Proglas o srpskom pitanju u 21. veku - sloboda, samostalnost, samopouzdanje, snaga!

- Uviđajući da je neophodno stvoriti jedan plan za budućnost srpskog naroda i jednu državnu politiku, prema kojim glavnim načelima bi Srbija, u dužem periodu, trebalo postojano da se upravlja kako bi se svrstala u red razvijenih evropskih država

- Podrazumevajući da je srpski narod jedan i nedeljiv, a da je država Srbija njegova matica

- Prihvatajući odgovornost prema otadžbini koju Narodna stranka ima kao politički akter koji zastupa nacionalno odgovorna, državotvorna i demokratska opredeljenja

Skupština Narodne stranke je na 4. redovnoj skupštini, 22.10.2023. godine, usvojila

PROGLAS O SRPSKOM PITANjU U 21. VEKU

1. Narodna stranka predlaže izradu platforme „Srpsko pitanje u 21. veku“ radi definisanja dugoročnih strateških ciljeva državne i nacionalne politike srpskog naroda, kao i puta za njihovo ostvarenje, i to kao nadstranačke aktivnosti koja treba da okupi sve političke i druge organizacije koje baštine nacionalno odgovorna, državotvorna i demokratska opredeljenja, institucije, kao i srpske intelektualce iz zemlje i sveta.

2. Platformu „Srpsko pitanje u 21. veku“ činila bi četiri osnovna programska segmenta: (1) Demokratija, vladavina prava i državno uređenje, (2) Srbi i svet – spoljna, regionalna i bezbednosna politika, (3) Prosveta i kultura, i (4) Nacionalna ekonomija i demografija.

3. Osnovni princip za rad u okviru programskog segmenta „Demokratija, vladavina prava i državno uređenje“ jeste da Srbija mora da bude istinski demokratska i suverena država, zasnovana na vladavini prava, te da:

• Glavni zadatak svake državne vlasti mora da bude jačanje demokratije i vladavine prava, nezavisnost sudstva i tužilaštva, kao i javnih ustanova i institucija, garancija slobode pojedinca, medija i drugih standarda demokratskog društva po ugledu na najrazvijenije evropske države

• Narodu mora da se omogući da slobodno i demokratski odluči o obliku vladavine (republika ili monarhija), društvenom i državnom uređenju i teritorijalnoj organizaciji države, ako je potrebno i kroz Ustavotvornu skupštinu

• Neophodno je još snažnije potvrditi status Kosova i Metohije kao neotuđivog dela Srbije, ne menjajući sadašnje odredbe Ustava, i urediti osnovne principe suštinske autonomije za Kosovo i Metohiju koji moraju da budu obavezujuća osnova za sve državne organe kada nastupaju po tom pitanju

• Srbija treba da omogući svim našim državljanima u inostranstvu da mogu neometano i nezavisno od toga gde se nalaze da glasaju na državnim izborima, kao i da imaju predstavnike u Narodnoj skupštini Srbije

• Kroz izmene relevantnih zakona trebalo bi obezbediti da se na celoj teritoriji Srbije gradonačelnici i predsednici opština biraju po direktnom i neposrednom principu, a teritorijalnu organizaciju zemlje urediti na osnovi koja će omogućiti ravnomerni i pravičan ekonomski razvoj svih regiona

4. Osnovni princip za rad u okviru programskog segmenta „Srbi i svet – spoljna, regionalna i bezbednosna politika“ jeste da prioritet državne politike mora da bude zaštita teritorijalne celovitosti Srbije i interesa srpskog naroda gde god on živeo, te da:

• Spoljna politika Srbije treba da doprinese mirnom i sporazumnom rešavanju pitanja statusa Kosova i Metohije na osnovu Ustava Republike Srbije, Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, te načela međunarodnog prava

