Политички живот | |||
САД су спремне да ратују против Русије до последњег Украјинца, перспектива Србије је у интеграцији са Русијом |
петак, 12. децембар 2014. | |
Може слободно да се каже да је хашка тамница српска гробница, да је то тамница у којој је по ко зна који пут учињена сеча српских кнезова. Како сте успели да преживите у том казамату, шта вам је помогло и како се осећа човек када изађе из тих зидина? Војислав Шешељ: У Хашком трибуналу се суди целом српском народу кроз процесе најистакнутијим српским политичким, војним и полицијским лидерима и командантима. Хашки трибунал је изузетно антисрпског карактера. То говори проценат процесуираних Срба у односу на Хрвате, муслимане, Албанце и друге. Тамо се води једна огорчена борба, у којој су оптужени Срби хендикепирани, јер не важе ни оне гаранције које смо ми имали у кривично-процесном праву још у комунистичко време. Тамо нема никаквих гаранција. Тамо је човек једноставно препуштен у руке других и нема куд. Поготово што су тамо и адвокати у доброј мери инструменти Хашког трибунала. Ниједан Србин није био у стању да сам себи плаћа адвокате, па је по службеној дужности узимао адвоката са листе, коју је састављао секретаријат трибунала и ти адвокати који примају паре од трибунала, превасходно воде рачуна да се не замере трибуналу, да не би остали без ангажмана. Наравно, и међу њима има људи који су савесни и који су добро обављали свој посао, али је проблем у следећем: шта год ви извете у судници, какве год доказе поднесете, они имају унапред одређен задатак и они пресуђују без милости. Што се мене лично тиче, ја сам тамо непрекидно водио борбу и та ме је борба одржала. Терао сам инат, пркосио, они то нису могли да схвате, они су остајали забезекнути због таквог мог понашања. Једноставно се појављује још увек размишљање код великог броја хашких судија и тужилаца да је била велика грешка што су ме оптужили. Да су знали какав сам и какве ће проблеме имати са мном, не би ме никада ни оптужили. Многе судије говоре да сам чудовиште, да сам невероватан, да сам монструм у одређеном смислу, јер шта год покушају против мене – не успева им, а на крају су ме избацили, брутално су ме избацили из шевенингенског затвора. Нити сам ја тражио, нити сам прихватао неке услове, нити су они услове постављали, него су они само једноставно рекли, хајде, пакуј се и идеш.
Једном приликом сте рекли да вам је у Шевенингену помогло Министарство спољних послова Русије. Када је то било? Да! То је било када сам штрајковао глађу. Ја сам 28 дана штрајковао глађу и био сам на ивици живота. био сам поставио шест услова, а они упорно нису хтели да их испуне. Један од услова је био да ми омогуће да се сам браним, други да се нормализују посете моје породице, затим да се промени у потпуности судско веће, које ми је одузело право на одбрану, да се региструју моји правни саветници, да ми се сви документи достављају на папиру и на српском језику... Хашки трибунал је то категорички одбијао, међутим, када је руско Министарство спољних послова, негде 24–25. дана мог штрајка, издало прилично оштро саопштење посвећено мом случају, одједном се нешто променило тамо и двадесет осмог дана су прихватили све моје услове. Дакле, то је била пуна победа.
Какву сте Србију затекли по повратку и социјално и политички? Много гору, него што сам је оставио пре 12 година. Народ много теже живи, влада некакво безнађе, то је оно што највише потреса. Људи су изгубили наду, последња велика превара је била ова напредњачка власт. Они су у тренутку народу пробудили наду, народ је био огорчен на досманлије, који су претходно владали, међутим сад народ увиђа да је и ово једна велика превара и безнађе је рекао бих опште.
