Пресудни избори у Демократској странци

 Предстојећи непосредни избори  у Демократској странци  неће бити  никакав празник демократије већ можда једна од последњих прилика за њену консолидацију.

Али они  ће бити и велики тренутак истине, јер ће показати право  стање у овој политичкој организацији  која је последњих година након силаска са власти  доживела велико осипање и низ политичких пораза. Демократска странка је  у овом времену оптерећена пре свега недостатком јасне идеолошке концепције,  лутањем између изворног либерализма и грађанизма и никад суштински прихваћене социјалдемократске оријентације, губљење моралног интегритета, низом афера везаних за приватизацију и  вршење власти, недостатком јасно одређене и профилисане националне политике, изостанком одговорност за лоше изборне  резултате, истрошеним  функционерским кадром, неспремним да  створи  политички простор за нове идеје и  појаву непотрошених   страначких представника.

 Без обзира што је створено предубеђење да   је у Демократској странци достигнут висок степен демократичности она је  вршећи власт постала окоштала и бирократизована организација, у којој није било  критичког дијалога и стварања јасне политичке  оријентације и платформе која ће одговорити на изазове савремених  друштвених кретања. Ову странку ипак највише угрожава немогућност да пронађе начин да поврати изгубљени морални интегритет, што је пресудан услов за обнављање пољуљаног поверења не само њених некадашњих бирача већ и самих чланова странке. Слободан Гавриловић је на најпрецизнији начин изразио суштину ових избора“ Ово су, реално , најтежи избори за Демократску странку од њеног  обнављања  1990. Какви ће бити избори зависи од тога да ли је структурно извршена морална промена у странци“.

ДС  и даље носи огромну хипотеку да је просула и изневерила огромну енергију неопходних  друштвених промена и велику пробуђену  наду да ће након 2000 године бити створено  друштво засновано на социјалној правди, моралности и  честитости, поштовању људских права и темељних демократских начела. Мало од тога се и остварило у реалном друштвеном животу  и зато  је ова политичка  организација изгубила  упориште у оном делу бирачког тела које је делило и још увек подржава основне демократске и цивилизацијске вредности. И биће потребно много више  од декларативног изјашњавања да су ДС-у  потребне  велике промене , нови људи и нове идеје.

У кампањи за ове непосредне страначке изборе, који се код нас први пут одржавају, и даље фигурирају добро позната имена  страначких  функционера, а нових идеја  има тек у назнакама. Позивање на демократизацију односа унутар Демократске странке остаје без јасно одређене концепције и агенде како то заиста доследно и спровести. Демократизацији рада – не само – Демократске странке може допринети ограничење броја мандата, укидање могућности кооптирања, обустављање праксе да људи праве брзе скокове у страначкој организацији, увођење  страначких референдума  о најважнијим питањима, ограничавање броја функција и спровођење што непосреднијих избора за страначке органе – а не да се они попуњавају по функционерском и олигархијском принципу – као и укидање статутарних ограничења у изношењу критичких ставова везаних за страначко деловање. Нажалост, досадашњи ток кампање  нам очито показује да се и даље  одржава олигархијски  начин функционисања у коме доминира лобирање и прикупљање подршке страначких одбора, чиме се негира сама суштина непосредних избора и подстиче политичка трговина и  куповина  бирачке подршке. А управо њихово одржавање је требало да  представља негацију оне олигархијске политичке праксе и структуре која је и била  основни  узрок политичког урушавања  Демократске странке.

 Додуше, има настојања и да  се на овим непосредним изборима афирмишу нови и иновативнији приступи у вођењу политике, али велико је питање да ли овако хаотично организовани избори могу да означе одлучујућу прекретницу у досадашњем политичком деловању странке. Њој је, пре свега, неопходна темељна демократизација и враћање основним идејама демократије, поштења, дијалога и развоја јасно одређене политичке стратегије која неће бити окренута тренутним прагматичним  политичким интересима. У том смислу је појава кандидата за функцију председника ДС  који до сада нису били део  водеће функционерске олигархије од великог значаја за уношење нове динамике у изборни процес и афирмацију новог политичког сензибилитета. Они могу оличавати основну идеју ових избора, у смислу потребе за дубоким и радикалним променама у начину функционисања и деловања странке.

У изборној кампањи се јасно оцртавају два  супротстављена процеса. Један који и у оквиру  непосредних избора наставља да користи превазиђене методе политичког деловања – пре свега, лобирање у оквиру преостале страначке инфраструктуре и коришћење превазиђене изборне технологије за прикупљање и обзнањивање велике подршке. И  други,  који тежи да непосредни  страначки избори  буду заиста израз  слободне воље и процене  преосталог чланства ДС које је годинама било маргинализовано  управо од оних страначких структура које су навикле, а и сада  настоје да изборе добију још пре него што су они и почели.

Спровођење непосредних избора у ДС је велики историјски и изазов за ову политичку организацију и они морају да означе нову страницу у њеном  политичком развоју и  деловању. Али ако они буду сведени на још једну пирову победу страначке олигархије и досадашњег начина поимања и вођења политике онда је политичка судбина ДС заиста веома неизвесна. Није случајно речено да је једна од најбољих дефиниција политичке историје да је она велико гробље политичких партија.