• Srbija treba da ostane dosledna politici vojne neutralnosti, te da uvede služenje vojnog roka po savremenom principu drugih vojno neutralnih evropskih država poput Austrije i Švajcarske, dok bi pravo na služenje vojnog roka u Srpskoj vojsci polagali svi naši državljani širom regiona i sveta

• Srbija treba da bude i politički neutralna, naročito u kontekstu globalnih političkih previranja i sukoba velikih sila. U tom kontekstu, Srbija treba da se suzdrži od uvođenja sankcija bilo kojoj državi, osim onda kada ih je odobrio SB UN u skladu sa Poveljom UN. Takođe, Srbija ne treba da podržava vojne intervencije protiv država članica UN koje prethodno nije odobrio SB UN

• Srbija treba da razdvoji proces evropskih ekonomskih integracija od procesa evropskih političkih integracija, sa ciljem da što pre punopravno pristupi Evropskom ekonomskom prostoru (EEP) koji omogućava slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala u okviru tog prostora

• Srbija treba da ostvari evropske standarde u što kraćem vremenskom roku. Stoga pristupni pregovori sa Evropskom unijom treba da budu fokusirani na princip „standardi pre statusa“, sve dok postoje nepremostive razlike oko statusa Kosova i Metohije kao dela Srbije

• Neophodno je napraviti istorijsko pomirenje sa narodima u regionu, naročito sa Bošnjacima, te dugoročno izgraditi prijateljske i partnerske odnose bez otvorenih spornih pitanja sa nama najbližim susedima – Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom. Tim državama Srbija treba da predloži koncept regionalne saradnje na ravnopravnoj osnovi po principu “Balkanskog Beneluksa”, po uzoru na primer dobre evropske saradnje koja postoji između Holandije, Belgije i Luksemburga u okviru EU

5. Osnovni princip za rad u okviru programskog segmenta „Prosveta i kultura“ jeste da one moraju da budu temelj našeg društva i u funkciji negovanja i očuvanja našeg nacionalnog identiteta, te da:

• Srbija mora sistemski da ulaže resurse u identitetske predmete poput srpskog jezika i književnosti, kao i nacionalne istorije i umetnosti. Ti predmeti su od vitalnog značaja za očuvanje nacionalnog identiteta i zato treba da dobiju nadpredmetni status tokom celog ciklusa obrazovanja

• Srbija treba da vodi sistemsku brigu o očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa srpskog naroda širom srpskog kulturnog prostora, pre svega u bliskoj saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), kao i sa Maticom srpskom kao krovnom kulturnom institucijom srpskog naroda

• Posebna pažnja mora da bude posvećena očuvanju i zaštiti srpskog kulturnog, istorijskog i verskog nasleđa tamo gde je to nasleđe ugroženo pokušajima prisvajanja, negiranja i uništavanja. U te napore je neophodno uključiti i međunarodne činioce, pre svega UNESKO. Očuvanje tog nasleđa je preduslov za opstanak srpskog naroda na tim prostorima, ili za njegov povratak

• Naročita pažnja i značaj moraju da se posvete tzv. kulturi sećanja u pogledu zločina genocida koji je srpski narod proživeo u NDH, kao i u pogledu drugih stradanja i pogroma koje je srpski narod preživeo u prošlosti. Buduće generacije moraju da budu svesne teške istorije i cene koju smo kao narod platili da bismo imali slobodu i državu

• Potrebno je obezbediti sistemsku pomoć institucijama i organizacijama koje okupljaju Srbe izvan granica naše zemlje, sa posebnim fokusom na neposredno okruženje

• Srbija treba da pruži finansijsku i svaku drugu podršku pri otvaranju srpskih dopunskih i jezičkih škola u regionu i dijaspori, kako bi se srpski nacionalni identitet, jezik i pismo očuvali izvan granica Srbije, imajući u vidu da značajan deo našeg naroda živi širom sveta. Isto tako, potrebno je organizovati letnje škole, kampove i druge vidove edukativnih programa kroz druženje u Srbiji za decu iz dijaspore

