SAD su spremne da ratuju protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca, perspektiva Srbije je u integraciji sa Rusijom

Može slobodno da se kaže da je haška tamnica srpska grobnica, da je to tamnica u kojoj je po ko zna koji put učinjena seča srpskih knezova. Kako ste uspeli da preživite u tom kazamatu, šta vam je pomoglo i kako se oseća čovek kada izađe iz tih zidina?

Vojislav Šešelj: U Haškom tribunalu se sudi celom srpskom narodu kroz procese najistaknutijim srpskim političkim, vojnim i policijskim liderima i komandantima. Haški tribunal je izuzetno antisrpskog karaktera. To govori procenat procesuiranih Srba u odnosu na Hrvate, muslimane, Albance i druge. Tamo se vodi jedna ogorčena borba, u kojoj su optuženi Srbi hendikepirani, jer ne važe ni one garancije koje smo mi imali u krivično-procesnom pravu još u komunističko vreme. Tamo nema nikakvih garancija. Tamo je čovek jednostavno prepušten u ruke drugih i nema kud. Pogotovo što su tamo i advokati u dobroj meri instrumenti Haškog tribunala. Nijedan Srbin nije bio u stanju da sam sebi plaća advokate, pa je po službenoj dužnosti uzimao advokata sa liste, koju je sastavljao sekretarijat tribunala i ti advokati koji primaju pare od tribunala, prevashodno vode računa da se ne zamere tribunalu, da ne bi ostali bez angažmana. Naravno, i među njima ima ljudi koji su savesni i koji su dobro obavljali svoj posao, ali je problem u sledećem: šta god vi izvete u sudnici, kakve god dokaze podnesete, oni imaju unapred određen zadatak i oni presuđuju bez milosti.

Što se mene lično tiče, ja sam tamo neprekidno vodio borbu i ta me je borba održala. Terao sam inat, prkosio, oni to nisu mogli da shvate, oni su ostajali zabezeknuti zbog takvog mog ponašanja. Jednostavno se pojavljuje još uvek razmišljanje kod velikog broja haških sudija i tužilaca da je bila velika greška što su me optužili. Da su znali kakav sam i kakve će probleme imati sa mnom, ne bi me nikada ni optužili. Mnoge sudije govore da sam čudovište, da sam neverovatan, da sam monstrum u određenom smislu, jer šta god pokušaju protiv mene – ne uspeva im, a na kraju su me izbacili, brutalno su me izbacili iz ševeningenskog zatvora. Niti sam ja tražio, niti sam prihvatao neke uslove, niti su oni uslove postavljali, nego su oni samo jednostavno rekli, hajde, pakuj se i ideš.

Da su znali kakav sam i kakve će probleme imati sa mnom, ne bi me nikada ni optužili.

Jednom prilikom ste rekli da vam je u Ševeningenu pomoglo Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. Kada je to bilo?

Da! To je bilo kada sam štrajkovao glađu. Ja sam 28 dana štrajkovao glađu i bio sam na ivici života. bio sam postavio šest uslova, a oni uporno nisu hteli da ih ispune. Jedan od uslova je bio da mi omoguće da se sam branim, drugi da se normalizuju posete moje porodice, zatim da se promeni u potpunosti sudsko veće, koje mi je oduzelo pravo na odbranu, da se registruju moji pravni savetnici, da mi se svi dokumenti dostavljaju na papiru i na srpskom jeziku... Haški tribunal je to kategorički odbijao, međutim, kada je rusko Ministarstvo spoljnih poslova, negde 24–25. dana mog štrajka, izdalo prilično oštro saopštenje posvećeno mom slučaju, odjednom se nešto promenilo tamo i dvadeset osmog dana su prihvatili sve moje uslove. Dakle, to je bila puna pobeda.

Kakvu ste Srbiju zatekli po povratku i socijalno i politički?

Mnogo goru, nego što sam je ostavio pre 12 godina. Narod mnogo teže živi, vlada nekakvo beznađe, to je ono što najviše potresa. Ljudi su izgubili nadu, poslednja velika prevara je bila ova naprednjačka vlast. Oni su u trenutku narodu probudili nadu, narod je bio ogorčen na dosmanlije, koji su prethodno vladali, međutim sad narod uviđa da je i ovo jedna velika prevara i beznađe je rekao bih opšte.

