Presudni izbori u Demokratskoj stranci

 Predstojeći neposredni izbori  u Demokratskoj stranci  neće biti  nikakav praznik demokratije već možda jedna od poslednjih prilika za njenu konsolidaciju.

Ali oni  će biti i veliki trenutak istine, jer će pokazati pravo  stanje u ovoj političkoj organizaciji  koja je poslednjih godina nakon silaska sa vlasti  doživela veliko osipanje i niz političkih poraza. Demokratska stranka je  u ovom vremenu opterećena pre svega nedostatkom jasne ideološke koncepcije,  lutanjem između izvornog liberalizma i građanizma i nikad suštinski prihvaćene socijaldemokratske orijentacije, gubljenje moralnog integriteta, nizom afera vezanih za privatizaciju i  vršenje vlasti, nedostatkom jasno određene i profilisane nacionalne politike, izostankom odgovornost za loše izborne  rezultate, istrošenim  funkcionerskim kadrom, nespremnim da  stvori  politički prostor za nove ideje i  pojavu nepotrošenih   stranačkih predstavnika.

 Bez obzira što je stvoreno predubeđenje da   je u Demokratskoj stranci dostignut visok stepen demokratičnosti ona je  vršeći vlast postala okoštala i birokratizovana organizacija, u kojoj nije bilo  kritičkog dijaloga i stvaranja jasne političke  orijentacije i platforme koja će odgovoriti na izazove savremenih  društvenih kretanja. Ovu stranku ipak najviše ugrožava nemogućnost da pronađe način da povrati izgubljeni moralni integritet, što je presudan uslov za obnavljanje poljuljanog poverenja ne samo njenih nekadašnjih birača već i samih članova stranke. Slobodan Gavrilović je na najprecizniji način izrazio suštinu ovih izbora“ Ovo su, realno , najteži izbori za Demokratsku stranku od njenog  obnavljanja  1990. Kakvi će biti izbori zavisi od toga da li je strukturno izvršena moralna promena u stranci“.

DS  i dalje nosi ogromnu hipoteku da je prosula i izneverila ogromnu energiju neophodnih  društvenih promena i veliku probuđenu  nadu da će nakon 2000 godine biti stvoreno  društvo zasnovano na socijalnoj pravdi, moralnosti i  čestitosti, poštovanju ljudskih prava i temeljnih demokratskih načela. Malo od toga se i ostvarilo u realnom društvenom životu  i zato  je ova politička  organizacija izgubila  uporište u onom delu biračkog tela koje je delilo i još uvek podržava osnovne demokratske i civilizacijske vrednosti. I biće potrebno mnogo više  od deklarativnog izjašnjavanja da su DS-u  potrebne  velike promene , novi ljudi i nove ideje.

U kampanji za ove neposredne stranačke izbore, koji se kod nas prvi put održavaju, i dalje figuriraju dobro poznata imena  stranačkih  funkcionera, a novih ideja  ima tek u naznakama. Pozivanje na demokratizaciju odnosa unutar Demokratske stranke ostaje bez jasno određene koncepcije i agende kako to zaista dosledno i sprovesti. Demokratizaciji rada – ne samo – Demokratske stranke može doprineti ograničenje broja mandata, ukidanje mogućnosti kooptiranja, obustavljanje prakse da ljudi prave brze skokove u stranačkoj organizaciji, uvođenje  stranačkih referenduma  o najvažnijim pitanjima, ograničavanje broja funkcija i sprovođenje što neposrednijih izbora za stranačke organe – a ne da se oni popunjavaju po funkcionerskom i oligarhijskom principu – kao i ukidanje statutarnih ograničenja u iznošenju kritičkih stavova vezanih za stranačko delovanje. Nažalost, dosadašnji tok kampanje  nam očito pokazuje da se i dalje  održava oligarhijski  način funkcionisanja u kome dominira lobiranje i prikupljanje podrške stranačkih odbora, čime se negira sama suština neposrednih izbora i podstiče politička trgovina i  kupovina  biračke podrške. A upravo njihovo održavanje je trebalo da  predstavlja negaciju one oligarhijske političke prakse i strukture koja je i bila  osnovni  uzrok političkog urušavanja  Demokratske stranke.

 Doduše, ima nastojanja i da  se na ovim neposrednim izborima afirmišu novi i inovativniji pristupi u vođenju politike, ali veliko je pitanje da li ovako haotično organizovani izbori mogu da označe odlučujuću prekretnicu u dosadašnjem političkom delovanju stranke. Njoj je, pre svega, neophodna temeljna demokratizacija i vraćanje osnovnim idejama demokratije, poštenja, dijaloga i razvoja jasno određene političke strategije koja neće biti okrenuta trenutnim pragmatičnim  političkim interesima. U tom smislu je pojava kandidata za funkciju predsednika DS  koji do sada nisu bili deo  vodeće funkcionerske oligarhije od velikog značaja za unošenje nove dinamike u izborni proces i afirmaciju novog političkog senzibiliteta. Oni mogu oličavati osnovnu ideju ovih izbora, u smislu potrebe za dubokim i radikalnim promenama u načinu funkcionisanja i delovanja stranke.

U izbornoj kampanji se jasno ocrtavaju dva  suprotstavljena procesa. Jedan koji i u okviru  neposrednih izbora nastavlja da koristi prevaziđene metode političkog delovanja – pre svega, lobiranje u okviru preostale stranačke infrastrukture i korišćenje prevaziđene izborne tehnologije za prikupljanje i obznanjivanje velike podrške. I  drugi,  koji teži da neposredni  stranački izbori  budu zaista izraz  slobodne volje i procene  preostalog članstva DS koje je godinama bilo marginalizovano  upravo od onih stranačkih struktura koje su navikle, a i sada  nastoje da izbore dobiju još pre nego što su oni i počeli.

Sprovođenje neposrednih izbora u DS je veliki istorijski i izazov za ovu političku organizaciju i oni moraju da označe novu stranicu u njenom  političkom razvoju i  delovanju. Ali ako oni budu svedeni na još jednu pirovu pobedu stranačke oligarhije i dosadašnjeg načina poimanja i vođenja politike onda je politička sudbina DS zaista veoma neizvesna. Nije slučajno rečeno da je jedna od najboljih definicija političke istorije da je ona veliko groblje političkih partija.