Данас Србија ипак није увела санкције Русији, а то су урадиле све околне државе, а зна се да је Србија одбила захтев Путина да особље које раде у руском хуманитарном центру у Нишу добије дипломатски статус. Шта мислите да ли ће српска влада остати при одлуци да се санкције против Русије не уводе и какви ће бити будући односи Србије и Русије? ВШ: Када би Србија случајно увела санкције Русији, то би било као кад би сама себе обесила, то би била општа пропаст за Србију. Међутим режими у Србији нису искрени у односима са Русијом. Претходни досманллијски режими Зорана Ђнђића, Војислава Коштунице, Бориса Тадића и овај садашњи напредњачки режим. Сви су они прозападни по свом карактеру, а хтели би што више користи да извуку од Русије, а да што убрзаније улазе у интеграцију са ЕУ. То је једна врло неморална позиција. Ја сам жигосао понашање председника Републике Томислава Николића и председника владе Александра Вучића, који су у протеклих месец дана, у више наврата дали изјаву да признају да је Крим саставни део Украјине. Крим је саставни део Русије, он је у уставном систему Русије и оповргавати чињеницу да је Крим саставни део Русије, представља угрожавање територијалног суверенитетеа и интегритета Русије. Како ми да очекујемо да Русија помаже Србију, да штити наш територијални интегритет и државни суверенитет, а да наши челници оспоравају руски територијални интегритет. Међутим Русија има огромно стрпљење у наступу према Србији. Русија се само изјаснила да је апсолутно неприхватљиво учлањење Србије у НАТО – пакт, док по питању учлањења у ЕУ – ћути. Она то препушта Србији да одлучи, а ја сам убеђен да је руска жеља да не улазимо ни у ЕУ.
Оно што је перспектива Србије – то је интеграција са Русијом, улазак у Бесцарински савез Русије, Белорусије и Казахстана, у евроазијске интеграције, у ОДКБ, затим у Заједницу независних држава и тако даље. Садашњи режим зависи много од запада, у западним је рукама, запад њиме манипулише и који год руски предлог дође, који није по вољи запада, овај напредњачки режим га, као невољно, одбије. Тако и поводом те базе код Ниша, тако и у многим другим стварима, али сад се режим хвата за главу због одустајања Русије да гради Јужни ток.. Али није Русија та која је спречила изградњу ЈТ, него ЕУ. Европска унија се изјаснила против и једна од њених чланица – Бугарска, слепо је следила такву одлуку. Бугарска се могла супроставити. Како се супроставила Мађарска? За свако честитање је став Мађарске. Мађарски премијер је рекао: ''Ако ви на тај начин угрожавате Мађарску, ми ћемо преиспитати чланство у ЕУ''. Бугари су слепо послушали све што је дошло са запада. Тако је онемогућен почетак рада на гасоводу. Е сад, ја лично мислим да није све изгубљено, да би Мађарска, Аустрија и још неке земље које су чланице ЕУ, осећајући се угроженим, да би могле да изврше притисак да се омогући реализација пројекта ЈТ. Ако не дође до реализације оваквог пројекта, онда није немогуће да Русија направи гасовод према Турској, она ће имати на турско-грчкој граници један пункт на коме ће продавати гас западној Европи. Није немогуће да се онда направи гасовод преко Грчке и македоније за Србију и даље за Мађарску и Аустрију. Дакле нису све варијанте изгубљене. Која ће варијанта бити на делу, остаје да се види и не зависи од нас Срба, а не зависи много ни од Русије, јер Русија хоће да продаје гас Европској унији, а ЕУ уцењује. Европска Унија је тражила од Русије да се њен гасовод може користити и за транспорт туђег гаса. Која би то земља на свету пристала? Која би то компанија на то присттала? Ја сам још увек оптимиста по том питању, али сам песимиста по питању спремности садашњег режима да се исправно постави према интересима српског народа у међународним односима. Тај режим би хтео што више користи од Русије а конто пријатељства, а конто братства, а хтео би да се што више додвори Американцима и ЕУ. То је проблем са напредњачким режимом. Оног тренутка, када су они издали