To je bila puna pobeda.

Danas Srbija ipak nije uvela sankcije Rusiji, a to su uradile sve okolne države, a zna se da je Srbija odbila zahtev Putina da osoblje koje rade u ruskom humanitarnom centru u Nišu dobije diplomatski status. Šta mislite da li će srpska vlada ostati pri odluci da se sankcije protiv Rusije ne uvode i kakvi će biti budući odnosi Srbije i Rusije?

VŠ: Kada bi Srbija slučajno uvela sankcije Rusiji, to bi bilo kao kad bi sama sebe obesila, to bi bila opšta propast za Srbiju. Međutim režimi u Srbiji nisu iskreni u odnosima sa Rusijom. Prethodni dosmanllijski režimi Zorana Đnđića, Vojislava Koštunice, Borisa Tadića i ovaj sadašnji naprednjački režim. Svi su oni prozapadni po svom karakteru, a hteli bi što više koristi da izvuku od Rusije, a da što ubrzanije ulaze u integraciju sa EU. To je jedna vrlo nemoralna pozicija. Ja sam žigosao ponašanje predsednika Republike Tomislava Nikolića i predsednika vlade Aleksandra Vučića, koji su u proteklih mesec dana, u više navrata dali izjavu da priznaju da je Krim sastavni deo Ukrajine. Krim je sastavni deo Rusije, on je u ustavnom sistemu Rusije i opovrgavati činjenicu da je Krim sastavni deo Rusije, predstavlja ugrožavanje teritorijalnog suverenitetea i integriteta Rusije. Kako mi da očekujemo da Rusija pomaže Srbiju, da štiti naš teritorijalni integritet i državni suverenitet, a da naši čelnici osporavaju ruski teritorijalni integritet. Međutim Rusija ima ogromno strpljenje u nastupu prema Srbiji. Rusija se samo izjasnila da je apsolutno neprihvatljivo učlanjenje Srbije u NATO – pakt, dok po pitanju učlanjenja u EU – ćuti. Ona to prepušta Srbiji da odluči, a ja sam ubeđen da je ruska želja da ne ulazimo ni u EU.

Perspektiva Srbije je integracija sa Rusijom.

Ono što je perspektiva Srbije – to je integracija sa Rusijom, ulazak u Bescarinski savez Rusije, Belorusije i Kazahstana, u evroazijske integracije, u ODKB, zatim u Zajednicu nezavisnih država i tako dalje. Sadašnji režim zavisi mnogo od zapada, u zapadnim je rukama, zapad njime manipuliše i koji god ruski predlog dođe, koji nije po volji zapada, ovaj naprednjački režim ga, kao nevoljno, odbije. Tako i povodom te baze kod Niša, tako i u mnogim drugim stvarima, ali sad se režim hvata za glavu zbog odustajanja Rusije da gradi Južni tok.. Ali nije Rusija ta koja je sprečila izgradnju JT, nego EU. Evropska unija se izjasnila protiv i jedna od njenih članica – Bugarska, slepo je sledila takvu odluku. Bugarska se mogla suprostaviti. Kako se suprostavila Mađarska? Za svako čestitanje je stav Mađarske. Mađarski premijer je rekao: ''Ako vi na taj način ugrožavate Mađarsku, mi ćemo preispitati članstvo u EU''.

Bugari su slepo poslušali sve što je došlo sa zapada. Tako je onemogućen početak rada na gasovodu. E sad, ja lično mislim da nije sve izgubljeno, da bi Mađarska, Austrija i još neke zemlje koje su članice EU, osećajući se ugroženim, da bi mogle da izvrše pritisak da se omogući realizacija projekta JT. Ako ne dođe do realizacije ovakvog projekta, onda nije nemoguće da Rusija napravi gasovod prema Turskoj, ona će imati na tursko-grčkoj granici jedan punkt na kome će prodavati gas zapadnoj Evropi. Nije nemoguće da se onda napravi gasovod preko Grčke i makedonije za Srbiju i dalje za Mađarsku i Austriju. Dakle nisu sve varijante izgubljene. Koja će varijanta biti na delu, ostaje da se vidi i ne zavisi od nas Srba, a ne zavisi mnogo ni od Rusije, jer Rusija hoće da prodaje gas Evropskoj uniji, a EU ucenjuje. Evropska Unija je tražila od Rusije da se njen gasovod može koristiti i za transport tuđeg gasa. Koja bi to zemlja na svetu pristala? Koja bi to kompanija na to pristtala?

