv NATO-a, koji vode otvorenu neprijateljsku politiku prema našoj zemlji. Srbiji je dosta ponižavanja!

Jedina snaga na srpskoj političkoj sceni koja je spremna da državotvornom politikom uspravi Srbiju je Srpska radikalna stranka. Zato je Srpska radikalna stranka i dalje trn u oku i Vašingtonu, i Briselu, i Borisu Tadiću, i Tomislavu Nikoliću. Zato su Amerikanci i zapadne sile dali nalog Haškom tribunalu da ne mogu da se vratim u Srbiju dok se ne završe bar još jedni parlamentarni izbori.

Ali narod uvek prepozna one koji brinu o njihovim i državnim interesima, prepoznaje one koji su spremni da se žrtvuju za ponosnu i uspravnu Srbiju. To su prepoznali i naši bivši radikali koji su bili obmanuti. A bili su obmanuti jer su poverovali da će se stranka koju su stvorili Stanko Subotić Cane i Milo Đukanović uz pomoć britanskog i američkog ambasadora – Vučićeva i Nikolićeva stranka, boriti za nacionalne interese i interese građana, a ne za svoje lične. Kada je nastupilo otrežnjenje, oni su počeli da se vraćaju tamo gde pripadaju – Srpskoj radikalnoj stranci.

Ja mogu da kažem da su vrata Srpske radikalne stranke uvek otvorena za sve obmanute i prevarene, za sve koji su shvatili da su krenuli pogrešnim putem tajkunske Nikolićeve i Vučićeve stranke.

Braćo i sestre, ne verujte onima koji vas obmanjuju da ćete živeti bolje ako se opredelite za briselsku utopiju. Odricanje od Kosova i Metohije, Vojvodine, Raške oblasti, odricanje od legitimnih nacionalnih interesa, odricanje od svoje istorije, korena i identiteta i brisanje srpskog pamćenja sigurno nije put koji vodi ka boljem životu, to je put ka uništenju. Aktuelni režim je do sada ispunio sve zahteve koji su stigli iz Brisela i Vašingtona, a nema ni pomaka kada je u pitanju poboljšanje standarda građana. Naprotiv, samo sunovrat!

Katastrofalne posledice Tadićeve prozapadne politike

Očajna ekonomska situacija u kojoj se danas nalazi Srbija nije posledica svetske ekonomske krize, već upravo te pogrešne politike koja se vodi od 2000. godine po nalozima Međunarodnog monetarnog fonda, Brisela i Vašingtona, kao i pogrešne opredeljenosti za najsuroviji model kapitalizma – neoliberalni kapitalizam.

Dug je spisak obećanja koja je vladajuća koalicija na čelu sa Tadićem davala građanima Srbije, a apsolutno ništa nije urađeno. I što je najgore, nema nikakve odgovornosti za katastrofalne poteze, za obmanjivanja građana. U ovoj državi niko ne odgovara za to što se rukovodi isključivo ličnim interesima, a preko grbače naroda.

Vladajuća većina je prigrabila sebi neograničenu moć preko tajkuna koji su ključni faktor u političkom životu Srbije. Ne treba zaboraviti da su tajkuni imali odlučujuću ulogu i u formiranje ove vlade baš u ovom sastavu. Jednom od njih, Miškoviću, izražena je zahvalnost i u Briselu.

Srbijom danas vladaju američki i britanski interesi i interesi krupnog kapitala – tajkuna. Apsolutno su marginalizovani interesi građana, interesi običnog čoveka. Dovedeni smo dotle, da se više ne postavlja ni pitanje kako omogućiti građanima nešto pristojniji život, život dostojan čoveka, nego kako obezbediti puko preživljavanje – kako narod da preživi ovaj potpuni ekonomski krah do koga je dovela aktuelna vlast.

Od građana Srbije su stvorili armiju nezaposlenih, siromašnih, ojađenih i poniženih, kojima su na tu muku nametnuli i osećaj krivice – da su sami krivi za to što ih je snašlo. Nazivaju ih „gubitnicima tranzicije“. Kao da je to nešto što je bilo neizbežno i nešto što je moralo da ih zadesi. I opet nigde ničije odgovornosti.