СРС, могло се проценити куда иду, иако су се годину–две заклињали да они ништа не мењају од идеологије од програма и тако даље. Уосталом њихови родоначелници из 19. века ондашња Напредна странка она је била дворска странка, аустрофилског, прозападног карактера. Дакле, потпуно су исти. Да размотримо ситуацију између Евроатланског савеза и Русије. У поређењу са Другим светским ратом, уместо ''Тројног пакта'', сада је против Русије и Евроатлантски пакт, Партнерство за мир који се састоји од 46 земаља чланица: 26 земаља НАТО и 20 земаља које се налазе ван Алијансе. Обично се констатује да су санкције запада уперене управо против Путина. Тиме се на неки начин замагљује да је циљ запада не један човек, него цела Русија. ВШ: То је уперено и против руске државе и против руског народа. Западу би на челу Русије највише одговарао неко попут Бориса Јељцина, кад је Русија буквално клечала на коленима и испуњавала скоро све захтеве са запада и пропадала. Доласком Владимира Путина на власт, на председничку функцију, на премијерску, па поново на председничку, ствари су се из корена промениле, Русија је нашла своју душу и усправила се и Русија је опет велика и моћна сила. Русија има огромне ресурсе и ове санкције ЕУ њој не могу много да нашкоде. Биће неких проблема на тржишту у прво време, али оне само могу да натерају руске произвођаче да убрзано производе робе које су се досада производиле на западу и извозиле у Русију. Руска технологија је толико узнапредовала да она може буквално све да произведе, али је сад други проблем, што су американци преко својих савезника из ОПЕК-а кренули да обарају цену нафте на светском тржишту. Та цена је пала са сто и више долара на 70, па и ниже, е то је оно сад што представља опасност и по руску привреду, јер Русија од трговине нафтом има велики девизни прилив. Међутим, таква политика ће упропастити и друге произвођаче нафте. Они служећи Америци сузбијају сопствени интерес. Саудијска Арабија и УАР и све друге земље које припадају ОПЕК-у и које су се укључиле у ово вештачко обарање цена нафте.
Гледајући на оне који су коловође у Атланском пакту, мора се закључити да САД буквално Русији гурају прст у око и до крајњих могућих граница провоцирају руску државу, руског председника, руски народ, својим поступцима, па је тако донета и резолуција да ће Украјину помагати и смртоносним оружјем, што ће сигурно изазвати не мале компликације на терену, а мало ко зна да у Украјини постоје 4 атомске централе и да такво брутално мешање у поредак једне државе може изазвати трагедију не само у Европи, него и у целом свету. Шта Ви мислите докле ће ићи САД?
ВШ: Американци су спремни да ратују против Русије, до последњег Украјинца. Украјина је инструмент Америке и запада, захваљујући издајничким режимима у Кијеву. Украјином влада пронацистичка опција, која своје упориште има на крајњем западу око Лвова и провинцијама, које с њим граниче. Од 1992. године на изборима су побеђивале партије, које су биле за савез са Русијом, приближавање Русији итд. Међутим, на несрећу, након што би дошле на власт, оне су мењале политику, дакле народ је систематски варан. Сетимо се случаја Јануковича, то беше ваљда 2004. године, кад је победио на изборима, онда је био велики притисак са запада да се понови гласање и тад му је ускраћена изборна победа. Јанукович је накнадно дошао на власт вољом народа, а онда је и он почео да оклева. И он је почео да шурује са западом и то га је упропастило. Сад су имали изборе који уопште нису регуларни, нису ни легални, ни легитимни. На власт је дошла ова екипа која је предводила пуч и она даље заоштрава односе са Русијом. Међутим, у Украјини живи огроман проценат Руса и ти Руси неће да се окрену против своје матице. Друго, и кад је реч о Украјинцима, они су свесни да су Руси и Украјинци у суштини исти народ, као што смо и ми Срби и са Русима и са Украјинцима исти народ. Даље, Украјина је фатално подељена, по верској основи на 4 фракције: на