Ja sam još uvek optimista po tom pitanju, ali sam pesimista po pitanju spremnosti sadašnjeg režima da se ispravno postavi prema interesima srpskog naroda u međunarodnim odnosima. Taj režim bi hteo što više koristi od Rusije a konto prijateljstva, a konto bratstva, a hteo bi da se što više dodvori Amerikancima i EU. To je problem sa naprednjačkim režimom.

Onog trenutka, kada su oni izdali SRS, moglo se proceniti kuda idu, iako su se godinu–dve zaklinjali da oni ništa ne menjaju od ideologije od programa i tako dalje. Uostalom njihovi rodonačelnici iz 19. veka ondašnja Napredna stranka ona je bila dvorska stranka, austrofilskog, prozapadnog karaktera. Dakle, potpuno su isti.

Da razmotrimo situaciju između Evroatlanskog saveza i Rusije. U poređenju sa Drugim svetskim ratom, umesto ''Trojnog pakta'', sada je protiv Rusije i Evroatlantski pakt, Partnerstvo za mir koji se sastoji od 46 zemalja članica: 26 zemalja NATO i 20 zemalja koje se nalaze van Alijanse. Obično se konstatuje da su sankcije zapada uperene upravo protiv Putina. Time se na neki način zamagljuje da je cilj zapada ne jedan čovek, nego cela Rusija.

VŠ: To je upereno i protiv ruske države i protiv ruskog naroda. Zapadu bi na čelu Rusije najviše odgovarao neko poput Borisa Jeljcina, kad je Rusija bukvalno klečala na kolenima i ispunjavala skoro sve zahteve sa zapada i propadala. Dolaskom Vladimira Putina na vlast, na predsedničku funkciju, na premijersku, pa ponovo na predsedničku, stvari su se iz korena promenile, Rusija je našla svoju dušu i uspravila se i Rusija je opet velika i moćna sila. Rusija ima ogromne resurse i ove sankcije EU njoj ne mogu mnogo da naškode. Biće nekih problema na tržištu u prvo vreme, ali one samo mogu da nateraju ruske proizvođače da ubrzano proizvode robe koje su se dosada proizvodile na zapadu i izvozile u Rusiju. Ruska tehnologija je toliko uznapredovala da ona može bukvalno sve da proizvede, ali je sad drugi problem, što su amerikanci preko svojih saveznika iz OPEK-a krenuli da obaraju cenu nafte na svetskom tržištu. Ta cena je pala sa sto i više dolara na 70, pa i niže, e to je ono sad što predstavlja opasnost i po rusku privredu, jer Rusija od trgovine naftom ima veliki devizni priliv. Međutim, takva politika će upropastiti i druge proizvođače nafte. Oni služeći Americi suzbijaju sopstveni interes. Saudijska Arabija i UAR i sve druge zemlje koje pripadaju OPEK-u i koje su se uključile u ovo veštačko obaranje cena nafte.

Gledajući na one koji su kolovođe u Atlanskom paktu, mora se zaključiti da SAD bukvalno Rusiji guraju prst u oko i do krajnjih mogućih granica provociraju rusku državu, ruskog predsednika, ruski narod, svojim postupcima, pa je tako doneta i rezolucija da će Ukrajinu pomagati i smrtonosnim oružjem, što će sigurno izazvati ne male komplikacije na terenu, a malo ko zna da u Ukrajini postoje 4 atomske centrale i da takvo brutalno mešanje u poredak jedne države može izazvati tragediju ne samo u Evropi, nego i u celom svetu. Šta Vi mislite dokle će ići SAD?