Verujem da znam kako je većini građana zbog toga, znam da istovremeno osećate i bes i nemoć i očaj.

Stranke koje su na vlasti osvojile su glasove građana lažima, obmanama i praznim obećanjima.

Setimo se samo da je građanima predstavljeno da je vlada u ovom sastavu formirana jer je postignuta saglasnost da će to biti socijalno odgovorna vlada, a ključni cilj je bio porast prosečne penzije – do nivoa od 70 odsto prosečne plate.

Sada Mlađan Dinkić otvoreno priznaje da je lagao obećavajući besplatne akcije u vrednosti od 1000 evra da bi Tadiću obezbedio pobedu.

Tadić je obećavao otvaranje 200.000 novih radnih mesta, a za vreme njegove vladavine bez posla je ostalo upravo oko 200.000 ljudi.

I sada, bez ikakvih skrupula, plasira nove laži – do 2020. biće otvoreno 400.000 novih radnih mesta, a valjda se podrazumeva da on treba da ostane na vlasti do tada.

Na jednoj strani su prazna obećanja i lažna statistika, a na suprotnoj realnost.

A realnost su – više od milion nezaposlenih, svakodnevna drastična poskupljenja, otpuštanje radnika, sve veći broj siromašnih. Radnik je obespravljen i ponižen.

Da li je ovo predvorje tog evro-blagostanja koje godinama obećavaju?

Veliki problem, kada je u pitanju ulazak u Evropsku uniju, jeste činjenica da je medijski blokirana bilo kakva javna rasprava i sučeljavanje argumenata o ovom pitanju. Građani nemaju pravu sliku šta znači ulazak u Evropsku uniju. Otvoreno se zahteva rasparčavanje Srbije i to sve manje kriju i zapadne diplomate. Narod se posebno obmanjuju kada je u pitanju ekonomski aspekt ulaska u Evropsku uniju – onaj aspekt koji direktno utiče na građane i njihov džep.

Za običnog čoveka, povećanje jedinstvenog tržišta znači porast radne snage, a to dalje vodi ka padu zarada. Jedinstveno tržište pogoduje krupnom kapitalu i multinacionalnim korporacijama.

Razbijanje Srbije

Tadićev režim prihvata sva uslovljavanja Zapada. Prihvatanjem briselske rezolucije o Kosovu i Metohiji, ova vladajuća koalicija započela je proces faktičkog priznanja nezavisnosti Kosova i time je zadat snažan udarac Srbiji.

Ono što Tadić i predstavnici vlasti nazivaju „kompromisom sa Evropskom unijom“ predstavlja odricanje od Kosova i Metohije.

Vi dobro znate da Srpska radikalna stranka neprestano alarmira javnost da se proces razbijanja Srbije koji sprovodi Zapad ne zaustavlja sa Kosovom i Metohijom. Zapad neće odustati ni od Vojvodine niti od Raške oblasti. To je još 2007. godine najavio tadašnji ambasador Nemačke u Srbiji, Andreas Cobel, kao što je tada najavio i mogućnost da Srbija uđe u Evropsku uniju za 20 do 25 godina, što znači negde između 2027. i 2032. godine.

Evropska unija, koja je već u krizi, do tada verovatno neće više ni postojati. I uprkos svemu, Tadićev režim nastavlja da ide ovim samoubilačkim putem žrtvovanja teritorijalnog, političkog i ekonomskog integriteta i žrtvovanja građana u ime praznih obećanja Evropske unije, kojoj smo potrebni jedino zarad izrabljivanja, kao izvor jeftine radne snage.

Koalicija Nikolić-Tadić

Pored teritorijalnog i ekonomskog urušavanja zemlje, Tadićev režim sistematski razara politički i ustavni sistem Republike Srbije. Tako su, između ostalog, oteli i poslaničke mandate Srpske radikalne stranke, legalizovali tu krađu i formirali marionetsku Nikolićevu i Vučićevu poslaničku grupu. Nikolić je tada javno, za skupštinskom govornicom, zapretio da se neće smiriti dok ne uništi Srpsku radikalnu stranku.