западу, где су Пољаци владали дужи временски период, живе католици, затим има поприличан број унијата, а има и ових православних расколника, који су следбеници лажног патријарха Филарета. Он је био кијевски митрополит и водио је спољну политику Руске православне цркве. Онда се појавио као кандидат за патријарха и није прошао и пошто он није прошао за патријарха, он је онда одлучио да отдцепи украјинску цркву. Видите какав неморал на делу: Ако не може бити по његовом, његов лични интерес није задовољен, онда иде странпутицом. Наравно, тамо делује и даље снажна Руска православна црква. Затим, цела Украјна је поцепана на источни и западни део. Источни део, и јужни је изразито проруски, а западни део је изразито антируски. Међутим, ја сам убеђен да је и даље велика већина Украјинаца за зближавање са Русијом. Што се тиче Крима, СРС се одмах енергично изјаснила за уједињење Крима са Русијом. Ми се залажемо и за признавање Новорусије, односно Доњецке и Луганске републике, поготову зато што су тамо насељени Срби.
Када је 1751. године аустријска царица Марија Терезија расформирала такозвану Поморишку границу, или Поморишку крајину, Срби који су тамо живели, Срби граничари (то је граница била према Ердељу, који је увек био под турском контролом), они су одлучили да не прихвате да буду кметови аустријских и мађарских феудалаца и масовно су се иселили у Русију. Тешко је установити који је тачно број био, али се бројке у проценама крећу између сто и двеста хиљада. Тада је на власти била руска царица Јелисавета, она је населила те Србе на подручје данашње Украјине у две посебне провинције. Једна провинција која се налази на подручју данашњег доњецка и Луганска звала се Славено Србија, Славјано – Сербија. У Луганској области има место Славјаносербск. Друга провинција се звала Новаја Сербија, она је била на простору данашње Кировградске провинције. Дакле и то је нешто што нас Србе веже за те изразито про – руске области у Украјини. Што се тиче Европе и улоге чланица у ЕУ у читавој овој завери против Русије, чини се да је ту ипак Немачка главни фактор који покреће и санкције и цепање словенских држава. Сведоци смо распада СФРЈ, сведоци смо ''Данке Дојчланд'' у Хрватској, која је примљена, може се рећи наврат – нанос у ЕУ. Да ли се слажете да дошло до успона немачког империјализма, Немачка канцеларка Ангела Меркел стално оптужује Русију да покушава да учини земље западног Балкана економски и политички зависнима како би повећала свој утицај. Како бисте то прокоментарисали? ВШ: Немачка доминира ЕУ. То нема никаве сумње и она има нове мегаломанске амбиције. Што се тиче Русије, Немачка би да извлачи и даље све користи економске сарадње са Русијом, али и да потисне руске политичке интересе. Она би такође да усмерава друге државе и народе против Русије. Код Пољака ту не треба много труда. Пољаци су некако, не могу рећи генетски, али су традиционално антируски оријентисани, захваљујући упливу римо-католичке цркве која им је затровала и срце и душу. Затим се манипулише са ове три прибалтичке државице, Литванијом, Летонијом и Естонијом, манипулишу са садашњим режимом у Украјини, а у приличној мери са Румунијом и Бугарском. За Бугарску смо видели поводом одлуке да се не изводи изградња Јужног тока, Румунијом маниулишу у погледу републике Молдавије, која је била у саставу СССР, где такође живи поприличан број Руса и ти Руси се енергично противе одласку Молдавије у НАТО пакт и у ЕУ. Немачка и на Балкану води главну реч. Под њеном контролом су Словенија, Хрватска, БиХ, у великом делу и Албанија, Црна Гора, а и Србија под овим садашњим режимом. Србија је била под контролом Немачке и за време владе Зорана Ђинђића, а након Ђинђићеве смрти, примат су преузели Американци и Енглези, а сад се опет враћа примат Немачке, јер је Вучићева влада веома блиска Немцима. Кад кажем веома блиска, ту нема никаквог партнерства на принципу равноправности, него једноставно Немци нареде, а ови јадници извршавају.