Dolaskom Vladimira Putina na vlast, na predsedničku funkciju Rusija je našla svoju dušu i uspravila se.

VŠ: Amerikanci su spremni da ratuju protiv Rusije, do poslednjeg Ukrajinca. Ukrajina je instrument Amerike i zapada, zahvaljujući izdajničkim režimima u Kijevu. Ukrajinom vlada pronacistička opcija, koja svoje uporište ima na krajnjem zapadu oko Lvova i provincijama, koje s njim graniče. Od 1992. godine na izborima su pobeđivale partije, koje su bile za savez sa Rusijom, približavanje Rusiji itd. Međutim, na nesreću, nakon što bi došle na vlast, one su menjale politiku, dakle narod je sistematski varan. Setimo se slučaja Janukoviča, to beše valjda 2004. godine, kad je pobedio na izborima, onda je bio veliki pritisak sa zapada da se ponovi glasanje i tad mu je uskraćena izborna pobeda. Janukovič je naknadno došao na vlast voljom naroda, a onda je i on počeo da okleva. I on je počeo da šuruje sa zapadom i to ga je upropastilo. Sad su imali izbore koji uopšte nisu regularni, nisu ni legalni, ni legitimni. Na vlast je došla ova ekipa koja je predvodila puč i ona dalje zaoštrava odnose sa Rusijom. Međutim, u Ukrajini živi ogroman procenat Rusa i ti Rusi neće da se okrenu protiv svoje matice. Drugo, i kad je reč o Ukrajincima, oni su svesni da su Rusi i Ukrajinci u suštini isti narod, kao što smo i mi Srbi i sa Rusima i sa Ukrajincima isti narod.

Dalje, Ukrajina je fatalno podeljena, po verskoj osnovi na 4 frakcije: na zapadu, gde su Poljaci vladali duži vremenski period, žive katolici, zatim ima popriličan broj unijata, a ima i ovih pravoslavnih raskolnika, koji su sledbenici lažnog patrijarha Filareta. On je bio kijevski mitropolit i vodio je spoljnu politiku Ruske pravoslavne crkve. Onda se pojavio kao kandidat za patrijarha i nije prošao i pošto on nije prošao za patrijarha, on je onda odlučio da otdcepi ukrajinsku crkvu. Vidite kakav nemoral na delu: Ako ne može biti po njegovom, njegov lični interes nije zadovoljen, onda ide stranputicom. Naravno, tamo deluje i dalje snažna Ruska pravoslavna crkva. Zatim, cela Ukrajna je pocepana na istočni i zapadni deo. Istočni deo, i južni je izrazito proruski, a zapadni deo je izrazito antiruski. Međutim, ja sam ubeđen da je i dalje velika većina Ukrajinaca za zbližavanje sa Rusijom.

Što se tiče Krima, SRS se odmah energično izjasnila za ujedinjenje Krima sa Rusijom. Mi se zalažemo i za priznavanje Novorusije, odnosno Donjecke i Luganske republike, pogotovu zato što su tamo naseljeni Srbi.

''Amerikanci su spremni da ratuju protiv Rusije, do poslednjeg Ukrajinca''.

Kada je 1751. godine austrijska carica Marija Terezija rasformirala takozvanu Pomorišku granicu, ili Pomorišku krajinu, Srbi koji su tamo živeli, Srbi graničari (to je granica bila prema Erdelju, koji je uvek bio pod turskom kontrolom), oni su odlučili da ne prihvate da budu kmetovi austrijskih i mađarskih feudalaca i masovno su se iselili u Rusiju. Teško je ustanoviti koji je tačno broj bio, ali se brojke u procenama kreću između sto i dvesta hiljada. Tada je na vlasti bila ruska carica Jelisaveta, ona je naselila te Srbe na područje današnje Ukrajine u dve posebne provincije. Jedna provincija koja se nalazi na području današnjeg donjecka i Luganska zvala se Slaveno Srbija, Slavjano – Serbija. U Luganskoj oblasti ima mesto Slavjanoserbsk. Druga provincija se zvala Novaja Serbija, ona je bila na prostoru današnje Kirovgradske provincije. Dakle i to je nešto što nas Srbe veže za te izrazito pro – ruske oblasti u Ukrajini.