Upravo zbog izrazito patriotske i nacionalističke politike i ideologije Srpske radikalne stranke i njene tadašnje snage kao najveće opozicione stranke, 2008. godine je izveden puč u našoj stranci, jer je Srpska radikalna stranka predstavljala nepremostivu smetnju za sprovođenje prozapadne politike u Srbiji. Zapravo, prvobitni cilj je bio da Srpska radikalna stranka nestane sa političke scene tako što bi deo tadašnjeg rukovodstva u potpunosti preuzeo stranku i sproveo tzv. reformu politike i stranke, odnosno pretvorio bi je u stranku prozapadne orijentacije.

Pošto u tome nisu uspeli, tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić i tadašnji generalni sekretar Aleksandar Vučić, koji su kao funkcioneri Srpske radikalne stranke stekli ogromnu popularnost u narodu, odlučili su da formiraju novu poslaničku grupu u parlamentu i novu stranku.

Imali su, a i dalje imaju logističku podršku aktuelne vlasti, medija, tajkuna, zapadnih ambasadora i zapadnih diplomata. Srpska radikalna stranka je doživela snažan udarac. Uz kršenje Ustava Republike Srbije, zakona i Poslovnika Narodne skupštine, režim Borisa Tadića je omogućio da se od 21 otetog mandata Srpske radikalne stranke formira poslanička grupa Tomislava Nikolića.

Sada je politika Nikolićeve i Vučićeve Napredne stranke ista kao politika Demokratske stranke. Preciznije – danas su Vučić i Nikolić spremniji od Tadića da se odreknu svih nacionalnih i državnih interesa. Obijaju pragove zapadnih diplomata u Briselu i Vašingtonu ubeđujući ih da mogu da budu poslušniji od Tadića. Ubeđuju ih da mogu brže da ispune sve naloge Zapada, da mogu brže da se odreknu Kosova i Metohije, da su spremniji da izruče generala Ratka Mladića Haškom tribunalu, što najavljuje Nikolić, da prihvataju da su Srbi genocidan narod i da ih je sramota što su pripadnici tog naroda, kao što je, uostalom, Vučić izjavio.

Miting Napredne stranke u Beogradu samo je potvrdio da Vučić i Nikolić sve vreme obmanjuju građane dok na drugoj strani sa Borisom Tadićem prave dogovore o formiranju vlade nakon narednih izbora.

Zašto Nikolić i Vučić nisu odmah seli na stiropor i zahtevali vanredne izbore, ako je to zaista njihov cilj? Miting Napredne stranke samo je pomogao Tadićevoj vlasti da se kanališe nezadovoljstvo građana.

Ovo potvrđuje i činjenica da je Nikolić 25. februara otvoreno izjavio da će Napredna stranka nakon sledećih izbora ponuditi Demokratskoj stranci da zajedno formiraju koalicionu vladu. U međuvremenu se trude da ubede javnost da navodno hoće da ruše svoje buduće koalicione partnere. Sasvim je jasno da obmanjuju građane da su oni protivnici politike Tadićevog režima koja je uništila i građane i državu, dok se na drugoj strani spremaju da vode istu politiku kao Tadić služeći interesima Brisela i Vašingtona, a ne interesima Srbije i njenih građana.

Naprednjaci i Demokratska stranka su bili udruženi u obmanjivanju građana i kada su intenzivno vodili kampanju za promenu Ustava, navodno zbog broja poslanika u parlamentu. Vučić i Nikolić su imali zadatak da ubede građane da Srbiji nisu problem ni siromaštvo, ni korupcija, ni tajkuni, ni kriminal, ni otimanje teritorije, nego da je najveći problem sa kojim se Srbija danas suočava broj poslanika u parlamentu.

Međutim, suštinski razlog za ovu inicijativu leži u zahtevu Vašingtona i Brisela da se Ustav Srbije promeni kako bi se iz preambule i teksta Ustava izbrisalo da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Cilj je, takođe, da se promenama Ustava ostvari regionalizacija koja vodi daljem cepanju Srbije.