Да ли се можда десила ипак нека пукотина у НАТО пакту понашањем Турске као државе која није увела санкције Русији, а чланица је НАТО пакта, истина није чланица ЕУ. Она се договорила и за изградњу гасовода, нашла је свој економски интерес, иако има огромне разлике по питању Сирије, у односу на Русију Шта ви мислите по том питању? Након турско-руског гасног договора, ЕУ је хитно послала своје емисаре у Турску. Хоће ли Турска остати доследна својој одлуци о гасоводу? ВШ: Позиција Турске се битно променила откако је ова происламистичка странка дошла на власт. Она води много независнију политику према западу, него што су водили њени претходници и то се мора признати. Русија, наравно мора да ослушкује све оно што се збива у Турској и мора бити активан играч и на Турској политичкој сцени. Турска политика има и негативне и позитивне аспекте. Негативни аспекти су покушај Турака да мешетаре на Балкану протеклих неколико година. Они се појављују као савезници Албанаца и босанских и санџачких Муслимана, а желели су на неки начин да под своје окриље подвуку и Срију и Републику Српску, што наравно за српски народ није прихватљиво. Затим Турска се негативно понаша у односу на Сирију и по мојим информацијама Турска је највише помагала ову Исламску државу, која сад угрожава и Сирију и Ирак. Међутим у Турској је сазрело уверење, да је ЕУ неће никада примити у своје чланство. И зато Турска креће ка храбријим спољно политичким потезима. Један од тих потеза је приближавање са Русијом. Е то је оно што и ми морамо подржати, те две земље се не слажу по многим питањима, а претпостављам да се не слажу и по балканским питањима, не слажу се по питању Сирије и терористичких акција које се тамо изводе, против Асадовог режима. Међутим,Турска је сада велика и моћна економска империја, има око 80 милиона становника, има убрзан економски развој, а она може да буде велики купац за разне врсте руских производа и зашто Русија онда да не сарађује са Турском? Ја мислим да је овај потез да се гас испоручује директно Турској веома паметан и промишљен потез, а кад се довезе до турско-грчке границе, е опет ствар је других држава хоће ли хтети да га купују, или не. Зашто би неко Русију уцењивао? Ја зато подржавам ово најновије, што се дешава у Руско–турским односима и надам се да ће, ако се Турска још више приближи Русији, да ће мало више ослабити Турски притисак на Србе на Балкану. Ако се Турска приближи Русији, то за њу значи велику моћ, Турска ће још више ојачати, јер су турска привреда и руска привреда комплементарне и њихова међусобна сарадња ствара корист и једној и другој. Ако то прође без уцењивања, без икаквих условљавања, мислим да Европа нема никаквих шанси да ту сарадњу сломи. Какав ће бити исход ја то не могу да прогнозирам, али Европа ће се трудити да то поквари, као што се увек и труди да поквари. Европа је бскрупулозна, она би другима да поквари па макар никоме ништа и не помогла.