Što se tiče Evrope i uloge članica u EU u čitavoj ovoj zaveri protiv Rusije, čini se da je tu ipak Nemačka glavni faktor koji pokreće i sankcije i cepanje slovenskih država. Svedoci smo raspada SFRJ, svedoci smo ''Danke Dojčland'' u Hrvatskoj, koja je primljena, može se reći navrat – nanos u EU. Da li se slažete da došlo do uspona nemačkog imperijalizma, Nemačka kancelarka Angela Merkel stalno optužuje Rusiju da pokušava da učini zemlje zapadnog Balkana ekonomski i politički zavisnima kako bi povećala svoj uticaj. Kako biste to prokomentarisali?

VŠ: Nemačka dominira EU. To nema nikave sumnje i ona ima nove megalomanske ambicije. Što se tiče Rusije, Nemačka bi da izvlači i dalje sve koristi ekonomske saradnje sa Rusijom, ali i da potisne ruske političke interese. Ona bi takođe da usmerava druge države i narode protiv Rusije. Kod Poljaka tu ne treba mnogo truda. Poljaci su nekako, ne mogu reći genetski, ali su tradicionalno antiruski orijentisani, zahvaljujući uplivu rimo-katoličke crkve koja im je zatrovala i srce i dušu. Zatim se manipuliše sa ove tri pribaltičke državice, Litvanijom, Letonijom i Estonijom, manipulišu sa sadašnjim režimom u Ukrajini, a u priličnoj meri sa Rumunijom i Bugarskom. Za Bugarsku smo videli povodom odluke da se ne izvodi izgradnja Južnog toka, Rumunijom maniulišu u pogledu republike Moldavije, koja je bila u sastavu SSSR, gde takođe živi popriličan broj Rusa i ti Rusi se energično protive odlasku Moldavije u NATO pakt i u EU. Nemačka i na Balkanu vodi glavnu reč. Pod njenom kontrolom su Slovenija, Hrvatska, BiH, u velikom delu i Albanija, Crna Gora, a i Srbija pod ovim sadašnjim režimom.

Srbija je bila pod kontrolom Nemačke i za vreme vlade Zorana Đinđića, a nakon Đinđićeve smrti, primat su preuzeli Amerikanci i Englezi, a sad se opet vraća primat Nemačke, jer je Vučićeva vlada veoma bliska Nemcima. Kad kažem veoma bliska, tu nema nikakvog partnerstva na principu ravnopravnosti, nego jednostavno Nemci narede, a ovi jadnici izvršavaju.

Nemačka bi da izvlači i dalje sve koristi ekonomske saradnje sa Rusijom, ali i da potisne ruske političke interese.

Da li se možda desila ipak neka pukotina u NATO paktu ponašanjem Turske kao države koja nije uvela sankcije Rusiji, a članica je NATO pakta, istina nije članica EU. Ona se dogovorila i za izgradnju gasovoda, našla je svoj ekonomski interes, iako ima ogromne razlike po pitanju Sirije, u odnosu na Rusiju Šta vi mislite po tom pitanju? Nakon tursko-ruskog gasnog dogovora, EU je hitno poslala svoje emisare u Tursku. Hoće li Turska ostati dosledna svojoj odluci o gasovodu?