Zato najava koalicije Nikolić-Tadić, odnosno Napredne stranke i Demokratske stranke, nije nikakvo iznenađenje. Odavno se ova koalicija priprema, ali je tek nedavno obelodanjena. Vučić se otvoreno hvali da mu je najbolji prijatelj šef Tadićevog kabineta, Miodrag Rakić. Sada se dve najgore stranke udružuju u novom obmanjivanju i laganju građana Srbije.

Bivši američki ambasador – glavni Nikolićev savetnik

Mnogi su sada već shvatili da su se prevarili kada su poverovali da će Nikolić i Vučić i njihova Napredna stranka na bilo koji način štiti interese građana i Srbije. To sigurno nije cilj onih koji su pokušali da realiziju prljav zadatak uništavanja Srpske radikalne stranke, kao najjače brane sprovođenju prozapadne politike.

Ko god nije mogao da razume da su Vučić i Nikolić pogazili sve ono što su bili čitave dve decenije i da su sada dosledniji u sprovođenju prozapadne politike od Tadića, u to je mogao da se uveri na njihovom mitingu u „Areni“,na kojem su posebnu pažnju ukazali svom počasnom gostu Vilijemu Montgomeriju, bivšem američkom ambasadoru.

Nikolić i Vučić imaju potpisan savetnički ugovor sa Montgomerijem i za te usluge mu plaćaju 7.500 evra mesečno. Montgomeri im pomaže da uvere Vašington da su naprednjaci prihvatili prozapadnu politiku i da su spremni da ispune sve zahteve Sjedinjenih Američkih Država ako bi došli na vlast.

Postavlja se i pitanje otkud Naprednoj stranci, koja ne dobija ni dinar iz budžeta Republike Srbije, toliko novca da plaća savetnike, da plaća zakup prostorija u centru Beograda, da plaća zaposlene, da održava stranačku infrastrukturu u čitavoj Srbiji.

Kako da Srbija sačuva teritorijalni, politički i ekonomski integritet

Tadićev režim ubeđuje građane da je Srbija izašla iz krize. Valjda očekuju da narod veruje njima, a ne sebi i svojoj svakodnevnoj borbi za goli opstanak. Međutim, čak i njihovi frizirani ekonomski parametri pokazuju da je Srbija daleko od izlaska iz krize.

Nezaposlenost je povećana, preko 70.000 preduzeća je u konstantnoj blokadi, spoljnotrgovinski deficit od januara do oktobra 2010. godine iznosio je 4,2 milijarde evra, a u 2011. godini se očekuje još veći deficit, od osam milijardi evra.

Zbog primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa zemljama Evropske unije, samo u 2010. godini gubici u budžetu, zbog pada carina, iznose sto miliona evra. U 2011. će se ti gubici povećati i iznosiće stotrideset miliona evra.

Krediti koje država uzima od evropskih banaka su dodatno uslovljeni. Ove banke forsiraju građevinska preduzeća iz Evropske unije i to je razlog što naša preduzeća ostaju bez posla. Zato je građevinska industrija u periodu od januara do septembra 2010. zabeležila pad od 16,7%.

Srpska radikalna stranka smatra da je jedini put koji omogućava Srbiji da opstane teritorijalno, politički i ekonomski, saradnja sa Rusijom, Kinom i državama koje neće vršiti nikakav politički pritisak na Srbiju, ili zahtevati bilo šta što je protivno interesima naše države i, što je posebno važno, neće se mešati u unutrašnje stvari Srbije.

Srpska radikalna stranka ima jasan ekonomski program koji štiti domaću privredu, i zna koja su najbolja rešenja za prevazilaženje socijalne i ekonomske krize, a na mnoga od tih rešenja ukazivali su naši poslanici u Narodnoj skupštini.

Tadićev režim se uporno okreće Međunarodnom monetarnom fondu, iako je to veoma opasna institucija koja putem kreditiranja eksploatiše države i drži ih u dužničkom ropstvu.