Не могу да заобиђем једно питање новог неморалног понашања Европе према Русији. То је питање "мистрала", бродова који је требало да буду испоручени Русији. Недавно је, Франсоа Оланд ''свратио'' из Казахстана у Москву, Путин није дочекао Оланда када је изашао из авиона, него су га службеници спровели до кабинета који је на аеродрому одређен за сусрете личности из Кремља. Разговарали су скоро два сата, мада је речено да Оланд свраћа само на пар минута. Интересантно је било да је Оланд изашао доста смушен, чак је кренуо без капута напоље па га је Пуин опоменуо да је јако хладно и да треба да се обуче. Путин је опет, био добро расположен, испратио је госта са ведрим изразом лица и новинарима је рекао да се није разговарало о "мистралу" него о кризи у Украјини, договору у Минску, Белорусији и тако даље. Међутим, решење да ли ће ти бродови бити испоручени Русији, још виси у ваздуху. Права је помама, условно речено, у тражењу решења, шта да се са бродовима ради. Спекулише се да би требао да их купи НАТО пакт. Јавила се Канада, хоће да их купи, међутим амерички произвођачи сличних бродова се буне, губе муштерије... Биће шта ће бити- то не можемо прогнозирати, али шта је по Вама сигурно? Тј. да ли је могуће да европски судови, тј. светски, тако да кажем, који су сви двојних аршина отегну тај процес ако Русија судски затражи повраћај новца или чак и да не врате новац уз неко своје лично политичко образложење како они то знају, и наново испровоцирају Русију. ВШ: Путиново понашање показује да је он супериоран. И да су сви адути у његовим рукама. Оландово понашање говори колико је смушена дипломатска позиција Француске, јер Оланд је тај који вуче потезе супротне интересима француског народа. Испорука ова два носача хеликоптера Русији, Француској доноси велики број радних места и велику зараду. Ако Француска не испоручи те носаче Русији, руска војна моћ неће бити битније ослабљена. Русија је у стању да за догледно време и сама произведе те носаче хеликоптера, као што је у стању и да произведе све друге врсте оружја и борбене технике. Али не сме да попушта. Французе треба принудити да врате новац и треба их принудити да плате такозване пенале. Ту треба искористити све институције у оквиру светске трговинске организације и арбитражне судове и тако даље. Дакле, по мом мишљењу, не би смело бити попуштања. А онда нека се Французи замисле, шта ће и како ће даље. Коме ће то продати, имају ли коме продати, по којој ће цени продати, знате, они су сад очајници, који ће то морати да продају буд зашто, а питање је опет ко ће им то купити и за које сврхе. Ви сте већ рекли своје мишљење о Донбасу, о Доњецкој и Луганској републици, знамо да тамо живи руски живаљ, људи који говоре на руском језику. Зна се да је тамо данас хуманитарна катастрофа, која се слободно може поредити са оним Голодомором 1932/33. Међутим, онај није био намеран, него је био производ лоше економске политике и неколико узастопних гладних, то јест неродних година. Међутим, овде Петро Порошенко намерно укида плате, пензије, струју, воду, лекове, превоза више нема. За овај први голодомор Савет Европе је 2006. године донео резолуцију о геноциду, у којој се наводи да је Русија починила геноцид над украјинским народом. Сад нити ко коментарише, нити се доносе резолуције. Хуманитарна помоћ стиже само из Русије. Ево да заобиђемо и Русију и Савет Европе и тако даље. Шта се то десило са нама, ни ми не шаљемо хуманитарну помоћ, шта се десило са нама као грађанима, да нико није покренуо никакву акцију, да се скупи нешто хране и пошаље у ту област?