VŠ: Pozicija Turske se bitno promenila otkako je ova proislamistička stranka došla na vlast. Ona vodi mnogo nezavisniju politiku prema zapadu, nego što su vodili njeni prethodnici i to se mora priznati. Rusija, naravno mora da osluškuje sve ono što se zbiva u Turskoj i mora biti aktivan igrač i na Turskoj političkoj sceni. Turska politika ima i negativne i pozitivne aspekte. Negativni aspekti su pokušaj Turaka da mešetare na Balkanu proteklih nekoliko godina. Oni se pojavljuju kao saveznici Albanaca i bosanskih i sandžačkih Muslimana, a želeli su na neki način da pod svoje okrilje podvuku i Sriju i Republiku Srpsku, što naravno za srpski narod nije prihvatljivo. Zatim Turska se negativno ponaša u odnosu na Siriju i po mojim informacijama Turska je najviše pomagala ovu Islamsku državu, koja sad ugrožava i Siriju i Irak. Međutim u Turskoj je sazrelo uverenje, da je EU neće nikada primiti u svoje članstvo. I zato Turska kreće ka hrabrijim spoljno političkim potezima. Jedan od tih poteza je približavanje sa Rusijom. E to je ono što i mi moramo podržati, te dve zemlje se ne slažu po mnogim pitanjima, a pretpostavljam da se ne slažu i po balkanskim pitanjima, ne slažu se po pitanju Sirije i terorističkih akcija koje se tamo izvode, protiv Asadovog režima.

Međutim,Turska je sada velika i moćna ekonomska imperija, ima oko 80 miliona stanovnika, ima ubrzan ekonomski razvoj, a ona može da bude veliki kupac za razne vrste ruskih proizvoda i zašto Rusija onda da ne sarađuje sa Turskom? Ja mislim da je ovaj potez da se gas isporučuje direktno Turskoj veoma pametan i promišljen potez, a kad se doveze do tursko-grčke granice, e opet stvar je drugih država hoće li hteti da ga kupuju, ili ne. Zašto bi neko Rusiju ucenjivao? Ja zato podržavam ovo najnovije, što se dešava u Rusko–turskim odnosima i nadam se da će, ako se Turska još više približi Rusiji, da će malo više oslabiti Turski pritisak na Srbe na Balkanu. Ako se Turska približi Rusiji, to za nju znači veliku moć, Turska će još više ojačati, jer su turska privreda i ruska privreda komplementarne i njihova međusobna saradnja stvara korist i jednoj i drugoj. Ako to prođe bez ucenjivanja, bez ikakvih uslovljavanja, mislim da Evropa nema nikakvih šansi da tu saradnju slomi.

Kakav će biti ishod ja to ne mogu da prognoziram, ali Evropa će se truditi da to pokvari, kao što se uvek i trudi da pokvari. Evropa je bskrupulozna, ona bi drugima da pokvari pa makar nikome ništa i ne pomogla.

Turska je sada velika i moćna ekonomska imperija.

Ne mogu da zaobiđem jedno pitanje novog nemoralnog ponašanja Evrope prema Rusiji. To je pitanje "mistrala", brodova koji je trebalo da budu isporučeni Rusiji. Nedavno je, Fransoa Oland ''svratio'' iz Kazahstana u Moskvu, Putin nije dočekao Olanda kada je izašao iz aviona, nego su ga službenici sproveli do kabineta koji je na aerodromu određen za susrete ličnosti iz Kremlja. Razgovarali su skoro dva sata, mada je rečeno da Oland svraća samo na par minuta. Interesantno je bilo da je Oland izašao dosta smušen, čak je krenuo bez kaputa napolje pa ga je Puin opomenuo da je jako hladno i da treba da se obuče. Putin je opet, bio dobro raspoložen, ispratio je gosta sa vedrim izrazom lica i novinarima je rekao da se nije razgovaralo o "mistralu" nego o krizi u Ukrajini, dogovoru u Minsku, Belorusiji i tako dalje. Međutim, rešenje da li će ti brodovi biti isporučeni Rusiji, još visi u vazduhu. Prava je pomama, uslovno rečeno, u traženju rešenja, šta da se sa brodovima radi. Spekuliše se da bi trebao da ih kupi NATO pakt. Javila se Kanada, hoće da ih kupi, međutim američki proizvođači sličnih brodova se bune, gube mušterije... Biće šta će biti- to ne možemo prognozirati, ali šta je po Vama sigurno? Tj. da li je moguće da evropski sudovi, tj. svetski, tako da kažem, koji su svi dvojnih aršina otegnu taj proces ako Rusija sudski zatraži povraćaj novca ili čak i da ne vrate novac uz neko svoje lično političko obrazloženje kako oni to znaju, i nanovo isprovociraju Rusiju.