Srpska radikalna stranka se zalaže za uzimanje povoljnih kredita od Ruske Federacije koji neće biti ekonomski i politički štetno uslovljeni, kao što su krediti koje Vlada uzima od Međunarodnog monetarnog fonda.

Krediti ne smeju da odlaze na potrošnju kao što čini Tadićev režim, već moraju da se usmere na razvoj domaće privrede.

Po nalogu Brisela i Vašingtona, ova vlada ne omogućava da se koristi Ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, a to je jedina izvozna šansa za Srbiju. Ovaj ugovor omogućava da se izvozi preko 95% naših proizvoda na ogromno rusko tržište. Mogućnosti koje on pruža koriste uglavnom strane firme u Srbiji.

Srpska radikalna stranka se zalaže za ukidanje trgovinskih monopola, za ekstraoporezivanje zapadnih banaka koje su monopolisti na našem tržištu i koje su uvele u Srbiju najveće kamate u Evropi, za smanjivanje poreza i doprinosa na zarade, za smanjenje PDV-a, a kada su u pitanju određeni proizvodi, i za njegovo potpuno ukidanje.

Zato je Srpska radikalna stranka podnela Predlog za izmenu zakona o PDV-u u kojem zahteva ukidanje PDV-a na osnovne životne namirnice i ogrev domaće proizvodnje, kao i na proizvode i opremu namenjenu bebama, na udžbenike i knjige. Takođe se zalažemo za subvencionisanje i zaštitu poljoprivrednih proizvođača i u pomenutom predlogu zahtevali smo smanjenje poreza na poljoprivrednu mehanizaciju domaće proizvodnje, kao i druge olakšice. Na žalost, vladajuća većina je odbacila ove predloge.

Smatramo da je ulaganje u razvoj malih i srednjih preduzeća od suštinskog značaja.

Srbija treba da bude članica ODKB-a, a ne NATO-a

Srpska radikalna stranka se najoštrije protivi ulasku u NATO. Tadićev režim obmanjuje građane da Srbija svoju punu bezbednost može da ostvari jedino kao članica NATO-a, i to u situaciji kada nam Alijansa otima Kosovo i Metohiju.

Danas sve više dobijaju na značaju institucionalizovani regionalni sistemi evroazijske kolektivne bezbednosti, poput Šangajske organizacije za saradnju koju predvode Kina i Rusija, a koja ima i svoje vojno krilo, i Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).

Srpska radikalna stranka se zalaže da Srbija postane članica ODKB-a i da dobije status posmatrača u Šangajskoj organizaciji.

Strateški cilj ODKB-a je ,,uspostavljanje pravednog demokratskog svetskog poretka, u čijoj osnovi treba da budu princip vrhovnosti međunarodnog prava, uzajamno uvažavanje interesa i obezbeđenje iste bezbednosti za sve države“.

Mi, srpski radikali, smatramo da Srbija mora da se okrene svojim tradicionalnim prijateljima i integrativnim procesima na istoku koje predvodi Ruska Federacija, a to je i jedini način da opstane.

Zato pozivam srpski narod i sve građane da sa iskrenim prijateljstvom i oduševljenjem prime predsednika Vlade Ruske Federacije, Vladimira Vladimiroviča Putina, koji uskoro dolazi u Srbiju.

Srpska radikalna stranka – jedina alternativa slugeranjskoj politici Tadića i Nikolića

Braćo i sestre, građani Srbije, razmislite dobro o svemu jer vi odlučujete da li ćete podržati propalu prozapadnu politiku Tadića i Nikolića ili Srpsku radikalnu stranku koja je jedina alternativa ovoj slugeranjskoj politici.

Samo je Srpska radikalna stranka sposobna da državotvornom politikom, uz podršku Rusije i Kine, odbrani legitimne državne i nacionalne interese i Srbiju postavi u poziciju ozbiljnog i značajnog faktora na Balkanu. Ako delite naše ideje, ako želite da Srbija opstane i ima budućnost, pridružite nam se. Nama je interes građana i interes naše države uvek na prvom mestu.

Hag,

3. mart 2011. Vojislav Šešelj