ВШ: Знате ту помоћ може да пошаље само држава, а држава то неће да се не би замерила Западу и држава истрајава на позицији која је антисрпска по свом карактеру, али српски патриоти одлазе у Донбас, боре се у редовима Ослободилачке војске и Луганска и Доњецка, Новорусије и ја мислим да то служи на част српском народу. Режим је чак донео неки закон, који би то спречио, али нема тог закона који може спречити наше патриоте да иду да бране нашу браћу и ја лично подржавам такву оријентацију – да се помогне одбрана свим средствима. С друге стране, запад би хтео да уништи и Луганск и Доњецк и у том смислу подржава Украјинце, али украјински председник је опет направио страшну грешку. Тиме што је блокирао Доњецк и Луганск, он је зацементирао чињеницу да то више никада неће моћи да се врати у састав Украјине, могло је под одређеним условима да се промени устав, да се уведу веће надлежности провинцијама, итд, међутим сад, после овога, коме још може пасти на памет да интегрише Доњецк и Луганск у Украјину. Ја мислим да од тога нема ништа. Само још мало о руском језику. Очигледно је да је питање укидања руског језика у словенским земљама веома важна категорија обојених револуција. Познато је да је Петро Порошенко наредио да се у украјинским школама забрани учење руског језика и да се свуда уведе енглески. Код нас је тако нешто речено и урађено после октобарског преврата 2000. године. Руски језик је у нашем школском систему до 2011. успешно протеран из основних школа, а те године Прописом министарства просвете и из средњих. Следеће године је овај пропис већ био саставни део Закона. Сада је руски језик на десетом, или још нижем месту по заступљености у нашем школству. Када СРС дође на власт, хоће ли се нешто променити по том питању?
ВШ: Ми смо зато да се обавезно и у основној и у средњој школи учи руски језик и на факултетима, где се уопште уче страни језици. Ми смо за то, наравно да се задржии енглески језик, али да се уче оба, јер енглески језик је заиста и потребан данас у свету, а за нас Србе је највише потребан руски језик. Ми смо зато и да се учи и кинески и јапански, да се учи и шпански и остали језици, али да руски језик буде обавезан у свим разредима, а нама Србима је најлакше да научимо руски језик, зато што су то два веома слична језика. Ја сам учио руски језик и прилично га разумем, али немам активно знање, тешко се служим, нисам живео у руској средини па да проговорим. Колико траје ваш радни дан? ВШ: Ко то може да срачуна? Да ли пишете нову књигу? ВШ: Да! Тема? ВШ: Ја сам у Хагу написао и објавио шест књига. Прва је била ''Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације''. То је књига са преко 1000 страна. Онда сам написао још пет књига које се тичу Хашког трибунала и њихових пресуда, дакле ја сам анализирао све хашке пресуде и многе друге документе и подврагао трибунал критици као инструмент глобализма и тоталитарног новог светског пројекта, а још пет књига имам у рукопису. Надам се да ће ми Бог дати здравља да то заокружим и завршим тај циклус.
Ког руског писца издвајате? ВШ: Достојевског, Толстоја, Чехова, Тургењева, Гогоља, Леонова, тешко је набројати целу листу, али ја сам то све читао и то на време сам читао, у основној и средњој школи када се највише прочита. Читате ли поезију, или јесте ли читали? ВШ: Читам Пушкина н апример, знао сам неке Пушкинове песме напамет, на пример ''Посланица у Сибир''. У рудницима у Сибиру Стрпљење ваше нек не клоне Ваша дела не умиру Ни узвишене тежње оне. Нада та верна сестра зала У подземље ће мрачно сићи, Да би вам бодрост одржала. Знате, то је песма коју мора знати сваки политички робијаш, јер је песма која бодри. Које књижевно дело издвајате? ВШ: ''Рат и мир'' и ''Браћа Карамазови'' су без премца. То су дела која су недостижна. Историјска личност Русије – до савремених? ВШ: Без сумње, Петар Велики. Савремена политичка личност Русије. Ако је то Путин, ко осим Путина? ВШ: Пре свега Путин, затим Рогозин, Шојгу, Медведев. Ако из било којих разлога не бисте могли да живите у Србији, на Балкану, који крај света бисте изабрали за нови живот? ВШ: Па зар треба размишљати о томе? У Русији, али ја се надам да ћу до краја живота ипак живети у Србији. Хвала Вам било је право задовољство. Радујем се да смо се срели, хвала Вам за стихове. ВШ: Задовољство је било моје. Разговарала Радојка Тмушић Степанов Земун, 8. децембар 2014. (Интегрални текст интервјуа који је Војислав Шешељ дао за РИА Победа и Газета Завртра) |