VŠ: Putinovo ponašanje pokazuje da je on superioran. I da su svi aduti u njegovim rukama. Olandovo ponašanje govori koliko je smušena diplomatska pozicija Francuske, jer Oland je taj koji vuče poteze suprotne interesima francuskog naroda. Isporuka ova dva nosača helikoptera Rusiji, Francuskoj donosi veliki broj radnih mesta i veliku zaradu. Ako Francuska ne isporuči te nosače Rusiji, ruska vojna moć neće biti bitnije oslabljena. Rusija je u stanju da za dogledno vreme i sama proizvede te nosače helikoptera, kao što je u stanju i da proizvede sve druge vrste oružja i borbene tehnike. Ali ne sme da popušta. Francuze treba prinuditi da vrate novac i treba ih prinuditi da plate takozvane penale. Tu treba iskoristiti sve institucije u okviru svetske trgovinske organizacije i arbitražne sudove i tako dalje.

Dakle, po mom mišljenju, ne bi smelo biti popuštanja. A onda neka se Francuzi zamisle, šta će i kako će dalje. Kome će to prodati, imaju li kome prodati, po kojoj će ceni prodati, znate, oni su sad očajnici, koji će to morati da prodaju bud zašto, a pitanje je opet ko će im to kupiti i za koje svrhe.

Vi ste već rekli svoje mišljenje o Donbasu, o Donjeckoj i Luganskoj republici, znamo da tamo živi ruski živalj, ljudi koji govore na ruskom jeziku. Zna se da je tamo danas humanitarna katastrofa, koja se slobodno može porediti sa onim Golodomorom 1932/33. Međutim, onaj nije bio nameran, nego je bio proizvod loše ekonomske politike i nekoliko uzastopnih gladnih, to jest nerodnih godina. Međutim, ovde Petro Porošenko namerno ukida plate, penzije, struju, vodu, lekove, prevoza više nema. Za ovaj prvi golodomor Savet Evrope je 2006. godine doneo rezoluciju o genocidu, u kojoj se navodi da je Rusija počinila genocid nad ukrajinskim narodom. Sad niti ko komentariše, niti se donose rezolucije. Humanitarna pomoć stiže samo iz Rusije. Evo da zaobiđemo i Rusiju i Savet Evrope i tako dalje. Šta se to desilo sa nama, ni mi ne šaljemo humanitarnu pomoć, šta se desilo sa nama kao građanima, da niko nije pokrenuo nikakvu akciju, da se skupi nešto hrane i pošalje u tu oblast?

Oland je taj koji vuče poteze suprotne interesima Francuskog naroda.

VŠ: Znate tu pomoć može da pošalje samo država, a država to neće da se ne bi zamerila Zapadu i država istrajava na poziciji koja je antisrpska po svom karakteru, ali srpski patrioti odlaze u Donbas, bore se u redovima Oslobodilačke vojske i Luganska i Donjecka, Novorusije i ja mislim da to služi na čast srpskom narodu. Režim je čak doneo neki zakon, koji bi to sprečio, ali nema tog zakona koji može sprečiti naše patriote da idu da brane našu braću i ja lično podržavam takvu orijentaciju – da se pomogne odbrana svim sredstvima. S druge strane, zapad bi hteo da uništi i Lugansk i Donjeck i u tom smislu podržava Ukrajince, ali ukrajinski predsednik je opet napravio strašnu grešku. Time što je blokirao Donjeck i Lugansk, on je zacementirao činjenicu da to više nikada neće moći da se vrati u sastav Ukrajine, moglo je pod određenim uslovima da se promeni ustav, da se uvedu veće nadležnosti provincijama, itd, međutim sad, posle ovoga, kome još može pasti na pamet da integriše Donjeck i Lugansk u Ukrajinu. Ja mislim da od toga nema ništa.