• Neophodno je obezbediti stimulativne i obavezujuće mere za zaštitu srpskog jezika i ćiriličnog pisma

• Država Srbija mora da preuzme štampanje udžbenika za osnovno i srednje školstvo, kao i da sama uređuje i odlučuje o sadržaju nastavnog materijala za te nivoe obrazovanja. Naročito, Srbija treba da obezbedi besplatne udžbenike za osnovno školovanje za svu decu na celoj svojoj teritoriji

• Nastavni sadržaji moraju da budu digitalizovani i modernizovani, kako bi odgovarali potrebama savremenog doba

6. Osnovni princip za rad u okviru programskog segmenta „Nacionalna ekonomija i demografija“ jeste da ekonomija Srbije mora da se temelji na pravičnoj raspodeli društvenog bogatstva i načelima socijalne pravde, kao i na snažnim domaćim malim i srednjim preduzećima, sa porodicom na prvom mestu, kako bi se obezbedili uslovi za demografski oporavak srpskog naroda, a naročito:

• Ponovno uspostavljanje finansijske suverenosti zemlje je od presudnog značaja. Ko upravlja finansijskim sistemom jedne zemlje, upravlja i njenom ekonomijom i državom. Srbija je, nažalost, predala finansijsku suverenost, ustupajući svoj bankarski sistem strancima, bez mogućnosti da na njega utiče, te je zbog toga neophodno osnovati Državnu razvojnu banku kao stožer jačanja domaćeg sektora. Centralnoj banci treba omogućiti da kreditira svoju državu i da kupuje njene hartije od vrednosti

• Srbija ne sme nekontrolisano da se zadužuje, posebno ne u stranoj valuti. Jedino tako može da se zadrži suverenost i izbegne kolonijalni položaj prema inostranim kreditorima

• Srbija treba da bude zemlja preduzetništva, gde porodična mala i srednja preduzeća stvaraju najveći deo društvenog proizvoda. Veliki značaj treba dati razvoju preduzetničkog duha kod mladih. Naročiti značaj treba pridati sektoru novih tehnologija i inovacijama, te započinjanju poslova u tim segmentima

• Državne subvencije se, pre svega, moraju davati domaćoj poljoprivredi i drugim granama privrede koje smanjuju uvoz. Subvencije za strane kompanije dozvoliti samo u slučajevima gde postoji realni transfer novih tehnologija i znanja

• Potrebno je stimulisati i olakšati uključivanje dijaspore u privredni život Srbije, primenom podsticajnih mera koje bi, pored emotivnih, bile dodatni razlog za njihova ulaganja i povratak u Srbiju

• Prodaja vode, zemlje i prirodnih resursa strancima mora da se zabrani, jer je to nacionalno bogatstvo koje mora da se sačuva. Naročito, očuvanje životne sredine mora da bude najviši državni prioritet

• Neophodan je odlučan obračun sa korupcijom i partokratijom. Javni sektor mora da bude uspostavljen na meritokratskim principima, što podrazumeva da u njemu osnovni kriterijumi moraju da budu znanje, iskustvo i rezultati

• Tradicionalna porodica i porodične vrednosti moraju da budu u temelju našeg društva. Srbija mora da prekine trend „bele kuge“ i da stigne do pozitivnog prirodnog priraštaja, najkasnije do 2030. godine. Dugoročni cilj treba da bude udvostručavanje stanovništva Srbije do kraja veka. Mere demografskog oporavka moraju da budu dostupne i pripadnicima srpskog naroda u susednim državama.

7. Za izradu platforme „Srpsko pitanje u 21. veku“ predlaže se rok od godinu dana. Pozivaju se sve političke i druge organizacije koje baštine nacionalno odgovorna, državotvorna i demokratska opredeljenja, institucije i srpski intelektualci iz zemlje i sveta, da u ovome učestvuju.

(Narodna stranka)