Samo još malo o ruskom jeziku. Očigledno je da je pitanje ukidanja ruskog jezika u slovenskim zemljama veoma važna kategorija obojenih revolucija. Poznato je da je Petro Porošenko naredio da se u ukrajinskim školama zabrani učenje ruskog jezika i da se svuda uvede engleski. Kod nas je tako nešto rečeno i urađeno posle oktobarskog prevrata 2000. godine. Ruski jezik je u našem školskom sistemu do 2011. uspešno proteran iz osnovnih škola, a te godine Propisom ministarstva prosvete i iz srednjih. Sledeće godine je ovaj propis već bio sastavni deo Zakona. Sada je ruski jezik na desetom, ili još nižem mestu po zastupljenosti u našem školstvu. Kada SRS dođe na vlast, hoće li se nešto promeniti po tom pitanju?

''SRS je za to da ruski jezik bude obavezan u svim razredima''

VŠ: Mi smo zato da se obavezno i u osnovnoj i u srednjoj školi uči ruski jezik i na fakultetima, gde se uopšte uče strani jezici. Mi smo za to, naravno da se zadržii engleski jezik, ali da se uče oba, jer engleski jezik je zaista i potreban danas u svetu, a za nas Srbe je najviše potreban ruski jezik. Mi smo zato i da se uči i kineski i japanski, da se uči i španski i ostali jezici, ali da ruski jezik bude obavezan u svim razredima, a nama Srbima je najlakše da naučimo ruski jezik, zato što su to dva veoma slična jezika. Ja sam učio ruski jezik i prilično ga razumem, ali nemam aktivno znanje, teško se služim, nisam živeo u ruskoj sredini pa da progovorim.

Koliko traje vaš radni dan?

VŠ: Ko to može da sračuna?

Da li pišete novu knjigu?

VŠ: Da!

Tema?

VŠ: Ja sam u Hagu napisao i objavio šest knjiga. Prva je bila ''Rimokatolički zločinački projekat veštačke hrvatske nacije''. To je knjiga sa preko 1000 strana. Onda sam napisao još pet knjiga koje se tiču Haškog tribunala i njihovih presuda, dakle ja sam analizirao sve haške presude i mnoge druge dokumente i podvragao tribunal kritici kao instrument globalizma i totalitarnog novog svetskog projekta, a još pet knjiga imam u rukopisu. Nadam se da će mi Bog dati zdravlja da to zaokružim i završim taj ciklus.

Kog ruskog pisca izdvajate?

VŠ: Dostojevskog, Tolstoja, Čehova, Turgenjeva, Gogolja, Leonova, teško je nabrojati celu listu, ali ja sam to sve čitao i to na vreme sam čitao, u osnovnoj i srednjoj školi kada se najviše pročita.

Čitate li poeziju, ili jeste li čitali?

VŠ: Čitam Puškina n aprimer, znao sam neke Puškinove pesme napamet, na primer ''Poslanica u Sibir''.

U rudnicima u Sibiru

Strpljenje vaše nek ne klone

Vaša dela ne umiru

Ni uzvišene težnje one.

Nada ta verna sestra zala

U podzemlje će mračno sići,

Da bi vam bodrost održala.

Znate, to je pesma koju mora znati svaki politički robijaš, jer je pesma koja bodri.

Koje književno delo izdvajate?

VŠ: ''Rat i mir'' i ''Braća Karamazovi'' su bez premca. To su dela koja su nedostižna.

Istorijska ličnost Rusije – do savremenih?

VŠ: Bez sumnje, Petar Veliki.

Savremena politička ličnost Rusije. Ako je to Putin, ko osim Putina?

VŠ: Pre svega Putin, zatim Rogozin, Šojgu, Medvedev.

Ako iz bilo kojih razloga ne biste mogli da živite u Srbiji, na Balkanu, koji kraj sveta biste izabrali za novi život?

VŠ: Pa zar treba razmišljati o tome? U Rusiji, ali ja se nadam da ću do kraja života ipak živeti u Srbiji.

Hvala Vam bilo je pravo zadovoljstvo. Radujem se da smo se sreli, hvala Vam za stihove.

VŠ: Zadovoljstvo je bilo moje.

Razgovarala Radojka Tmušić Stepanov

Zemun, 8. decembar 2014.

(Integralni tekst intervjua koji je Vojislav Šešelj dao za RIA Pobeda i Gazeta Zavrtra)